USLOVI ZA USPEH ANTIIZBORNE KAMPANJE

Ako bi se bojkot proglasio zbog povecanja broja izbornih jedinica, Milosevic bi novim "leks specijalisom" mogao vratiti sistem od devet jedinica, a opozicija bi izgubila moralno opravdanje da produzi ideju bojkota neregularnih izbora, smatra Srbobran Brankovic, politikolog

Kljucni akcenat u antiizbornoj kampanji politickih stranaka ne sme se odnositi na Zakon o izbornim jedinicama, vec strategiju treba vezati iskljucivo za neispunjene preporuke OEBS, pri cemu bi glavni zahtev morao biti promena medijske situacije. Ovu preporuku strankama koje su, zbog nedemokratskih uslova najavile bojkot izbora, u razgovoru za "Nasu Borbu" iznosi dr Srbobran Brankovic, politikolog i direktor Agencije za istrazivanje javnog mnenja "Medijum".

Brankovic upozorava da bi, ukoliko bi se bojkot proglasio zbog povecanja broja izbornih jedinica, predsednik Milosevic mogao doneti neki novi "leks specijalis" i tako vratiti sistem od devet izbornih jedinica. Tada bi, istice on, "ovako rasturena opozicija u ovako surovim medijskim uslovima ponovo izgubila izbore, s tim sto ne bi imala moralno opravdanje da produzi ideju bojkota".

- Radikalna promena u medijima, koja podrazumeva da se na urednicka i direktorska mesta postave nezavisne licnosti i obezbedi rigorozna kontrola nad njihovim radom, uz medjunarodnu superviziju, predstavlja minimum, odnosno preduslov nakon cijeg ostvarivanja se moze razgovarati o ostalim izbornim uslovima - kaze ovaj strucnjak i dodaje da je trenutno dobra okolnost sto se u srpsku politiku umesala OEBS i sto postoje preporuke Gonsalesove komisije.

Zato bi, prema njegovom misljenju, bilo neophodno organizovati diplomatsku aktivnost, usmerenu prvenstveno prema OEBS, sa ciljem "da se svetskoj javnosti jasno skrene paznja da ovde nisu stvoreni elementarni uslovi za normalne izbore, tako da vlast, konstituisana na tom principu, ne moze biti legitimna".

Istovremeno, potrebno je voditi i antiizbornu kampanju usmerenu ka biracima - organizovati seriju mitinga u vise mesta u Srbiji, koji bi, svojom masovnoscu uverili, pre svega medjunarodnu javnost, da je bojkot zaista veliki, smatra nas sagovornik. Navodeci jos jednu "ideju za razmisljanje" - da se organizuju demonstracije na sam dan izbora - Brankovic istice da ideja o aktivnom bojkotu, odnosno sprecavanju odrzavanja izbora, nije dobra "jer bi to bilo upravo ono protiv cega se protestuje - nametanje svoje volje drugima".

Prema proceni ovog politickog analiticara, baziranoj na najnovijim istrazivanjima javnog mnenja, izborima koje bi bojkotovale opozicione stranke, odazvalo bi se oko polovine birackog tela u Srbiji. Na tome sto opozicija bojkotuje izbore, rezim ne bi mogao znacajno da poveca procenat svojih pristalica, ali postoji opasnost da, pojednostavljenim resenjima koje nude, profitira Srpska radikalna stranka, smatra Brankovic.

- Ako izbore budu bojkotovale stranke koje za sada svrstavamo u takozvanu demokratsku opoziciju, celokupna politicka struktura pada u ruke nacionalsocijalizma. U tom slucaju, izbori nikako ne mogu biti priznati - kaze ovaj analiticar i dodaje da se nesto slicno vec dogodilo na izborima 31. maja 1992. godine, na kojima su ucestvovali samo socijalisti i radikali.

- Bilo je to u vreme dominiranja parole "Srbija se saginjati nece" i isticanja tvrdog stava prema medjunarodnoj zajednici, ali je Skupstina, uprkos takvoj klimi, vec 26. juna zakljucila da se moraju odrzati vanredni izbori. Potom je, u septembru, organizovan i okrugli sto o izbornim uslovima, ali je, opozicija imala "mekanu kicmicu" i nije istrajala na zahtevu da se oslobode mediji. Uprkos tome, na izborima koji su potom usledili, opozicija je ostvarila najbolji dosadasnji rezultat - podseca Srbobran Brankovic.

Vera Didanovic