SINDIKATI O UPORNOM ODBIJANJU DRZVE DA DONESE SOCIJALNI PROGRAM

Vecina sindikata smatra da je socijalni program trebalo da bude usvojen pre donosenja zakona o privatizaciji ili barem istovremeno sa njim

Najcesce, gotovo horski, ponavljan zahtev svih ovdasnjih sindikata adresovan drzavi je da sacini socijalni program. Sve masovnija nezaposlenost, krajnja iscrpljenost privrede i sve izvesnije masovno otpustanje radnika za drzavu kao da nije bio alarm da se pozabavi poslom za koji je i merodavna. Socijala je ostala, a ako je suditi po njenoj daljoj nezainteresovanosti, ona ce jos dugo biti na plecima onemocalih preduzeca koja jedva da rade sa nekih 30 odsto kapaciteta.

Istini za volju, drzava se nedavno oglasila, najavljujuci socijalni program, ali sindikalisti odmahuju rukom, sumnjajuci da je rec o jos jednom praznom obecanju. Posle usvajanja srpskog Zakona o svojinskoj transformaciji, vecina sindikata reaguje jos zabrinutije, tvrdeci da je ovaj dokument trebalo da bude usvojen istovremeno sa njim, ili cak da je trebalo da zakonu prethodi socijalni program.

Vece Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije, godinama vec, jos i pre raspada SFRJ, inisistiralo je da savezna drzava donese valjan socijalni program. Jedan od stavova VSSSJ je i da je razlog svih lutanja u ovdasnjim reformama i cinjenica da nije postojao takav program. Savezna drzava se uvek branila, za sindikaliste neprihvatljivim objasnjenjem, da ona nema ustavna ovlascenja da donese socijalni program. Zato je, jos u martu ove godine VSSSJ predlozilo Skupstini SRJ da donese rezoluciju o ekonomskoj i socijalnoj situaciji, koja je zapravo trebalo da predstavlja platformu za zakone koji bi otvorili put izlasku iz krize. Pored ostalog, drzavi je sugerisano da "radi socijalne iscrpljenosti zaposlenih, vodi racuna da sa promenama u sto vecoj meri sacucva nivo zaposlenosti i zarada, a konkretnim ekonomskim i socijalnim merama da spreci masovnu nezaposlenost". Sindikalisti su tada od Savezne vlade zahtevali socijalni program i okvire socijalne reforme, dakako uz konsensus sa radnickom organizacijom. I tada je obnovljena sindikalna ocena da socijalni program i socijalna reforma predstavljaju neodvojiv deo od ukupnih reformskih i stabilizacionih promena.

Drzava "pre ruke"

Gotovo identicne ocene i zahteve isticu i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" koji insistiraju da drzava preuzme brigu o socijalno najugrozenijima, umesto sto to ostavlja u amanet preduzecima.

- Pre nego sto je donet Zakon o privatizaciji, Vlada Srbije je donela Uredbu kojom je prolongirala placanje radnickog prinudnog odmaranja, dakako iz kasa preduzeca. Tako je prica vracena na pocetak, jer Fond za isplatu garantovanih zarada nije mogao da bude neki osnov za socijalni program. Zakon o privatizaciji je usvojen, ali on je samo slovo na papiru, posto nema socijalnog programa. Zato smo se i suprotstavljali ovakvom Zakonu. Radnici ce prakticno ostati na ulici, jer u privredi nema posla, ni para, a drzava je gurajuci socijalu u narucje privrede, "oprala ruke", upozorava Milan Nikolic, podpredsednik UGS "Nezavisnost".

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata takodje sumnjaju da ce Zakon o privatizaciji, bez adekvatnog socijalnog programa izleciti ovdasnju privredu. Dragan Milovanovic, celnik ASNS, podseca na pokusaj drzave da prekobrojne radnike jednostavno prepusti na brigu preduzeca.

Otpustanje na prevaru

Nismo dozvolili da ti radnici budu otpusteni na tako perfidan nacin, bez da im se osigura egzistencija. Stvar smo, s glave, postavili na noge, utvrdivsi da u IMT nema viska radnika, vec da je cinjenica da imamo manje posla. Akciju poslovodstva i samostalnog sindikata "Solidarnost" i Sindikat livaca zaustavio je strajkom.

U medjuvremenu, u IMT je ostalo 3.900 radnika, a u Livnici koja se odvojila oko 2.000. Sta se desilo sa ostalima? Neki su otisli u penziju, drugi nasli novi posao, jedan broj zivi od sverca, a oko 200 radnika IMT je pomrlo. Nije ni cudo da je ovoliko ljudi umrlo, posle tolikih stresova, gladovanja i dovijanja kako da prezive, kaze Milovanovic.

Gordana Djukic