Nenad Petrovic, istoricar: Srpska desnica bliza nacizmu nego fasizmu

U Srbiji se ocekuju socijalni nemiri, pa je mozda radikalima namenjena uloga "udarnih pesnica" koje ce smirivati nezadovoljne radnike. Socijalisti smatraju da sve drze pod kontrolom, ali moze se desiti da Seselj toliko ojaca da zameni svoje gospodare

Milanka Saponja-Hadzic

Brutalni napad Vojislava Seselja na advokata Nikolu Barovica u BK televiziji, izazvao je proteste javnosti i ozbiljna upozorenja o sve vecoj radikalizaciji politickog zivota u Srbiji. U reagovanjima javnosti lider radikala je oznacen kao "fasista", sto uz podatak da mu pred izbore raste rejting kod biraca, sve cini znatno ozbiljnijim. U cenatr paznje dospeo je odnos vlasti i Srpske radikalne stranke.

- Kada govorimo o problemu fasizma i nacizma trebalo bi da budemo krajnje oprezni i delikatni. S obzirom da su ta dva rezima i ideologije toliko kompromitovani u evropskoj istoriji ovog veka, danas ce malo ko priznati da je fasista. Pored toga ne mogu se svi autoritarni i nacionalisticki pokreti svrstati u fasizam, pa valja biti obazriv i treba temeljno razmotriti ko gde pripada, kaze Nenad Petrovic, istoricar.

- U javnosti postoji zbrka pojmova, poistoveceni su fasizam i nacional- socijalizam, iako su medju njima velike razlike. Veliki naucni autoritet u Italiji Renco Felice, koji je ceo zivot posvetio izucavanju fasizma, tvrdi da taj pokret potice sa levice. Musolini je citavog zivota ostao na izvestan nacin levicar, a i poceo je karijeru kao clan Socijalisticke partije Italije. Bio je jedna od vaznijih licnosti, kao clan Centralnog komiteta i urednik partijskog lista. Medjutim, kada je poceo Prvi svetski rat odvojio se od Partije upravo zbog shvatanja nacionalnog pitanja. On je smatrao da Italija treba da ide u rat protiv Nemacke i Austro- Ugarske da bi zaokruzila svoje nacionalno ujedinjenje i dobila Istru, Tirol i Dalmaciju. On je smatrao da je Prvi svetski rat progresivan i da se u njemu bore mali demokratski narodi i nacije protiv velikih okostalih dinastija, Nemacke i Austro-Ugarske. On je u tome video revolucionarni karakter i zbog toga se sukobio u partiji, posle cega je izbacen i formirao svoj pokret. Inace, on je do kraja zivota tvrdio za sebe da je najvise ucinio upravo za radnistvo, a mnoge njegove pristalice bile su bivsi socijalisti i sindikalisti. Cak i uniforme njegovih borbenih jedinica uzete su iz anarhosindikalizma - crne kosulje.

Ni intelektualci nisu bili imuni...

- Fasizam je bio vrlo prijemciv i za intelektualce, jer je imao u sebi neceg levog. On je kao autoritarni pokret bio mnogo blazi od nemackog nacional- socijalizma. U Italiji pod Musolinijem nije bilo antisemitizma i on, za razliku od Hitlera, nije bio apsolutni gospodar situacije. Kad je doslo do preokreta i iskrcavanja saveznickih snaga na Siciliji 1943, sami fasisti su ga oborili. Posle su ga Nemci spasili, akcijom komandosa i na severu Italije napravili mu drzavu. Do 1943. godine u Italiji nema antisemitizma, niti je bilo proganjanja i logora. Cak je on imao ideju korporativizma, kao nacin za pomirenje klasnih suprotnosti. Neki cinici kazu da je Edvard Kardelj ideju samoupravljanja uzeo od njega.

Nacional-socijalizam je krajnja desnica, temelji se na nacionalizmu, odnosno rasizmu. Konkretno u Nemackoj na velicanju stare germanske proslosti. To je ateisticki pokret, kao i fasizam, mada je Musolini sa Vatikanom morao da pravi kompromise. Plodno tle za njegov razvoj bila su shvatanja da je rat nepravedno izgubljene ne na bojnom polju vec Versajskim mirom, zbog koga je Nemacka morala da placa ogromnu ratnu odstetu. Ta dimenzija da su rat izgubili izdajom iznutra (i to izdajom levice, socijaldemokrate su svrgnule monarhiju i proglasile republiku) bila je konstantna kod Hitlera. On se nametnuo svojim govornickim sposobnostima, ali je kljucna bila podrska industrijalaca, koji su u njemu videli nekoga ko moze da odgovori njihovim interesima.

