Ekskluzivno za "Nasu Borbu": Doris Pak, clan Evropskog parlamenta

Nismo imali predavanje u EU kako da pokrivamo situaciju za vreme rata i posle rata. Nismo imali na umu da moramo da pomognemo drugim zemljama da prevazidju diktaturu, ili u krajnjoj liniji - rat. Nismo imali fleksibilnost koja nam je trebala da radimo bolje i snaznije kako bi pomogli ljudima

Vesna Vujic

Evropska unija ima nameru da ove godine obezbedi znatnu pomoc medijima u drzavama na prostoru bivse Jugoslavije (osim Slovenije). Na celu delegacije EU zaduzene za medije, kulturu i sport na ovom delu Balkana je Doris Pak, clan Evropskog parlamenta i clan Demohriscanske partije Nemacke. Ona vazi za vrlo dobro upucenog sagovornika na temu medijskih, ali i politickih problema na ovdasnjem prostoru koje komentarise u razgovoru za "Nasu Borbu".

Evropska unija je obezbedila cetiri miliona ekija za pomoc medijima u novonastalim drzavama bivse Jugoslavije. Na koji nacin ce biti ulozen novac?

- Prvo treba da damo sansu novinarima, da prevazidju komunizam i nacionalizam. Treba da im damo sansu da nauce da budu slobodni novinari u gradjanskom drustvu. Na zalost, drustvo jos nije gradjansko, ni demokratsko. Mislim da je pred novinarima veliki zadatak. Bez slobodnih medija vi necete moci da promenite zemlju iz vise-manje nedemokratske u demokratsku situaciju.

Da li imate na umu odredjene projekte?

- To su projekti s postojecim medijima. Mozda i vasa novina. Ali to nije dovoljno. Na zalost, nemamo toliko novca koliko je potrebno. U tome pomazu i druge fondacije i institucije. Ukoliko budu radili zajedno malo-po malo ce uspeti da ostvare ciljeve slobode medija u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu.

U kojoj od novonastalih drzava smatrate da je najteza medijska situacija?

- Najteze je u zemljama u kojima se iz komunizma preslo na nacionalizam. Pre svega u Srbiji, ali i u Hrvatskoj ima dosta prepreka. Ima vise-manje nezavisne stampe, ali televizija i radio koji se mogu videti na celom prostoru zemlje i dalje su pod kontrolom drzave. Ljudi malo citaju, a vise gledaju TV. Drzavna televizija u Srbiji i Hrvatskoj treba da se promeni na nacin da se otvori prema svim delovima drustva i da pruzaju pravu sliku situacije u zemlji. To znaci i da kritikuju postojece politicke strukture.

Sjedinjene drzave su najavile da zele da uloze dva miliona dolara u ovdasnji medijski prostor. Da li ce taj novac biti iskoriscen zajedno s fondom EU?

- Ako se o tome bude diskutovalo na donatorskoj konferenciji taj novac moze biti upotrebljen zajedno. Oni rade odvojeno i mislim da imaju sopstveni interes. Nadam se da ce novac uloziti na demokratski nacin i na dobrobit ovih zemalja kao i Evropa.

U zapadnoevropskim zemljama se postavljaju temelji "Televizije bez granica". Kada cete zavrsiti taj posao?

- U Evropi nema granica medju zemljama. Prirodno, TV i radio nikada nisu imali granice. Mi smo bili prisiljeni da tu oblast regulisemo da uspostavimo red. Pre pet godina smo uputili direktivu za TV i radio bez granica i ove godine ce ona biti ispunjena. To je nesto sto uspostavlja opste evropske standarde u oblasti medija, Zakon EU koji daje okvir za nase ponasanje u radio i TV prenosima.

Na koji nacin se donose odluke u EU o ulaganjima u odredjene projekte na ovom prostoru? Neki su se pokazali neuspesni kao svojevremeno "Radio brod", pa sada "Biltova televizija" u Bosni?

- Ta televizija je ludost, ludost. Mislim da je to jako skup projekat i mislim da smo izgubili pare. To je otislo u dzep neke privatne industrije. Rekla sam to i u Parlamentu. S tim parama smo mogli da uradimo mnoge druge stvari. Mogli smo da pomognemo programe postojecih radija i TV, na primer u Sarajevu. Mogli smo da obrazujemo novinare, da obezbedimo opremu. Situacija je u tom delu vrlo losa. Nadam se da cemo to ubuduce prevazici. Ja sam zelela da to uradimo ranije. Nisam mogla jer su svi drugi verovali u tu tzv. "Biltovu televiziju". A nista se nije desilo u Republici Srpskoj. Dali smo novac nekim nezavisnim medijima, sada su poceli i programi nezavisnih radio i TV stanica. Ali, sada je kasno. Izgubili smo dosta vremena.

