KAKO SE SPROVODI ZAKON O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA NEPOKRETNOSTI NA KOSOVU

Odbornici dobili zadatak da beleze i prijavljuju svaki slucaj ili pokusaj kupoprodaje. Svaki Srbin i Crnogorac bice javno prozvan ukoliko je prodao plac ili svoje imanje Albancu. Na kazne zatvora osudjuju se - kupci

Prizren. - Na Kosovu se nastavlja primena Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti zapocete pre nesto vise od dva meseca. Svi kupoprodajni ugovori izmedju Srba i nesrba sklopljeni nakon 1989. godine kada je Zakon stupio na snagu, automatski se proglasavaju nistavnim. Kupci nesrpske nacionalnosti na taj nacin gube stan, lokal ili poljoprivredno imanje i ulozen novac, a prodavci nista.

Na prste jedne ruke mogu se izbrojati opstine koje nisu pokrenule akciju da, posle osam godina, bas sada pocnu da sprovode ovaj zakon. Ima sredina koje ne priznaju pribavljenu dokumentaciju Ministarstva za finansije Republike Srbije, sto je jedini nacin da nesrbin kupi imanje od Srba i legalizuje ga. Takav slucaj je zabelezen u Kosovu Polju gde, prema zvanicnoj verziji, nema nelegalnog prometa nepokretnosti. Samo je u jedanom slucaju zabelezena kupoprodaja izmedju Srbina i Albanca. Rec je o prodaji njive od jednog hektara i 40 ari u Velikoj Slatini, pri cemu su stranke pribavile saglasnost Ministarstva i uspele da taj ugovor overe kod nadleznog suda. Nadlezni iz SO Kosovo Polje, medjutim, pokrenuli su postupak da i ovaj ugovor poniste. Opstinskom sudu u Lipljanu podneto je sedam prijava protiv lica koja su kupila imanje od Srba a nisu imala potrebnu dokumentaciju.

Imovinsko-pravna sluzba Skupstine opstine Istok izvrsila je 169 kontrola i ustanovila da je sedam lokala i dva stana promenilo vlasnike. O koriscenju 56 radnji ne postoje medjusobni ugovori, a 102 koriste pravni vlasnici. Nezvanicno se jos tvrdi da je u Istoku na ovaj nacin kupljeno 13 placeva, tri kuce i isto toliko stanova, u Saljinovici i Zacu osam kuca sa okucnicom, u Dobrusi istaknuto je dvadesetak tabli sa natpisom "kuca i imanje na prodaju". Zbog svega ovoga seoski odbornici dobili su zadatak da beleze i prijavljuju svaki slucaj ili pokusaj kupoprodaje. Ide se dotle da ce svaki Srbin ili Crnogorac punim imenom i prezimenom biti javno prozvan ukoliko je od opstine dobio, a onda prodao plac ili svoje imanje Albancu. Slicne akcije sprovode se i u kosovskom pomoravlju i ostalim delovima Kosova. U Pristini, kako je nedavno izjavio Zoran Ristic, iz opstinskog suda za prekrsaje, izvrsena je akcija evidentiranja ove vrste kupoprodaje.

Tri takva ugovora su ponistena i kupci (ali ne i prodavci) osudjeni su na po 60 dana zatvora. Javna je tajna da je u ovom gradu na prodaju oko dve hiljade stanova onih koji zele da prodaju stan, uzmu pare i za daleko manje novca obezbede sebi krov nad glavom u centralnom delu Republike, najcesce u okolini Beograda.