Nuzno se namecu neke paralele sa nasom situacijom, posebno sa Srpskom radikalnom strankom.

- U programu Srpske radikalne stranke iz 1994. godine nema niceg spornog. Takav program ima i Demokratska stranka Srbije, i u njima nema ni nacizma, ni fasizma. Ali u delantosti radikala ima puno zabrinjavajucih elemenata. Seselj vise lici na nacional-socijalistu nego na fasistu. On je jos 1992. godine u Skupstini Srbije izjavio da su socijalisti blagi na vlasti i obecao je da ce, kad on dodje, vratiti Madjare i Hrvate tamo odakle su dosli. Cak se pozivao i na medjunarodno pravo i govorio o retorziji.To sto on radi ima elemenata nacizma, ali ne mogu da kazem da je to jedina takva partija, jer postoje i druge. Ideju ujedinjenja svih Srba u jednu drzavu imao je i Srpski pokret obnove, Demokratska stranka Srbije. Ali, najveci problem u ovoj zemlji je Socijalisticka partija Srbije, jer ona je najuspesnije kombinovala levicarstvo (stvarno ili demogosko) i nacionalizam, bez nje ne bi bilo ovoga sto sada imamo.

Sta sve mozemo ocekivati ukoliko Seselj pobedi na predsednickim izborima?

- Sad ja ne znam sta bi moglo da se desi. Moguce je da se ide na to da Seselj bude predsednik Srbije, cak i da radikali udju sa nekim u koaliciju i formiraju Vladu. Verujem da bi SPO usao u tu koaliciju, ako bi na taj nacin dobio televiziju. Nedavno je Skupstina Srbije donela Zakon o svojinskoj transformaciji, koji ce dovesti do velikog otpustanja radnika s posla, pa sledeceg proleca treba ocekivati ozbiljne drustvene nemire. Zadatak fasista u Italiji bio je upravo da slama pokret nezadovoljnika medju radnicima i seljacima. Drzava je posle rata bila nemocna da seljacima ispuni ono sto je obecala pre rata - da ukine feudalizam i podeli zemlju. Oni nisu hteli da cekaju da se donese ustav nego su sami zaposedali zemlju. Vojska nije htela da intervenise protiv svojih ljudi, pa je onda to radio gradski olos i demobilisani borci, koji su cinili udarne trupe.Te trupe su cinile jezgro italijanskog fasizma i nemackog nacizma.

Musolini je za svega nekoliko godina napravio bum. Dosao je na vlast 1922, kada je citava Italija bila u dustvenoj paralizi. Svakodnevno su bili strajkovi i demonstracije. Svi su nesto trazili: seljaci zemlju, radnici su zaposeli fabrike, ali nisu znali sta dalje, jer partije levice (socijalisti i komunisti) nisu bile sklone da ih podrze i idu do kraja. Musolini se tada postavio kao Seselj. Kritikovao je i vlast i opoziciju. I jednima i drugima nalazio mane, a radio za vlast. Musolinijevi kosuljasi su isli od mesta do mesta u iznajmljenim autobusima i razbijali sindikalne organizacije. Tamo gde su seljaci zaposeli zemlju oni bi ih tukli i nastavljali dalje, a vlast se pravila da nista ne primecuje. Dakle to lici na ovo danas kod nas.

Ovo sto se stvarno desava jos vise lici na Nemacku, nego Italiju. To moze da se uporedi sa Vajmarskom republikom. Nemacka zaista nije bila vojno potucena u Prvom svetskom ratu, jer njihovi vojnici su kraj rata docekali na teritoriji protivnika, u rovovima u Francuskoj. Za razliku od Drugog svetskog rata, nisu doziveli razaranje u samoj Nemackoj. Kao ni mi sada, rat je bio u susedstvu, ali ovde nije pala nijedna bomba. Upravo je to bila municija nemackim sovinistima da ponavljaju optuzbe da su izdani i da su rat mogli da dobiju. Mi ovde sada imamo ljude koji su mnogo krivi za rat, umesto da se pokaju i cute, sada pisu memoare i pokusavaju sebe da odbrane. Oni tvrde da se rat mogao dobiti samo da nije bilo kolebljivosti. Znaci optuzuju vlast. Tako se stvara slika da mi nismo porazeni, nego izdani, a to je plodno tle za nekoga ko je dosledan. A Seselj je vrlo dosledan, za razliku od Draskovica, koji je 1990. godine govorio to sto Seselj sada govorio, ali je to napustio. Seselj je gotovo jedini ostao na istoj liniji od samog pocetka.