Mi nismo imali udzbenik iz koga smo mogli da naucimo kako da uradimo sve sto je trebalo. Nismo imali predavanje u EU kako da pokrivamo situaciju za vreme rata i posle rata. Gradili smo EU tako da donese svima demokratiju pod jednim kisobranom, da ljudi rade zajedno. Nismo imali na umu da moramo da pomognemo drugim zemljama da prevazidju diktaturu, ili u krajnjoj liniji - rat. Nismo navikli da to radimo, niko nas tome nije ucio. Nismo imali fleksibilnost koja nam je trebala da radimo bolje i snaznije kako bi pomogli ljudima.

Da li rezultate ulaganja u medije ocekujete u nekom odredjenom periodu?

- To zavisi od svake zemlje ponaosob, koliko su zakoracile prema demokratiji. Situacija je teska u Hrvatskoj, u Istocnoj Slavoniji, Makedoniji dolaze problemi s Albancima. Iz BiH iduce godine odlazi ESFOR i treba mnogo problema do tada da resimo. Inace ce pare koje smo ulozili biti izgubljene. Nisam sigurna da mir moze da opstane u BiH bez stranih vojnih snaga. Srbija je takodje jos uvek daleko od demokratije. Nadala sam se da nesto u vladi moze da se promeni. Ako bi se to dogodilo ja bih pomogla da se prevazidje teska situacija. Ali ja ne vidim pravu volju da se rese problemi. Kome ce gradjani na sledecim izborima dati poverenje i glasove ako su jedni jos za veliku Srbiju, drugi su nacionalisti, niko ne gleda prema demokratskoj Srbiji. Pitanje Kosova takodje mora biti resavano na ozbiljan nacin. Inace, necete imati nikakvu spoljnu pomoc.

Koliko je medjunarodni polozaj Srbije uslovljen slobodom medija?

- Mislim da nije samo pitanje medija. Ima mnogo drugih stvari u celom okruzenju.

Treba da pocnete da resavate pitanje Kosova. Ne moze se doci do resenja ako se nista na tome ne radi. Na Kosovu je aparthejd sistem. Ako bi ljudi mogli da saznaju istinu o situaciji na Kosovu razumeli bi da vlada u Beogradu mora da nacini neke korake prema Albancima. Na zalost, mnogi Srbi nisu zainteresovani da Albancima daju vise prava nego sto sada imaju. Mislim da bi tri meseca potpunih informacija sta se zaista dogadja u toj pokrajini pomogle ljudima da razumeju problem, a time i politickim partijama da nesto ucine. Partije koje ucestvuju na sledecim izborima time bi vise bile otvorene prema problemima Kosova. Ljudi danas veruju da su Albanci kriminalci, da treba da budu tretirani kao sada. Narod je dezinformisan o tome.

Zbog toga partije imaju problem da se okrenu resenju problema Kosova. One moraju da brinu o biracima, a biraci ne znaju pravu istinu. To je teskoca pred kojom su partije koje su verovatno spremnije nego vladajuca da resavaju taj problem.

Slazete li se s dosadasnjim aktivnostima Albanaca na Kosovu kada je rec o resenju njihove situacije?

- Ista stvar. Oni ne cine korak napred da pozovu Milosevica za sto da raspravljaju o problemu. Da sam ja albanski politicar na Kosovu ja bih primorala vladu u Beogradu da ucini nesto, da dodje i sedne da razgovara. Ako ona to nece, onda mogu da dokazu da vlada to ne zeli, medjunarodna zajednica bi onda mogla da izvrsi pritisak na vladu u Srbiji da nesto ucini. Oni ne mogu traziti od Milosevica da razgovara o secesiji, jer on na to nece pristati. Ali, mogu da razgovaraju o problemu koji je Milosevic napravio na Kosovu 1991. godine. Ja vrlo cenim miroljubivu politiku Rugove - ljudima na Kosovu sam zaista naklonjena i zelim da pomognem - ali mislim da je vreme da ucini nesto drugo. Ne moze ljudima stalno govoriti da ne rade nista, da ostanu mirni. To nije ponasanje politicara.