JOS UVEK NERESENA SUDBINA 14 BANAKA KOJIMA SU ODUZETE DOZVOLE ZA RAD

Cak i kada sud tako odluci, stvari se ne mogu vratiti "u predjasnje stanje", jer su se deponenti ovih banaka u medjuvremenu razbezali, a one su dobile epitet "propalih"

U visemesecnim preganjanjima izmedju Narodne banke i banaka kojima je oduzela dozvole za rad, uz "asistenciju" Saveznog ustavnog suda, potpuno je zaboravljeno da u tih 14 banaka rade zivi ljudi, koji moraju za sve to vreme bar nesto da jedu. Ovaj problem se najvise oseca, jer imaju najvise radnika, u Slavija, JIK i MB PKB banci. Nad ovom poslednjom u toku je postupak likvidacije, tako da se grupa njenih radnika jos od proslog leta, sada vec ocajnicki, sastaje ispred zakljucanih prostorija gde su im ranije bila radna mesta. U Slavija i JIK banci situacija je jos apsurdnija - ljudi dolaze na posao svakog dana, vec sest meseci, a da za to vreme gotovo ni dinara nisu primili.

- Kako se ne bih osecala glupo, a jos vise bespomocno, kaze nam jedna od radnica Slavija banke. Kad bi nam bar konacno neko rekao sta ce sa nama biti, da se ova agonija okonca. Nije me vise toliko strah ni da cu ostati bez posla, jer onda bar znam da ovde nemam cemu da se nadam i da trazim nesto drugo. Ovako svi uredno i tvrdoglavo dolazimo, jer u slucaju da banka ipak proradi, svako zeli da sacuva svoje radno mesto, kaze ova sluzbenica, uz potvrdu da je svesna kako i u tom slucaju nece svi moci da ostanu.

Pod skute veceg

Slavija banka, koja je inace vec bila clan Beogradske banke pre nego sto se ovaj konglomerat raspao, ponovo je potpisala ugovor o pristupanju novoformiranoj (ili bolje reci reinkarniranoj) Beogradskoj banci Grupi, pod rukovodstvom Borke Vucic. Za razliku od prvog puta, kad su bili samostalna banka sa svojim racunom, sada ce imati samo podracun i prakticno ce biti filijala u okviru Grupe. Ovaj potez izazvao je izvesne nedoumice, iz dva razloga: prvo, kako uopste banka kojoj je oduzeta dozvola za rad, dakle ne postoji, moze potpisivati ugovore o pristupanju nekome, a drugo, zasto nije prikljucena Beobanci, kao sto je pre nekoliko meseci bilo zvanicno najavljeno. Odgovor na prvo pitanje, koji smo nezvanicno dobili, glasi da odluka o oduzimanju dozvole nije postala konacna, a na drugo da ce, kako izgleda, i sama Beobanka na kraju ipak postati deo Beogradske banke Grupe.

Ceo spor Slavija banke sa Centralnom bankom vrti se oko duga od 100 miliona dinara, koji Narodna banka ovoj poslovnoj banci nije isplatila po osnovu isplate stare devizne stednje. Iz Narodne banke u vise navrata je objasnjavano da stvari ne stoje bas tako i da je Slavija banka dobijala kredite za likvidnost, ali nadlezni u njoj dodaju - sa visokim kamatama, dok njihove pare stoje zarobljene. Uz to dodaju da je od ukupno isplacenih 520 miliona maraka stednje, banka izgubila oko 120 miliona maraka, odnosno isplatila ih je na teret sopstvenog bilansa, posto joj je Narodna banka novac isplacivala sa zakasnjenjem od po godinu dana, kad ga je inflacija vec "pojela".

Narodnoj banci jos se zamera i to sto, kad je vec donela resenje o oduzimanju dozvole za rad, nije sacekala ni zakonski rok od osam dana za zalbu, na koju je trebalo da odgovori u roku od mesec dana, vec je odmah sutradan blokirala racune. Cinjenicu da se postupalo suprotno Zakonu o bankama, koji predvidja niz mera, ukljucujuci i sanaciju, pre nego sto se banci oduzme dozvola za rad, potvrdio je i Ustavni sud svojom presudom.

Pravni rasomon

Kad je banka povela spor pred Saveznim sudom, on je tuzbu odbio, sa obrazlozenjem da kolizija sa Zakonom "ne moze biti predmet upravnog spora, jer se radi o opstem aktu, koji se moze osporiti samo pred Ustavnim sudom". U medjuvremenu je stigla odluka Ustavnog suda, u vreme kad je stecajni postupak dobro odmakao. Na pitanje ko je sada nadlezan da sve ovo raspetljava, dobili smo objasnjenje da je to ponovo Ustavni sud, posle cije odluke bi se moralo sve ponovo vratiti u predjasnje stanje i bankama nadoknaditi steta.

Najveci problem je u tome sto se sad vise ne moze vratiti "u predjasnje stanje", kao da nista nije bilo, jer su se deponenti ovih banaka u medjuvremenu razbezali, a one dobile epitet "propalih". Doduse, neke od njih su taj epitet nosile i pre gubitka dozvola za rad, jer u celoj prici ni one same nisu nimalo "nevine" - do minusa i nelikvidnosti svakako su stigle pogresnim plasmanima, zbog kojih nisu mogle da naplate potrazivanja, a u dobroj meri i proneverama celnih ljudi ili njihovih najblizih saradnika. Za pretpostaviti je da je Narodna banka i o ovim pojavama imala izvesnih informacija, ali je to vec u nadleznosti drugih organa u ovoj zemlji. Ovako se stalo na pola puta, pa je "nekima ostao rep zaglavljen u vratima", kako se slikovito izrazio jedan od nasih sagovornika.

Biljana M. Stepanovic