Zajednicka je i ideja ugrozenosti nacije?

- Seselj govori o ugrozenosti nacije iznutra i spolja od drugih drzava. Ali takve partije i takvi ljudi su vrlo opasni. Mozda bi on, kada bi dosao na vlast, vladao manje-vise isto kao Milosevic, a mozda bi krenuo da srlja. Uvek je pozeljnije takve pojave i licnosti uzeti najozbiljnije nego minimizirati ih i podsmevati im se. I Hitlera su u pocetku shvatali kao blesavog austrijskog kaplara iz Prvog svetskog rata, a on je posle vladao tom zemljom i nisu mogli tako lako da ga savladaju. Jednostvano nisu mogli, inace bi to uradili 1942. i 1943, i nagodili se sa saveznicima.

Socijalisti uz radikale i JUL obezbedjuju podrsku velikog dela birackog tela. Da li oni drze sve pod kontrolom?

- Ko zna sta bi bilo sa Seseljom i radikalima da dobiju vlast. To je stranka opasnih ljudi i opasnih namera. Ja mislim da Milosevic i SPS nameravaju da ih zloupotrebe, da im oni budu udarna pesnica i da smiruju socijalne napetosti, a potom da ih elegantno smene. Ali to je vrlo opasna igra, u kojoj radikali mogu toliko da ojacaju i da oni zamene svoje gospodare. SPS misli da u svakom trenutku kontrolise situaciju. Medjutim, ima dobro obevastenih ljudi koji tvrde da Seselj ima dosta pristalica i u policiji i u vojsci. Oni koji vladaju Srbijom ne bi trebalo da ga potcenjuju, jer on je vrlo obrazovan. Malo ko zna da je Seselj, pre 15 godina, doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu sa tezom "Politicka sustina militarizma i fasizma". On misli da ce biti pametniji od Musolinija i da ga niko nece skloniti kad zasedne. To je njegova logika, i veruje da to moze da postigne, jer ne bi radio sve ove stvari. Konacno i za njega je to ponizenje da bude sluga.

Da li je nacizam moguc u Evropi na kraju milenijuma, u zemlji koja je pod neformalnim protektoratom?

- To ne mora biti nacizam kao onaj u Nemackoj. Ni oni nisu unistavali Jevreje sve dok nije poceo rat. Tek su 1939. godine doneli odluku o "konacnom resenju" i to tako sto su usvojili Zakon o drzavljanstvu, koji je propisivao da svi moraju da dokazu drzavljanstvo. A to se obavljalo tako sto se dokazivalo da su tri kolena unazad, i po zenskoj i muskoj liniji, Nemci. Jevreji to, naravno, nisu mogli da dokazu pa su brisani iz drzavljanstva i izgubili sva prava, pa i pravo na nepokretnosti. Neka vrsta nacizma je ovde moguca. Sto se sveta tice, ko ce da se bakce sa nama, mogu da nas puste da zivimo kako vecina zeli, to je ona mana demokratije. Konacno taj razvijeni svet je dosta cinican i moze da obezbedi svoj interes i preko Seselja. I on moze da im proda i rudnike i druga bogatstva po koncesijama.

Bio bi to neki sofisticirani nacizam....

- Da, to ne bi bio nacizam kao u Nemackoj. To ovde nije moguce, osim u ratu, a i bio je u ratu u Bosni. Tamo su to radili, ali cim je zavrsen rat, to vise ne rade, jer ne mogu.

Posle slucaja Nikole Barovica neki procenjuju da ce tuca biti sve vise. To je bila i karakteristicna faza u predratnoj Nemackoj.

- Nacisti su bili poznati po tome sto su rasturali zborove neistomisljenika, a rasturali su i ovi njima. Ali nacisti su imali paravojne trupe - braon kosulje, crne kosulje, SS jurisnike. U pocetku su oni bili telesna garda Hitleru i drugim stranackim prvacima, a kasnije se to pretvorilo u policijsku i drzavnu bezbednost, u Gestapo. To su bili iskljucivo esesovci, pa i vojne jedinice, iskljucivo clanovi partije.

Koliko su Srbi prijemcivi za nacin komunikacije koji nudi Seselj?

- Seselj to sve radi jer racuna da to njegovo biracko telo prihvata. On na taj nacin porucuje - dajte mi vlast, a ja cu da resim haos u drustvu, da zavedem red, da vlada domacin, da vlada postenje. Da postavim Barovica i sve drugo na pravo mesto - i druge uobicajene ideoloske floskule.