Slobodan Milosevic: Sto ne moze institucionalno mora da se promeni vaninstitucionalno

Posto nije uspeo da promeni Ustav Jugoslavije a nema nameru da menja sebe, obesmilice institucije sistema kako bi pokazao i dokazao da je jedina institucija On. Od kralja Aleksandra do "Godina raspleta" kontinuitet ove ideje podseca da kapaciteti novog predsednika Jugoslavije nisu za potcenjivanje

Pise: Gordana Susa

Isticanjem kontinuiteta "osmog predsednika", kako su javljali drzavni mediji, Slobodana Milosevica sa kraljevima i vladaocima bivsih Jugoslavija i svesnim preskakanjem citave desetine sefova drzave iz Titove dezele - falsifikuje se istorija s ociglednom namerom podizanja znacaja sadasnjeg predsednickog mesta koje se prethodno srozalo na ceromonijalne aktivnosti. To sto je doveo i svoju porodicu na svecanost polaganja zakletve, neki su protumacili kao akt modernog americkog politicara, a drugi kao promovisanje nove dinastije - i sam Milosevic je dao na znanje da mu je ova funkcija izuzetno vazna. Citav ovaj dogadjaj, uostalom, licio je na prereziranu predstavu koja je prevazila institucionalne okvire. Istina, neposredno pre Njegovog prelaska na novo radno mesto bilo je pokusaja da se promeni federalni Ustav i predsednik izabere neposredno kako bi se institucionalizovao taj posao i uloga po njegovoj meri. Posto nije uspeo da promeni Ustav Jugoslavije a nema nameru da promeni sebe, svi su izgledi da ce obesmisliti institucije sistema kako bi pokazao i dokazao da je jedina institucija - On.

Slicno je, kad se vec sugerise medijska igra asocijacija kraljevskim gambitima bivsih Jugoslavija, uradio i kralj Aleksandar sestojanuarskom proklamacijom, ukidanjem parlamenta i uvodjenjem diktature pravdajuci to "najvisim narodnim i drzavnim interesima i njihovom buducnoscu".

Za Aleksandra je, veli istoricar Branko Petranovic, bio nastupio cas kada izmedju njega i naroda vise nije moglo niti smelo da bude posrednika. Parlamentarizam je zloupotrebljavan od ljudi "zaslepljenih politickim strastima" u tolikoj meri da je postao smetnja za plodan rad u drzavi, izazivajuci nezdravo politicko stanje i skodeci ugledu zemlje. Proklamujuci svoju obavezu da cuva narodno jedinstvo i drzavnu celinu, kralj je resio da "leka tom zlu" ne trazi u parlamentarnim promenama vlada i izborima nego u "novim metodama rada i krcenju novih puteva".

Jedan drugi citat, sezdeset godina kasnije, iz knjige "Godine raspleta" i Milosevicevog govora na dvadesetoj sednici CKSKJ, februara 1989, doista ukazuje na kontinuitet ove ideje i podseca da kapaciteti novog predsednika Savezne Republike Jugoslavije nisu za potcenjivanje.

"To delovanje radnih ljudi kroz takozvane institucije sistema, zapaza Milosevic, nije donelo rezultate. Naprotiv, standard je i dalje padao, politicki deobe su rasle - sistem je postao ugrozen u svim svojim sferama i na svim svojim nivoima. Ta ugrozenost sistema je dostigla svoj vrhunac na Kosovu, u fizickom, politickom i kulturnom nasilju nad Srbima i Crnogorcima. U sredinama, ili povodom problema u vezi s kojim je odsustvo sluha za promene bilo najvece i gde se nista nije moglo uraditi redovnim putem, institucionalno, dolazi do masovnih javnih protesta kroz okupljanje gradjana na mitinzima. Tu pre svega mislim na Vojvodinu i Crnu Goru, ali i na mnogobrojne strajkove i dolaske u Beograd s Kosova i iz drugih krajeva nase zemlje. I to je razumljivo. Ono sto ne moze da se promeni institucionalno, a nuzno je da se promeni, jer ljudima tesko pada i dugo traje, mora da se promeni vaninstitucionalno. Tako je oduvek bilo u ljudskom drustvu", zapisao je Milosevic u pomenutom stivu i nije samo zapisao i rekao vec dosta na tome i uradio.

Novembarska kradja glasova, organizacija kontramitinga i dovodjenje zemlje na ivicu gradjanskog rata samo potvrdjuju da novi predsednik Jugoslavije nece prezati, dakle, od vaninstitucionalnih formi, koje su mu i pomogle da dodje na vlast, a koje su na neki nacin postale model za funkcionisanje drzave. Vlast se deli na predsednikovom kanabetu i funkcionise van institucija sistema.

Opozicija je isterana iz parlamenta i prinudjena takodje da radi vaninstitucionalno. Najsveziji primer je egzorcizam prema poslanicima Demokratske stranke uz prethodnu, razume se, satanizaciju cele opozicije. Isterani su iz srpske Skupstine da bi vladajuca vecina usvojila sta hoce i kako hoce. Nasilje u parlamentu, omiljeni predsednikov politicar, prenosi u svakodnevni zivot, na ulici u medijima...

Ekonomija vise nije siva, vec crna, takodje funkcionise vaninstitucionalno. Primera radi Fond za razvoj radi mimo svakog pravnog osnova. Frekvencije se dele vaninstitucionalno.

Umesto pravne sigurnosti vladaju privremena pravila doneta preglasavanjem na vanrednim zasedanjima kao da je rec o vanrednim a ne redovnim poslovima.

"Za nama je sest teskih godina, najtezih za narode i ljude koji ovde zive od Drugog svetskog rata do danas. Udarci koje smo dobili u tim godinama znacajno su izmenili teritorijalnu, ekonomsku, politicku, kulturnu, demografsku sliku ovog prostora. Oni su ozbiljno iscrpeli Srbiju u Crnu Goru", istakao je ne trepnuvsi u promotivnom govoru predsednik Milosevic, kao da On u svemu tome nije ucestvovao i nije bio odgovoran.

Umesto obecane duhovne i materijalne obnove, mira i prosperiteta, sto-sta, nazalost, ukazuje da saveznoj drzavi preti duzi period nestabilnosti. Nema, naime, nikakvih nagovestaja da bi Milosevic mogao da odustane od namere ojacavanja funkcije predsednika Jugoslavije. A to moze da uradi na dva nacina: ili promenom Ustava ili njegovim krsenjem. Ili, znaci, institucionalno ili vaninstitucionalno.

Ako je suditi po prvom radnom danu na mestu predsednika Jugoslavije, Milosevic je vec prekrsio Ustav. Na osnovu kojih ovlascenja i nadleznosti sa Vukom Draskovicem pregovara o izbornim uslovima u Srbiji. Tesko je poverovati da je to samo refleks bivse funkcije.