HAPSENJE RATNIH ZLOCINACA I NACIONALNA HOMEGENIZACIJA

Sonja Biserko

Odluka Haskog tribunala da se upusti u odlucnije hapsenje osumnjicenih za ratne zlocine na teritoriji bivse Jugoslavije unela je nemir u sve vodece strukture Republike Srpske, Srbije, Crne Gore i SR Jugoslavije. Iznenadno hapsenje Dokmanovica, zatim ubijanje Drljace prilikom pokusaja hapsenja i odvodjenje Kovacevica u Hag dodatno je potvrdilo da se Sud odlucio za novi kurs. Reakcije svih vodecih politickih licnosti i intelektualaca optuzuju ovakvo ponasanje SFOR, kvalifikujuci ga kao "prekoracenje mandata", a naslovi u glavnim medijima kao sto su "Poceo lov po narudzbi Haga", "Krenuo lov na Srbe" ili "NATO igra krvavi TANGO" jasno pokazuju da se sve akcije Tribunala i SFOR tumace kao antisrpske i da je u toku nova homogenizacija na ratnim zlocinima, svesno ili nesvesno, sto je ujedno i pristajanje na kolektivizaciju odgovornosti.

Ubistvo Drljace izazvalo je zestoke reakcije i posluzilo je paljanskom rukovodstvu da pitanje kriminala i korupcije za trenutak gurne u drugi plan. Upravo u momentu kada obicni gradjani Republike Srpske pocinju da daju stvarnu podrsku Biljani Plavsic i da sve vise traze odgovornost onih koji su ih doveli do prosjackog stapa, Momcilo Krajisnik vesto protura da je pitanje "uspostavljanja drzave prioritetno" u odnosu na pitanje kriminala. "Baviti se samo jednim pitanjem, a ne baviti se perspektivom naroda je nedopustivo", kaze Krajisnik. "Preterivanje u borbi protiv kriminala je kontraproduktivno, jer moramo mnogo toga da uradimo da bismo odrzali RS". Aleksandar Vulin, portparol JUL takodje ukazuje "da je pitanje kriminala bilo aktuelno i pre nekoliko godina, pa niko nije mrdnuo prstom".

Aktivnosti Haskog tribunala, NATO i SFOR dobro su dosle svim pociniocima ratnih zlocina i potencijalnim putnicima za Hag i njihovim saradnicima za skretanje paznje na bezbednost RS i "antisrpsko" ponasanje ovih institucija. To je posluzilo za pokusaj nove homogenizacije naroda i skretanje paznje sa njihove odgovornosti. Iza svih "spontanih" akcija i reakcija u Republici Srpskoj stoje pojedini glavni odbori SDS.

"Ekspres politika" pod naslovom "SFOR krsi sporazum" kaze da je SFOR na "flagrantan nacin prekrsio Dejtonski sporazum", te da je SFOR akcija "dolivanje ulja na vatru" s obzirom na politicku i ustavnu krizu u Republici Srpskoj. Vlada RS je uputila i pismo OEBS u kome kaze da je u odnosima sa tom organizacijom "doslo do ozbiljnih poremecaja koji se ogledaju u sve cescim pokusajima prosirivanja mandata OEBS". Momcilo Krajisnik je u svom apelu potpisnicima Dejtonskog sporazuma osudio SFOR za dogadjaje u Prijedoru i porucio im da se "obuzdaju ambiciozni i neodgovorni komandanti na terenu i da se jednom zauvek napusti ideja o hapsenju ljudi u njihovoj zemlji, radi sudjenja negde drugde". I predsednica Republike Srpske Biljana Plavsic je reagovala na dogadjaje. - "Trazim da nevino zatvorene ljude odmah pustite. Bojim se da ce reakcija biti uzasna, za sta ne mogu da snosim nikakvu odgovornost". Potpredsednik direkcije JUL Aleksandar Vulin je izjavio da je "ponasanje snaga medjunarodne zajednice brutalnost i gazenje svih pravila i dogovora primereno okupacionim trupama, a ne vojsci mira". Ivica Dacic, portparol SPS, izjavio je da "takve akcije povratka ratnih dejstava na podrucje RS mogu da ponovo zapale ratni pozar i da ugroze ono sto je ostvareno Dejtonskim sporazumom". Goran Svilanovic, portparol GSS, je za dogadjaje u RS optuzio Slobodana Milosevica jer je on "jedini upoznat sa svim detaljima ovoga sto se desilo i onoga sto ce se desavati narednih dana". Dodao je "on mora odgovoriti zasto sada imamo mrtve". Srpska radikalna stranka u svom saopstenju kaze: "Svirepa ubistva i brutalna hapsenja Srba najbolja su potvrda zlocinackog sindroma izvrsilaca takvih naloga, a hvalisanje njihovih naredbodavaca o profesionalno obavljenim zadacima pokazuju pravu, anticivilizacijsku i antihumanisticku prirodu takvih ljudi". U saopstenju Demokratske stranke Srbije navodi se da je "posle tragicnih dogadjaja u Prijedoru postalo ocigledno da se medjunarodna zajednica vise ne drzi uobicajenih pravnih normi vec je uvela novi institut tajnih optuzbi koji omogucuje hapsenje i ubijanje ljudi u RS na osnovu proizvoljnih procena". Zoran Djindjic, predsednik DS, je rekao "Iznenadna odlucnost i nenajavljeno hapsenje u ovom trenutku dovodi u sumnju stvarne namere medjunarodne zajednice. Ovaj dogadjaj uperen je protiv Biljane Plavsic i protiv demokratske opozicije u Srbiji".