U suvoreckoj opstini, u kojoj su od blizu sto hiljada stanovnika samo cetiri hiljade srpske i crnogorske nacionalnosti, evidentirano je 87 slucajeva prodaje zemlje, srpskih kuca i imanja Albancima. U 82 slucaja rec je o prodaji zemljista a pet se odnosi na prodaju stambenih objekata. Opstinski sud za prekrsaje podneo je 16 resenja o izricanju kazne a u toku je postupak za 22 predmeta, dok su 32 lica odbila da prime poziv. Odeljenje za imovinsko- pravne odnose donelo je tri resenja kojima se nalaze da kupci napuste porodicne zgrade koje su kupili. Nezvanicno smo saznali da su za kupovinu ovih imanja Albanci ulozili oko 25 miliona maraka. Cena ara zemlje je zavisno da li je u pitanju njiva u polju ili plac, recimo u Musutistu, krece se od tri do 15 hiljada maraka. Do pre nekoliko godina cene su bile trostruko vece. Ar kucnog placa na boljem mestu u Musutistu Srbi su prodavali a Albanci kupovali i do 45 hiljada maraka. Pad cene iako su ubedljivo i dalje najvece u zemlji, Albanci objasnjavaju sve vecom besparicom i povecanjem zemljisnog fonda.

- Svojevremeno, kada sam zbog poznatih dogadjaja na Kosovu, ostao bez posla, kupio sam kucu u Ortokolu jednog vojnog lica srpske nacionalnosti, od dela novca koji mi je ostao, kupio namestaj i do sada ziveo "grickajuci" te devize. Sada sam izbacen iz tog stana sa zenom i decom, stanujem privatno placajuci kiriju. Stan koji sam kupio zvrji prazan posto se njegov vlasnik odavno iselio i ne pada mu napamet da se vrati u Prizren i ponovo zivi u tom stanu jer je za njega uzeo vise desetina hiljada maraka - kaze nam jedan Albanac koji zeli da ostane anoniman i dodaje: - To su ogromne traume za nas starije a za decu da i ne govorim. Mozete zamisliti kada se na vratima pojavi sedmoro-osmoro ljudi racunajuci vojnu i civilnu policiju a deca placu. Znam coveka koji je svojevremeno na kocku izgubio svoju kucu. Da ga ne bi ostavili na ulicu sa familijom, kockari su mu u istoj zgradi gde sam i ja do sada stanovao, kupili stan. Sada je i odatle izbacen na nacin koji ne prilici jednoj civilizovanoj i jos evropskoj drzavi. Ni sam ne znam sta cemo i kako cemo dalje da prezivimo bez plata i sada bez krova nad glavom. Uz obecanje da mu necemo spominjati ime nacelnik imovinsko-pravne sluzbe u jednoj kosovskoj opstini izneo nam je niz pojedinosti o praksi sprovodjenja ovog zakona, za koji odmah na pocetku tvrdi da je "diskriminatorski i neustavan".

- Ako je privatna svojina svetinja na Zapadu, kome mi bar deklarativno tezimo, kako tom istom Zapadu objasniti da neko ne moze da proda deo svog imanja iz kojekakvih, najcesce ekonomskih razloga. Zbog toga smo mi Srbi sada na Kosovu kao zamorcici. Od plata koje su znamo kakve i kasne i po vise meseci ne mozemo da sastavimo kraj sa krajem. Sa druge strane, "zbog visih interesa" ne mozemo da prodamo deo nase nekretnine i poboljsamo svoj zivotni standard. Na ovaj nacin opet ce profitirati Albanci - tvrdi nas sagovornik i nastavlja:

- Primera radi, umesto hiljadu ili dve hiljade maraka mesecno za lokal u ekskluzivnom delu grada Srbi ce dobijati deset puta manje. Nesrbi ce se pravdati da ne smeju rizikovati davanjem tolikih deviza, sto se vec i u praksi dogadja. Moram da istaknem da smo mi postigli psiholoski efekat i da vise nemamo problema sa Albancima koji su se na pocetku protivili prilikom iseljavanja. Oni sada, uglavnom, sami isprazne stanove ili lokale pre naseg dolaska. Probleme nam prave Srbi i Crnogorci. Najverovatnije ih pre toga obavestavaju kupci i oni na dan iseljenja stanu na vrata nekada njihovog, a sada tudjeg stana i cesto neprimerenim i nedolicnim ponasanjem onemogucavaju nas da izvrsimo svoj zadatak. Najcesce isticu da je to njihova privatna svojina i da je stoga zarad svojh interesa mogu prodati onome ko im vise da novca, sto je po mom privatnom ljudski. Svakako, sluzbeno tako ne smem da postupam, objasnjava nacelnik.

E. Mustafi