Dan "D" u Beogradu protekao "uglavnom" mirno

Mnogo vise gungule od istorijske fudbalske utakmice, na ulicama Beograda izazvalo je ustolicenje, po narodu, vec "starog" predsednika. Kopacke su se tog 23. jula samo ukrstale - letele su stare cipele

Zoran Pavic

Hoce li se ovaj dan vise zavrsiti - kratko je, u poluvremenu utakmice Partizan-Kroacija, prokomentarisao "istorijski" 23. jul jedan od visih policijskih cinova koji je obavljao poslove u i oko centralne loze, naravno vagajuci i svoju ulogu u celoj toj gunguli.

Dan "D" je prosao u to nema nikakve sumnje, koliko uspesno o tome su misljenja vec podeljena. Utakmica visokog rizika protekla je bez i najmanjeg incidenta, svako ko je ikada bio na nekom derbiju moze potvrditi da bas nikad, kad je publika u pitanju, nije sve bilo tako idealno. Niti jedna petarda, baklja ili dimna bomba, uvreda protivnickoj strani bilo je neuporedivo manje nego kad su to bila dva kluba iz iste drzave, da i ne govorimo o teskom arsenalu koji prati svaki veciti derbi Zvezde i Partizana. Pre i posle meca sve je proteklo izuzetno mirno, cak je i slavlje na Trgu republike krasila za takve prilike, kamerna atmosfera.

Mnogo vise gungule bilo je na beogradskim ulicama u toku dana iz sasvim nefudbalskih, dakle drasticno "nesportskih" razloga. Do sukoba milicije i gradjana doslo je zbog drugog skoro podjednako "istorijskog" dogadjaja - savezna drzava dobila je novog predsednika, cuvari reda i mira morali su da obuzdavaju "odusevljenje" okupljenih gradjana. Umesto kopacki, letele su obicne stare cipele, kadrovi nemira u Beogradu zauzeli su vidno mesto u svim informativnim emisijama Hrvatske televizije vec iste veceri, neocekivano je bilo samo objasnjenje - to je bio sukob opoziciono nastrojenih gradjana i policije, s gostovanjem Kroacije nije imalo nikakve veze.

Najbolji komentar dana dao je ipak jedan potpuno obican, samim tim i anoniman gradjanin. - Iako su bili bolji i promasivali sanse, znao sam da cemo pobediti. Sloba je prepodne izabran za predsednika, a Bog, kakav god da je prema nama Srbima, nece da dozvoli da nam se istog dana dese dve tako ruzne stvari. Kad smo vec najebali u sustini, bilo bi previse da smo jos i u fudbalu pukli. Ova polugenijalna misao u velikoj meri odrazava i vecinsko raspolozenje onih koji su "istoriji" prisustvovali uzivo, dosavsi na stadion. Predsednika "narodnog rezima" cipelama je gadjao "nenarod", fudbalski plebs, s druge strane, delovao je i ponasao se patricijski.

Suvisno je podsecati da je red i mir na stadionu regulisalo "sto hiljada policajaca grada Sikaga", suvisno zato sto je isti sastav obezbedjivao i "proslavu" inauguracije "novog-starog vodje", a do "nezeljenih scena" (pendrecenja i hapsenja) je ipak doslo. Staro policijsko pravilo da je sve bolje od ulice, a posebno je dobro kad masu stavis u ogradu, tako se jos jednom potvrdilo. Uostalom kada u divljem braku zive sport i politika, brak cuva i produzuje - policija.

Bez obzira na "okolnosti", Beogradjani i gosti sa strane dokazali su da mogu da se uzdignu iznad, u najmanju ruku, "sarene propagande", sumnjivih vapaja i prilicno negativne energije koja je stizala iz hrvatske stampe. Od najavljenog "pakla" bilo je samo buke, od verbalnog nasilja ono sto se culo bilo je "muzika", "najgrublje" u ikonografiji je bilo mahanje sa stotinak srpskih zastava. Ono sto je posle svega opsti utisak svedoka beogradske utakmice, i domacina i gostiju, i na neki nacin crna slutnja je da na revansu nece sve biti bas ovako cvetno. Iz UEFA je Beogradu, tacnije Partizanu stigla odlicna ocena za organizaciju, istovremeno Zagrebu je zadat veoma tezak domaci zadatak.

Fudbal je dakle, makar za sada, ucinio svoje na "zblizavanju naroda i drzava", rezultat pred revans je vise nego aktivan i obema stranama daje gotovo podjednake sanse. Prvo "fudbalsko Karadjordjevo" dalo je svoj doprinos, ono drugo tek treba da se pokaze. Najvaznije od svega je da fudbal nije pukao, igralo se, pao je bar jedan gol. Kad je politika u pitanju, mreze su ostale prazne.