Letosnji ucinak Skupstine Srbije

Pojavom demokrata posle dvogodisnje apstinencije, razotkriveno sve bogatstvo ideja u krsenju Poslovnika, zakona i samog Ustava, kojem su socijalisti pribegavali ne bi li doneli zakone po svojoj meri

Milica Torov

Tri usvojena izborna zakona, kao i jedan o svojinskoj transformaciji, zatim par dopuna Zakona o sredstvima u svojini Republike, nacelna podrska drzavnoj koncepciji lokalne samouprave, vise desetina izabranih i razresenih sudija, tuzilaca i njihovih zamenika i jedna razbijena casa - to je bilans upravo zavrsenog julskog, tronedeljnog, vanrednog zasedanja parlamenta Srbije.

Sve u svemu - prilicno skroman ucinak za vladajucu vecinu koja je, u idealnim uslovima (bez prisustva opozicije), znala da donese na desetine zakona i drugih akata za samo sat-dva rada.

Za ovu priliku odrzana je, slovima, jedna i po sednica. Prva je, bez pardona, prekinuta usred rasprave o nekih 1.000 opozicionih amandmana na Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, jer su socijalisti, nestrpljivi da donesu zakone o izborima i o privatizaciji, krenuli sa novom sednicom. (Drugu su zavrsili, a prvoj ce se, po svoj prilici, vratiti na jesen, u starom, a mozda i u novom sazivu.)

Ovim uspelim manevrom, sprecili su poslanika Demokratske stranke da na vreme podnesu najavljenih 2.000 amandmana na Predlog zakona o svojinskoj transformaciji. Ovi su pak uspeli da podnesu 1.879 amandmana na izborne zakone za koje su vazila druga pravila samim tim sto su usli u dnevni red po hitnom postupku. Namera je demokrata bila da sprece donosenje izbornih zakona, uz nacelnu primedbu da "nije fer menjati izborne uslove u izbornoj godini, i to jos neposredno uoci izbora".

To im, naravno, nije poslo za rukom, jer su socijalisti jedne noci, grubo se ogresivsi o sopstveni poslovnik o radu, svu tu silu amandmana objedinili u cetiri grupe koje su potom, jednu po jednu, rutinski odbacili.

Ovaj potez im ne bi tako savrseno uspeo, da predlagaci amandmana nisu iskljucivani sa sednice dok su nastojali da ih obrazloze. Predsednik Skupstine, Dragan Tomic (koji tokom celog julskog maratonskog zasedanja nije prepustao vodjenje sednice drugima, iako je takva praksa postojala), prvo bi im izricao opomenu zbog prekoracenja vremena diskusije, a posle druge opomene oduzimao bi im rec iskljucivanjem mikrofona. Dok su ovi jos stajali i govorili "bez tona", skupstinska vecina bi im izglasavala meru iskljucenja sa sednice (koja je, inace, trajala vise dana).

Posto se oni uporniji nisu pomerali sa govornice, Tomic je davao petominutnu pauzu. Za to vreme gasili su se monitori sa kojih se prate zasedanja, kamermani i fotoreporteri udaljavani su iz sale za sednice, a novinari iz hola. Stoga se jedino iz potonjih prica moglo saznati da je desetak "neposlusnih" poslanika DS, koje je predsedavajuci na ovaj nacin hteo da "disciplinuje", napustilo sednicu "u pratnji skupstinskog obezbedjenja".

Otuda i ocena Zorana Vacica, jednog od ukupno 13 "iskljucenih" demokrata (njih 12 na ovaj nacin, i jos jedan prethodnog dana - zato sto je "iskolacio oci i drao se" na predsednika), da su zakoni na ovom zasedanju "doneti uz policijsku asistenciju". Medjutim, Vacic ovakav zakljucak ne zasniva samo na izvodjenju poslanika uz pomoc obezbedjenja vec i na jednom detalju na koji je i sam Tomic, mozda i nehotice, ukazao. Optuzio je zamenika sefa poslanickog kluba DS, Slobodana Gavrilovica, da je sve to bila njegova rezija. Da, kako je rekao, "svi poslanici DS uzmu rec i da budu iskljuceni".

"Tomic nije mogao da zna o cijoj se reziji radi, osim ako nije imao rezultat naseg razgovora u poslanickom klubu", rekao je u izjavi novinarima Zoran Vacic.

Zahvaljujuci ovakvoj demonstraciji sile, ali i, po oceni demokrata, nevidjenom pravnom nasilju, krsenju ne samo svog poslovnika o radu vec i zakona, pa i samog Ustava, socijalisti su, uprkos amandmanskoj opstrukciji, doneli sve zakone koji su im u ovom trenutku bili potrebni. Izborne jedinice skrojene su po njihovoj meri, a Zakonom o svojinskoj transformaciji - koja je, po oceni opozicije, stvar politicke odluke - "obracaju se glasackom sloju obecavajuci 14.000 maraka besplatnih deonica".

Donosenje pomenutih dokumenata olaksali su poslanici preostalog dela tzv. demokratske opozicije (SPO, GSS i DSS), jer mu nisu prisustvovali. Demokrate su, naizgled, ostale usamljene, jer su se prvi put posle dve godine apstinencije vratili u parlament, pogazivsi rec da nece ucestvovati u radu plenarnih sednica dok se ne vrate direktni TV prenosi.

Medjutim, svih ovih proteklih dana, istrajno su se borili za svoje stavove i principe, nastojeci da sprece donosenje, po njihovoj oceni, "drustveno stetnih zakona". To im nije poslo za rukom, sto se i moglo ocekivati, znajuci za sta su sve socijalisti sposobni, ali su iz toga izisli kao moralni pobednici. Svojom istrajnoscu iznudili su da socijalisti do kraja otkriju karte, da priznaju da nece birati sredstva da sacuvaju vlast, odnosno jos vise je ucvrste. To je, u neku ruku, i sam Tomic priznao, navodeci da Demokratska stranka "pokusava na grub nacin da isprovocira incident i prekine zasedanje".

Zasedanje, istina, nije prekinuto, ali je dosta uspesno odlagano. Taman toliko da javnost sazna za sve bogatstvo ideja u krsenju sopstvenog poslovnika, cime je razotkrivena prava priroda srpskog visestranackog parlamentarizma. Jos jednom se, onako ogoljeno, bez i trunke stida, pokazalo nalicje naseg pluralizma, u kojem vladajuca partija vodi glavnu rec, ne ostavljajuci mesta drugima da artikulisu svoje interese. Demokrate su jos jednom pokusale da se za svoje stavove izbore u Skupstini, gde je tome i mesto. Time su, ako nista drugo, skinuli sa sebe odgovornost za eventualno buduce donosenje odluka na ulici. Iz tog ugla gledano, ucinak minulog zasedanja je velik.