PORTRET JEDNE REZISERKE - DZEJN KEMPION

Dobitnica najvecih nagrada na festivalima u Veneciji i Kanu, novozelandska reziserka Dzejn Kempion, priprema film "U potrazi", po motivima erotskog romana Suzan Mur

Kada zele da pohvale Dzejn Kempion, kriticari je cesto nazivaju najboljim zenskim novozelandskim reziserom. Tesko je prepoznati pohvale u ovim epitetima jer je ova reziserka u svojoj 42-oj godini vec dobitnik "Zlatne palme" za "Klavir" i nagrade zirija u Veneciji za "Andjela za mojim stolom". Da li bi se neko usudio da Tarantina proglasi trenutno najboljim muskim reziserom Kalifornije? Nesumnjiva je cinjenica da je Dzejn Kempion jedna od malobrojnih reziserki koje su uspele da se vinu u sam vrh svetske kinematografije i zbog toga izjava kriticara Dejvida Tomsona da je Kempion jedna od najboljih mladjih reditelja danasnjice, mnogo vise odgovora istini.

Dzejn Kempion u svojim filmovima istice lepotu u patnji, ali jos vise i grubost i izopacenost u naizgled idilicnim odnosima medju ljudima. Njene filmske heroine su zene koje ne pristaju da zive po ustaljenim normama i koje zbog svojih principa trpe teske posledice. To vazi kako za Adu iz "Klavira", tako i za Izabel Arcer iz njenog poslednjeg filma "Portret jedne dame".

Iako radjen po literarnom podlosku, odnosno po romanu iz XIX veka Henrija Dzejmsa, "Portret jedne dame" nije bezazlena kostimirana drama, kakve su po misljenju Kempion adaptacije dela Dzejn Ostin. Reziserka kaze da joj je bio cilj da istrazi tamnu stranu Dzejmsovog romana i njegove junakinje Izabel Arcer, inace jedne od najkompleksnijih literalnih likova XIX veka. Uostalom, postoje i sasvim konkretni razlozi zbog kojih joj je Izabel tako bliska. Bas kao Izabel, Dzejn Kempion je dosla sa drugog kraja sveta da zivi i dozivi Evropu. Kempion je zivela u Engleskoj i studirala u Veneciji, gde je njen drug osudjen zbog rasturanja kokaina. "Imala sam osecaj da ce doci da me uhapse, a da niko nece hteti da me saslusa i da mi pomogne. Tada sam osetila evropsku 'zimsku duhovnost' i mracnjastvo", kaze Kempion. Na slican nacin kao i Izabel, Dzejn je dosla u Evropu da upozna svet, a upoznala je samu sebe.

Poput glavne junakinje "Portreta jedne dame" i Dzejn je ostala bez deteta. Njen sincic od samo 12 dana je umro ubrzo nakon sto je za "Klavir" dobila "Zlatnu palmu". "Tragicno-apsurdna situacija u kojoj je Dzesper umirao, a u isto vreme sam dobila Nagradu u Kanu, naucila me je da ne mozemo kontrolisati ono sto zelimo", rekla je Kempion. Na spici filma "Portret jedne dame" pise: "Posveceno Dzesperu".

Tamna strana zivota je oduvek inspirisala Kempion. Zato nije nikakvo cudo sto se sada zajedno sa svojim muzem Kolinom Inglertom (bivsim televizijskim novinarem i rediteljem) posvetila adaptacija kontraverznog romana Suzan Mur "U prorezu". Glavnu ulogu tumacice opet Nikol Kidman.

Dzenina majka kaze da je njena kcer oduvek volela da pravi neprilike. "Dzejn ima jedan neobican pogled na svet. Cesto je bila inicijator neobicnih dogadjanja, a onda je posmatrala kako se stvari odvijaju. Mislim da bi zavrsila kao kriminalac da nije uspela u poslu", rekla je Edit Kempion. Uostalom, ovaj opis se moze primeniti kako za kriminalce, tako i za rezisere. Dzejn je svoja rana dela snimala u Australiji i osecaj "kraja sveta" karakteristican za zitelje zemlje "dole - ispod" i Novog Zelanda se jako oseca u njenim filmovima. Ona kaze da potice sa malog udaljenog ostrva na kome ljudi vise od svega cene privatnost (mozda zbog toga cesto prikazuje ljude u toaletu) i gde je ostvaren ideal jednakosti koji, medjutim, gusi svaku razlicitost.

Dzejn Kempion beskompromisno rusi mitove, predrasude i istrazuje manje lepe i poznate strane ljudske licnosti. U "Portretu jedne dame" slikarski atelje se pretvara u bojiste, mracno kao i suma u kojoj zivi Ada iz "Klavira". Moze se ocekivati da ce i u narednim filmovima Dzejn Kempion ponovo uzdrmati realnost u kojoj zivimo, nas dozivljaj normalnog i lepog i naterati nas da ramisljamo o nasoj ulozi u svetu koji nas okruzuje.

Dejan Zagorac