ZDRAVSTVO U VREMENU TRANZICIJE

Kako da se u Sremskoj Kamenici zaustavi propadanje najboljeg sto danas ima jugoslovenska medicina

Vrhunske medicinske ustanove na prosjackom stapu: Institut u Sremskoj Kamenici

- To je kao da kupite "mercedes" po ceni "fice" - ima obicaj da kaze nas kardiohirurg svetskog glasa profesor dr Ninoslav Radovanovic da bi docarao odnos izmedju kvaliteta usluga i njihovog kostanja u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. I zaista, ovde se sa istom ili nizom stopom smrtnosti nego na nekim najcuvenim klinikama u svetu dvostruko ili trostruko jeftinije izvode najslozenije operacije na otvorenom srcu.

Ovu vrhunsku zdravstvenu ustanovu sada muci hronicna besparica i preti joj propadanje. Njen ziro-racun je blokiran vec vise od mesec dana.

- Problem je u tome sto ne mozemo da naplatimo nasa potrazivanja, pa, prema tome, ni da namirimo dugovanja - kaze direktor Instituta profesor dr Josip Cikos. On pri tom navodi podatke koji pokazuju da Republicki zavod za zdravstveno osiguranje duguje Institutu 20 miliona dinara, Crna Gora tri miliona, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina 300.000 dinara, a Komesarijat za izbeglice vise od 2,5 miliona dinara samo za sanitetski materijal, bez uracunatog rada.

Institut duguje stranim dobavljacima oko pet miliona nemackih maraka a domacim izmedju osam i devet miliona dinara. Sve u svemu, otprilike kolika su i potrazivanja. Strani dobavljaci traze da se namire bar stara dugovi da bi odobrili nove kredite. Ako se to ne ucini nogli bi da se dovedu u pitanje neki programi Instituta i redukuje njegov rad.

Pacijenti iz susedstva

- Mi cenimo napore direktora Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Nenada Djordjevica da racionalizuje potrosnju, ali se zalazemo za takvu racionalizaciju koja nece da dovede u pitanje kvalitet rada i najosnovniju zdravstvenu zastitu ljudi - kaze profesor Cikos. On smatra da je potreban poseban program za ocuvanje visokospecijalizovanih zdravstvenih ustanova od izuzetnog nacionalnog znacaja i sa tako visokim medjunarodnim rejtingom kakav ima ova u Sremskoj Kamenici.

Kao poseban razlog za spasavanje Instituta od propadanja on navodi njegovu sposobnost da se u uslovima trzisnog poslovanja sam finansira i postane znacajan izvor deviza. Jer, i sada Institut prezivljava u prvom redu zahvaljujuci pacijentima iz inostranstva koji placaju punu cenu usloga. Medju njima su najbrojniji oni iz bivsih jugoslovenskih republika Makedonije i Slovenije.

Gotovo istovetni problemi muce Institut za plucne bolesti i Institut za onkologiju koji se nalaze pod istim krovom sa Institutom za kardiovaskularne bolesti. I njima su blokirani racuni, a buducnost neizvesna.

Isti problemi

- Nas Institut je broj jedan u Jugoslaviji. Radimo i ono sto ne moze da se uradi u Beogradu, a lecimo i pacijente iz bivsih jugoslovenskih republika - kaze dr Zikic.

Direktor za finansije i menadzment Instituta za onkologiju Ljiljana Zegarac ukazuje da njena ustanova vise ne moze da daje pacijentima ni citostatike pa oni sami moraju da ih kupuju u privatnim apotekama. Ako imaju dovoljno novca, naravno, jer jedna terapija kosta izmedju 1.600 i 5.000 dinara, a pacijent obicno prima sest terapija u kontinuitetu i to visekratno.

- Mi smo tu potpuno nemocni - kaze Zegarac.

Institut za onkologiju raspolaze najsavremenijim dijagnostickim centrom u zemlji, koji radi na principu magnetne rezonance. Strucnjaci ovog centra su osvojili vise medjunarodnih nagrada na naucnim skupovima iz oblasti nuklearne medicine. U ovoj ustanovi se nalazi i jedini prostor u Jugoslaviji za davanje terapije radioaktivnim jodom.

Zajednicko za sva tri instituta u Sremskoj Kamenici je da su, svaki u svojoj oblasti, vrhunske medicinske ustanove sa visokim rejtingom u zemlji i svetu. U trzisnim uslovima privredjivanja poslovale bi veoma uspesno, a sada se nalaze na ivici propasti jer ne uspevaju da naplate svoje usluge iako ih domacim korisnicima pruzaju po bagatelnim cenama, nekoliko puta nizim od svetskih.

J. Briza