KO JE VRSILAC DUZNOSTI PREDSEDNIKA SRBIJE

Kako su se gomilale funkcije Dragana Tomica, posle 8. sednice. "Penzioner" u Japanu, ili u Saveznoj vladi

Od danas Dragan Tomic, aktuelni predsednik Skupstine Srbije, vrsi duznost predsednika Republike dok na to mesto ne bude izabran novi covek.

To je samo jos jedna u nizu funkcija koje je zasluzio slepom odanoscu voljenom vodji i tumacenjem njegove politike.

Rodjen je 1936. u Beogradu, gde se i skolovao. Posto je diplomirao na Tehnoloskom fakultetu, zaposlio se u rakovickom "Rekordu", rasadniku SPS kadrovika (odakle je potekao i dosadasnji predsednik savezne drzave, a pre toga predsednik republicke skupstine, Zoran Lilic). Tomic je tamo prosao dug put od pripravnika do generalnog direktora, a politicku karijeru zapoceo je kao odbornik u Rakovici i delegat u Vecu opstina Skupstine Srbije.

U vreme 8. sednice, septembra 1987, nalazi se u taboru Ivana Stambolica, da bi se vrlo brzo prestrojio, sto mu Slobodan Milosevic, ocito, nije uzeo za zlo. U svojstvu predsednika Gradske konferencije SSRN Beograda, na cijoj funkciji je od 1986, Tomic pomaze ucvrscivanje Slobodana Milosevica na vlasti. Postaje tipican aparatcik koji priljezno izvrsava partijske zadatke i, tako, doseze sam politicki vrh.

Novembra 1988. organizuje poznati miting na Uscu, naredne godine prelazi u "Jugopetrol", za vrsioca duznosti, a onda postaje generalni direktor firme. Od tada pocinju da se gomilaju Tomiceve funkcije. Postaje predsednik Skupstine Srbije 1994, od nedavno je predsednik Gradskog odbora Socijalisticke partije Srbije Beograda, clan je i Izvrsnog i Glavnog odbora SPS. Predsednik je Upravnog odbora kuce "Politika", Saveza inzenjera i tehnicara Jugoslavije... Nikog danas ne bi iznenadilo da Tomic ima i jos neku funkciju pored svih nabrojanih.

Poslovi koje je posvrsavao za potrebe svoje partije postaju vidljiviji za govornicom Narodne skupstine gde je prvo sef poslanicke grupe SPS, a od februara 1994. - i predsednik parlamenta. Posle Zorana Arandjelovica bio je drugi kandidat za ovu funkciju. Medjutim, tek je cepanjem Deposa dobio glasove Nove demokratije, koja su mu nedostajala.

Dugo se prepricavalo kako je tajno glasanje za njegov izbor u parlamentu postalo javno time sto su poslanici popunjavali glasacke listice u svojim klubovima, a potom ih stavljali jedni drugima na uvid. Time je simbolicno zapoceto sistematsko krsenje Poslovnika o radu Skupstine. Potom jeTomic, po oceni svojih politickih protivnika, u svojstvu predsednika parlamenta nastavio isto zarad potreba svoje stranke i time pripomogao da se visestranacje u Srbiji pretvori u farsu.

Ne moze mu se poreci da je sjajan "spiker" kad vodi skupstinske sednice. Blagonaklono tolerise male poslanicke nestasluke (naravno socijalista). Tako ce ostati upamcena njegova cuvena opaska, sa jos cuvenijim osmehom na licu, da su se "poslanici igrali" kad su sa dve ruke ubacivali svoje kartice u poslanicke jedinice, glasajuci, bez pardona, za dvoje.

Lezernoscu sarmera, Tomic je, minulih godina, "tumacio" Poslovnik zarad potreba svoje stranke, sto ga je kostalo brojnih zahteva opozicionih poslanika za njegovom smenom. Stoicki je "otrpeo" sve novije vidove opstrukcije - od cutanja do pevanja za govornicom. Za njegovog predsednikovanja radikali su, zbog nediscipline, popili batine od prerusenih specijalaca, demokrate su iskljucivane sa sednice, pojedini novinari su isterivani iz Skupstine, ukinut direktan TV prenos, formiran alternativni parlament, organizovane tzv. panel rasprave...

U pravom trenutku i na pravom mestu ulicne demonstrante koji su protestovali zbog izborne kradje nazvao je fasistima, medju prvima uocio pretvaranje Demokratske stranke iz benigne u malignu. Od njenih poslanika se distancirao nazvavsi ih huliganima, jer su se drznuli da isteruju pravdu zagusivanjem parlamenta obiljem amandmana na izborne i druge zakone. Dozvolio je da se amandmani grupisu cime se jos jednom ogresio o Poslovnik.

Svaka od Tomicevih pomenutih funkcija donosi i odredjeni procenat. Njemu, medjutim, to nije potrebno. Kao direktor "Jugopetrola" koji je, na samo njemu znane nacine, opstajao u vreme sankcija, s pravom je zasluzio ime "seik od Srbije". Nije mu ni dlaka s glave falila posle neuspelog kineskog barter-aranzmana, odnosno zamene nasih proizvoda za njihovu naftu. Vec posle prve transe nasi proizvodjaci ne samo sto su kasnili, nego su, losim kvalitetom, naljutili Kineze koji su trazili da im se sve plati u kesu.

No, to Tomicevom usponu nece smetati, iako u SPS postoji snazan lobi protiv njega. Njegova kcerka, koja zivi u Japanu, prevela je na japanski knjigu Mire Markovic. Time mu je utrla put da pred odlazak u zasluzenu mirovinu (u koju vec odlazi godinama) postane ambasador u Japanu (o cemu se naveliko prica). Naravno, ukoliko pre toga, onako usput, ne svrati u Saveznu vladu, o cemu se, takodje, govorka.

Milica Torov