Portret: Borislav Milacic, ministar finansija u Vladi Srbije

Za ministra finansija Srbije doveden je direktor firme koja je gradila i gradi luksuzne stanove generalima i ministrima. No, verovatno ipak nije samo rec o ekspeditivnom neimaru drzavne elite vec i o coveku koji se pokazao kao ambiciozan i pedantan i kad se delila samo oskudica pa ce se truditi da takav bude i u hladovini prazne drzavne kase

Jelica Putnikovic

U pravoj poplavi ljudi o kojima se zna cesto i ono sto su oni sami o sebi zaboravili Borislav Milacic, novopostavljeni ministar finansija u Vladi Srbije je, najblaze receno, cudna persona. Onomad, dok je u Skupstini Srbije polagao zakletvu da ce casno i verno, koristeci sve svoje umece, voditi racuna o drzavnoj srpskoj kasi, novinari su se ispred vrata tiskali - da bi otkrili kako covek, zapravo, izgleda. Bio je to jos jedan nas, ovdasnji, paradoks u odnosu na svet. Dok se tamo, na trulom Zapadu o ministrima finansija zna sve - i pradeda i spisak nepokretnosti i naravno tezina konta u banci (a o tekucim prihodima da i ne govorimo) Milacic je u upraznjenu fotelju dosao iz senke. Neupadljivo, ali i neocekivano.

Dok su se krckale price o eventualnim izmenama u Marjanovicevoj vladi, nije bio u opticaju. A i kada je postavljen na ovu funkciju, ostala je tajna ciji je. Za njega se, naime, nisu otimali ni SPS ni JUL. A njime se nije dicila ni Nova demokratija. I pre ovog teksta novinari "Nase Borbe" su pokusavali da otkriju kojoj partiji Milacic pripada, ali konkretan odgovor nisu dobili. Dok su ga, naime, jedni krstili kao "julovca" u JUL njegovu pripadnost svojim redovima nisu ni potvrdjivali ni demantovali. Najnovija verzija, iz (kako to novinari vole da kazu) pouzdanih izvora, tvrdi da je Borislav Milacic clan SPS.

U krajnjem slucaju njegova politicka boja, slazemo se, ne mora biti ni bitna. Zanimljivo je, medjutim, sto njegovo promovisanje, na primer, nije uradjeno uz konstataciju da je rec o strucnjaku, cija politicka orijentacija nije uzeta u obzir pri postavljanju za ministra. Pa cak i da je nema. Tako bi se, naime, videlo da drzavna administracija, konacno, ima nameru da se bavi onim poslom zbog koga i postoji. To je, ipak, malo verovatno, jer bio bi to presedan u aktuelnoj srpskoj politici. Sve pre lici na novu modu SPS da podanike zbunjuje pojedincima koji su, doduse, prisutni u javnosti, ali nisu se, ili nisu, eksponirani. Tako je, na primer, bilo sa Srdjom Bozovicem, mada, dalje poredjenje uloga ne bi valjalo, jer Milac bi, prema najavama, trebao da igra duze, a predstava bi morala da bude radna a ne paradna. Zbog drzave, a i njega licno, jer bi bila steta da su ga iz anonimnosti izvukli bez da mu daju sansu i da se dokaze.

Zanimljivo je da o Milacicu nema ni kod nas toliko popularnih kuloarskih prica, traceva, povezivanja sa raznim, u javnosti po zlu ili dobru prepoznatljivim osobama. Za aktuelnog ministra finansija ne vezuje se ni neka afera o novcanim transakcijama ili firmama sumnjivog poslovanja. Reklo bi se covek bez mane, prosto neprimeren ovom podneblju i uvrezenim kliseima drzavnog miljea.

Ne sme se, doduse, zaboraviti da je u ministarsku fotelju Milacic dospeo sa mesta generalnog direktora firme "Koling". Rec je o firmi sa mesovitim vlasnistvom, s tim sto drustvenom talu pripada samo 12 odsto.

Milacic je na celo "Kolinga" dosao februara 1996. godine, zatekavsi, po mnogim aktuelnim domacim reperima, uspesnu firmu. Medjutim, na tom putu uspesnosti za "Koling" su znacajni momenti koje je malo koja privatna ili mesovita firma imala: bliskost sa oficijelnom politickim i ekonomskim establismentom, izmedju ostalog i vojskom, za koju su odradili mnoge poslove.