U saopstenju vlade Republike Srpske kaze se da je ona "sa zaprepascenjem i nevericom konstatovala da su britanski vojnici prekrsili mandat UN kojim nije predvidjeno da mirovne snage imaju pravo da organizuju hajke na stanovnike Republike Srpske koji nicim nisu izazvali upotrebu brutalne sile jedinica SFOR". Socijalisticka partija RS izrazila je "veliku zabrinutost zbog najnovijih poteza medjunarodnih snaga zaduzenih za stabilizaciju mira. Svako novo prekoracenje ovlastenja definisanih Dejtonskim sporazumom i izlazak iz utvrdjenog mandata, a pogotovo ako se primenjuje samo prema jednoj strani, za nas je neprihvatljivo i zato energicno protestujemo protiv upotrebe sile na nacin kako je to ucinjeno u Prijedoru".

U mnogim napisima drzavnih medija iskoriscena je prilika da se podrska Biljani Plavsic prikaze kao deo priprema za akciju SFOR. "Borba" istice da "pomahnitalost svetske sile nije ucinjena iz nehata, vec veoma smisljeno, sto namece pitanje odgovornosti medjunarodne zajednice za stabilnost na ovom podrucju". Autor se pita "ima li kraja suludoj praksi da se interesi velikih i dalje ravnaju na tragediji malih naroda". Ovaj list takodje ukazuje na opasnost legalizacije medjunarodnog terorizma, jer "ako legalne medjunarodne snage mira u jednoj suverenoj zemlji kidnapuju gradjane, onda ne ostaje nista od medjunarodnog prava, od suvereniteta, dostojanstva ljudi i naroda, od slobode i prava coveka". Na kraju komentator navodi da su se "u ovom najnovijem bezumlju uortacili interesi velikih sila sa sujetama i halapljivoscu srpskih velmoza u RS".

Slobodan Rakitic, predsednik Saborne narodne stranke, izjavio je da su tragicni dogadjaji u RS posledica "olakog prihvatanja nametnutih pravnih pravila, u suprotnosti sa nacelima medjunarodnog prava", "Haski sud koji je ad hoc sud koristi i ad hoc pravo i zakon". Sinisa Vucinic, predsednik Radikalne stranke "Nikola Pasic" rekao je da je iskljucivo "zahvaljujuci neslozi u politickom vrhu RS, SAD i Nemacka "iskoristile svojih pet minuta uzasnim simbolicnim cinom ubistva jednog Kozarcanina".

Suprotstavljanje hapsenjima osumnjicenih za ratne zlocine kao i vid ponovnog razbuktavanja srpskog nacionalizma dodatno smanjuje mogucnost ostanka Srba na prostoru Bosne, jer unistava poslednju rezervu srpskog drustva za bilo kakve promene i rekoncilijaciju. Insistiranje na Srbima kao zrtvi i zataskavanje istine o zlocinima koji su napravljeni u ime srpskog naroda zatvara mogucnost sagledavanja stvarnih zrtava s druge strane, ali istovremeno i sprecava individualizaciju zlocina.

Razmere pocinjenog zlocina su ogromne, u opstini Prijedor "tesko da ima coveka koji nije u daljem srodstvu sa potencijalnim ratnim zlocincem". Pored toga sto je imao drzavnu sahranu, u Banjaluci je hiljade gradjana zapalilo svece tacno u 21 cas ubijenom Simi Drljaci na temeljima hrama Hrista Spasitelja. Ovaj svojevrsni protest u organizaciji gradskog odbora Srpske demokratske stranke Banjaluke izraz je neslaganja sa "licemernim postupkom NATO i SFOR", ali je posluzilo i za pokusaj homogenizacije rukovodstva RS u ionako vec poremecenim odnosima zbog korupcije i pljacke.

Iznenadjuje da uz sve ove osude privodjenja osumnjicenih nema pri tome nijedne reci osude i zaljenja zbog tolikih zrtava, masovnih zlocina na ovom prostoru za koji su sve strane priznale da su u njima svi ucestvovali.

Podmetanje eksploziva pod automobile OEBS te slanje pretecih poruka SFOR "Cetnickog pokreta svih srpskih zemalja" i "Crne ruke" samo ilustruju strah i neizvesnost koje su skorasnje akcije Tribunala izazvale. Postojanje tajne liste povecalo je zebnju kod svih onih koji imaju razloga da misle da se nalaze na takvim listama. Hapsenje optuzenih za ratne zlocine treba da se nastavi jer to je jedini izlaz za Bosnu. To je jedini put za uspostavljanje neke pravicnosti, zadovoljenje pravde za nevine zrtve i stvaranje uslova za povratak izbeglica. Medjunarodna zajednica mora ispuniti svoju moralnu obavezu prema svim zrtvama ovog rata i bez odlaganja nastaviti sa akcijom hapsenja najodgovornijih ratnih zlocinaca.

(Autor je predsednik Helsinskog odbora u Srbiji).