POCELA TRECA KONFERENCIJA DONATORA ZA OBNOVU BIH

Osnovna poruka donatora bosanskoj delegaciji je da ekonomska pomoc nije bezuslovna. Ekonomski uslovi su usmreni na konsolidovanje zajednicke drzave i privrede a politicki da se ekonomskom obnovom doprinese pomirenju i trajnom miru u BiH

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Nakon brojnih odlaganja i velike neizvesnosti da li ce uopste biti sazvana, u Briselu je juce pocela treca konferencija donatora. Sazivajuci je u "neregularnim uslovima" - odnosno u situaciji kada ni jedna od strana ne ispunjava svoje obaveze po Dejtonskim sporazumima - u Evropskoj komisiji su, kako kazu, "zeleli da ljudima u Bosni i Hercegovini upute signal da nisu zaboravljeni, da je novac tu, da je medjunarodna zajednica spremna da im pomogne, ali i da se izvesni uslovi moraju zadovoljiti." Cilj Evropske komisije i Svetske banke - suorganizatora konferencije donatora - jeste da se od prisutnih drzava i medjunarodnih organizacija izvuku obecanja za priblizno milijardu i 400 miliona dolara, potrebnih za programe rekonstrukcije u ovoj godini. Vec na samom pocetku, Evropska komisija je najavila donaciju od 345 miliona, a Sjedinjene Drzave od 242 miliona dolara, cime je dostignuto oko 40 procenata ciljane sume. Takva obecanja se, u principu, daju mnogo lakse nego sto se, zatim, ostvaruju, o cemu svedoci i podatak koji je izneo Haris Silajdzic, kopredsedavajuci Ministarskog saveta BiH. Naime, rekao je Silajdzic, od 1,9 milijarde dolara obecanih na drugoj donatorskoj konferenciji, aprila prosle godine, u Bosnu je do sada stigla samo 1,1 milijarda, ili tek nesto oko 60 odsto obecane sume.

Osnovna poruka koju su predstavnicima bosanskih strana, okupljenim u jedinstvenoj delegaciji, uputili svi glavni govornici na otvaranju donatorske konferencije, glasi da "nema besplatnog rucka." Odnosno, da pomoc medjunarodne zajednice za rekonstrukciju njihove ratom razorene zemlje - nije bezuslovna. Pominjane su, u tom kontekstu, dve vrste uslova: ekonomski i politicki. U ekonomskom pogledu, rekao je Johanes Lin, potpredsednik Svetske banke, "medjunarodna zajednica moze podrzati i pomoci napore bosanskih vlasti... ali ih ne moze zameniti." Da bi podrska spolja imala smisla i dala ocekivane rezultate, neophodna je "zdrava unutrasnja politika", odnosno konsolidovanje i funkcionisanje zajednickih institucija, reintegracija izbeglica i raseljenih lica te, konacno ali ne i najmanje vazno, tranzicija ka trzisnoj privredi i uspostavljanje institucionalnog i politickog okvira koji ce obezbediti osnovu za dugorocan privredni i socijalni razvoj.

Mnogo je vise reci bilo o politickim uslovima za medjunarodnu pomoc u rekonstrukciji. Osnovni cilj te pomoci, podsetio je komesar Evropske komisije Hans van den Bruk, jeste da se ekonomskom obnovom i razvojem doprinese pomirenju i trajnom miru u Bosni i Hercegovini. Nezamislivo je i nicim se ne moze opravdati da oni koji se suprostavljaju tom cilju - dakle pomirenju i miru - imaju direktne ili indirektne koristi od ulaganja medjunarodne zajednice. Zbog toga bi, naglasio je Van den Bruk, bilo "neodgovorno nastaviti ulaganje sredstava iz javnih fondova u Republiku Srpsku", dokle god u njoj dominantanu moc i politicki i ekonomski uticaj imaju ljudi koji su optuzeni za ratne zlocine.

Uz izvesne takticke razlike u pogledima na njegovu prakticnu primenu, princip uslovljavanja podrzali su manje-vise svi predstavnici donatora i medjunarodnih organizacija angazovanih u mirovnom procesu. Naglasavajuci da se "samo po sebi podrazumeva da pomoc nije bezuslovna", visoki predstavnik Karlos Vestendorp je upozorio protiv "generalizacija koje ne uzimaju u obzir specificne okolnosti i zahteve na terenu", te se zalozio za "selektivni pristup" u nagradjivanju kooperativnih i kaznjavanju onih koji to nisu. Za sredstva koja ce treca konferencija donatora odobriti za projekte u Republici Srpskoj, Vestendorp je rekao da ce biti zadrzana u "providnoj kutiji", kako bi svi mogli da vide da ona postoje... ali ce moci da se koriste tek kada vlasti srpskog entiteta pocnu u punoj meri da saradjuju na implementaciji Dejtonskih sporazuma. Vestendorp je, ipak, dozvolio mogucnost da neke lokalne sredine - koje saradjuju recimo na povratku izbeglica - dobiju nesto! iz te "providne kutije" i pre nego sto vlasti Republike Srpske ostvare sve svoje obaveze.

Americki specijalni izaslanik za Dejtonski proces, ambasador Robert Gelbard je izrazio zaljenje sto je narod Republike Srpske "delovanjem male, korumpirane grupe, koju cine i neki optuzeni za teske ratne zlocine... lisen najveceg dela pomoci za obnovu." Ta grupa, rekao je Gelbard, uskracuje pravo gradjanima BiH da se vrate svojim domovima, ne dopusta slobodu kretanja, ne postuje sporazume o ogranicavanju naoruzanja, krsi ljudska prava, raspiruje etnicku mrznju, siri lazi uz pomoc zvanicnih medija i ohrabruje dalje podele... Od takvog ponasanja, dodao je americki izaslanik, nisu imuni ni mnogi lokalni zvanicnici u Federaciji BiH, koji takodje pruzaju utociste ratnim zlocincima, sprecavaju povratak izbeglica i na razlicite nacine podrivaju implementaciju Dejtonskih sporazuma. Medjunarodna zajednica i Sjedinjene Drzave su, naglasio je Gelbard, jasno stavili do znanja da nece nagradjivati takvo ponasanje.

Buduci da narod Republike Srpske "zasluzuje pomoc", Gelbard je predlozio da se fondovi identifikovani za obnovu tog entiteta stave na poseban depozit i zadrze na njemu dok se ne ostvare obaveze iz Dejtonskih sporazuma, kako bi se osiguralo da od medjunarodne pomoci korist imaju gradjani, a ne njihovi "korumpirani i kriminalni lideri." Taj novac, medjutim, ne bi trebalo da dugo ostane zaledjen, tj. neiskoriscen: "Ako ne vidimo progres (u Republici Srpskoj) do kraja ove godine, te fondove" - rekao je Gelbard - "treba da usmerimo na one delove Bosne cija su rukovodstva spremna da ispune svoja Dejtonska obecanja."