Uz ime firme su vezane i nekolike afere ili "afere" u opstini Savski venac. Recimo, "preuredjenje" kompleksa na Dedinju. Od opstine Savski venac, naime, "Koling" je, po mnogim misljenjima dobio ne bas zasluzene koncesije za izgradnju na lokacijama oko Mackovog kamena i u kraju gde je nikla famozna "cvecara" - ekskluzivni kvart za visoke oficire Armije. Do javnosti su doprle razne, manje ili vise tacne, informacije o veleslalomu kroz generalni i detaljni urbanisticki plan i vlasnicke odnose sa starim vlasnicima ili naslednicima imanja i zemljisnih parcela na Dedinju. Posle poprilicne prasine koja se digla u medijima, "Koling" je, ipak, morao da obesteti neke vlasnike ili naslednike, ali ni do danas nije poznato da li su bas svi prosli "po zakonu", ili bar po pravdi i pravicnosti. U svakom slucaju, investitorski planovi "Kolinga" su donekle uzdrmani i promenjeni, a kompletan projekat izgradnje ekskluzivnih rezidencijalnih objekata jos nije ni dovrsen ni priveden kraju.

Deo tog posla ce, po svemu sudeci, morati i (s obzirom na novi politicki polozaj) moci da odradi i Borislav Milacic. Mada "Kolinga" u javnosti vise nema u tolikoj meri kao ranije, a price vise nisu vezane za mucke i nezakonita poslovanja. Kolika je, u svemu tome, zasluga Milacica, zvanicno nismo uspeli da saznamo, a nezvanicne verzije tvrde da se "Koling" sada, najvise u Beogradu, bavi konsaltingom, investicijama i izgradnjom objekata. Tu je i konstatacija da poslovanje siri u inostranstvu, konkretno u Moskvi.

Postavlja se, naravno, pitanje kako ce Milacic uspeti da pomiri i ministarski posao i obaveze u "Kolingu". Jer, kako se cuje, nije napustio rukovodece mesto u ovoj firmi.

Vec na startu ministarske karijere Milacic je, izgleda, primenio praksu aktuelnih politickih poslenika koji su novinarima dostupni samo kada to njima licno odgovara. U protivnom, jednostavno su neuhvatljivi. Tako ni virenje kroz vrata sale, gde je Milacic polagao zakletvu, nije skupstinskim izvestacima, medjutim, pomoglo. Kao ni sacekivanje, radi uzimanja izjave. Novinare okupljene u Skupstini Srbije ministar Milacic je nadmudrio, umakavsi im na sporedna vrata.

Drzavna televizija, naravno, imala je u udarnom dnevniku njegovo obecanje gradjanima, pre svega penzionerima, o "izmirenju obaveza iz budzeta". Ostali novinari su ministra, koji je odmah po imenovanju napustio sednicu Skupstine Srbije, lovili po hodnicima.

Borislav Milacic je, medjutim, dosledno, ostao covek iz senke. I u novoj roli igra u starom kostimu. Neupadljiv je po oblacenju, izjave daje nerado, a do publiciteta mu nije stalo. Tako je i molbu da nadje malo vremena i sa piscem ovog "portreta" porazgovara o svom liku i delu odbio, uz obrazlozenje (interpretiracemo poruku ljubazne sekretarice) "da se sa duznostima na novoj funkciji tek upoznaje, da je rano za bilo kakve izjave, i da, uostalom, od sastanaka i drugih obaveza nema vremena".

Taman kad je ovaj autor pomislio da se radi o coveku koji od posla glavu ne dize, pouzdano saznajemo da je novi ministar finansija vatreni navijac Partizana, i da je, i pored svih zbivanja koja su obelezila minuli 23. juli, uspeo da stigne i na utakmicu (pred)kvalifikacija za Kup sampiona Partizan-Kroacija.

Dakle, zakljucujemo, ipak, rec je o jednom obicnom coveku, gradjaninu ove zemlje. Coveku od krvi i mesa, koji ima vremena za najvazniju sporednu stvar na svetu. Za fudbal. Nadje, kazu oni koji su nam pomagali u skiciranju ovog "portreta", takodje, vremena i za tenis. Voli, eto, beli sport. Cak i skija.

Ali, hvale ga - posao mu je najvazniji. Prosto je neverovatno ali o novom ministru finansija u Vladi Srbije nismo culi ni jednu kritiku. "Koautori" ovog portretisanja Milacica kazu da je njegova ambicioznost vidljiva od starta njegove karijere u Beobanci.

Po zavrsetku Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milacic se zaposlio u ovoj banci, a potom radi u Republickoj zajednici za poslove cena. Kolege iz tog perioda pamte ga kao sposobnog, ambicioznog i korektnog saradnika. Radio je, uglavnom, strucne poslove, bio cak i sekretar nekog odbora. I napredovao.

Primetila ga je, tvrde izvori "Nase Borbe", Zivana Olbina, u to vreme predsednica (beo)gradske vlade, i dovela u Skupstinu grada. Najpre je radio u Gradskoj upravi za cene Skupstine Beograda, na mestu direktora, a potom prelazi u gradski sekretarijat za finansije, gde je, takodje, bio ministar finansija.

Za period Zivane Olbine vezana je i jedna anegdota. Kako su u to doba pod ingerenciju Skupstine grada spadale cene komunalnih usluga, a Gradska uprava za cene davala saglasnost (i novinari, naravno, sva poskupljenja docekivali na noz), Zivana Olbina je Milacicu pre sastanaka davala instrukcije da pre konkretne price o novim cenama lansira sto dosadniju, sto komplikovaniju i za novinarske tekstove sto neupotrebljiviju "pricu".

Ova taktika je, kazu, bila uspesna. Milacic nastavlja karijeru u Skupstini Beograda. Postaje Coviceva desna ruka. Posebno se, kazu, istakao u vreme nepopularnih tackica, 1993. godine, kada su na bonove deljeni najpotrebniji prehrambeni artikli. Milacic je tada bio prvi covek Staba, i kako tvrde sagovornici "Nase Borbe" bio ekspeditivan, svi su ga hvalili. Kako rece jedna koleginica, novinarka, koja je u to vreme izvestavala iz Skupstine Beograda, "bio je normalan". Ipak, takav, izgleda, nije odgovarao nekome, pa je zbog nekakve frke nateran da podnese ostavku.

Milacic je, potom, neko vreme bio nerasporedjen. Koristio, kazu, ono na sta svi funkcioneri imaju pravo. Primao platu i cekao novo radno mesto. A ono se, kao sto vec rekosmo, ukazalo u "Kolingu".

Oni koji ga (bolje) poznaju, kazu da se ne treba cuditi. Ni zbog "Kolinga", ni zbog ministarske funkcije koja je sada stigla. "Covek resio da radi, pa takav, ambiciozan, kakvog ga je bog stvorio, svakog posla se hvata - cak zagrizeno. Resen da uspe", konstatuje jedan od sagovornika "Nase Borbe" resen da, ipak, ostane anoniman. I, ponovo istice da se u prici o Milacicu, pre svega, mora govoriti o strucnjaku, ekonomisti, poznavaocu finansijskih prilika.

Sve ove hvale uz javno nesvrstavanje Milacica uz neku od vladajucih partijskih zastava u prvi mah, bar, mogu biti dobra potpora za njegov strucni rejting. Ali, cim povuce prve konce u klimavoj finansijskoj skalameriji budzeta srpske drzave videce se koliko je sati. Tada mu javni sud svakako ne gine, a zarad penzionera i ostalih gradjana, kojima je obecao da ce dugovanja izmiriti do kraja godine, bolje bi bilo da ona ne budu prazna. Jer, penzioneri i radnici su se od minulih ministara naslusali praznih prica i sarenih laza. U zavisnosti koliko im je mandat bio skopcan sa kojim izborima prethodnici Milacica su uspevali da, manje ili vise, izigravaju prave ministre.

Kako se vreme jesenjih izbora blizi, ostaje nam da Milacicu drzimo palceve. Da ne igra samo jedno leto. Da mu optimizam ne bude bez pokrica, jer, prihvatio se vruceg krompira. A lako bi mu se, inace, moglo desiti da ga, i pored svih rejtinga kao finansijskog strucnjaka (naravno, samo ako ne bude uspesan), otpisu isti oni koji su ga iz senke doveli u ministarsku fotelju. A tada vec, o njemu nece biti tajni.