KREDITI FONDA ZA RAZVOJ - NOVI ZAJAM ZA PRIVREDNI PREPOROD SRBIJE

Razloge za zebnju - da pozajmljeni novac nikad nece biti vracen - bankari nalaze i u cinjenici da se krediti dele po politickoj liniji i da su clanovi Upravnog odbora Fonda prvo sebi podelili novac

Biljana M. Stepanovic

"Najgore sto moze da se dogodi, a sva je prilika da ce tako i biti, jeste da se krediti od prodaje PTT podele gubitasima, kao lek od smrti koji, kao sto znamo, nije pronadjen. A Vlada Srbije, odnosno Fond za razvoj koji formalno deli novac, ide izgleda bas u tom pravcu." Ovako je jedan ugledni bankar prokomentarisao aktuelnu raspodelu kredita firmama koje su ponudile izvozne programe i koje bi trebalo vec za tri do sest meseci te kredite da vrate.

Jedan od razloga za skepsu bankara upravo je i ovaj, po njihovom misljenju prekratak rok da se zavrsi ceo ciklus od uvoza repromaterijala preko proizvodnje do izvoza i naplate i da se na kraju Fondu za razvoj vrate krediti. Zato su, procenjuju bankari, po isteku tog roka neminovna prolongiranja, odnosno produzenja datih kredita na novih sest meseci u cemu domace banke listom imaju iskustva.

Procenat naplate kredita sa izuzetkom par banaka pao je ispod 50 odsto, u nekim bankama ne dostize ni 20 procenata posto preduzeca nikako ne uspevaju da ih vrate. Doduse, kamate na komercijalne kredite koje su odobravale banke znatno su vece nego kod ovih koje daje Fond za razvoj - bankarski krediti kretali su se po prosecnoj stopi od osam do 15 odsto mesecno, dok su kamate na kredite Fonda cetiri procenta godisnje. To je za privredu vise nego dovoljno, ali kako upozoravaju bankari, moze biti i mac sa dve ostrice. Naime, ako preduzeca nisu zurila (da li sto nisu mogla, ili jednostavno sto nisu zelela), da vrate onako skupe kredite bankama, tesko je ocekivati da se sad "polome" oko vracanja ovih za nase uslove jeftinih para.

Razloge za zebnju bankari nalaze i u cinjenici da se krediti iz Fonda za razvoj u prilicnoj meri dele po "politickoj liniji", odnosno na osnovu bliskih veza direktora firmi sa clanovima Upravnog odbora Fonda za razvoj, sto je jos gore, clanovi Upravnog odbora Fonda su prvo sami sebi podelili novac. Evo primera: kredite je dobila "vranjanska trojka" "Simpo", "Jumko" i "Kostana", a Dragan Tomic direktor "Simpa", i ministar koordinator u Vladi Srbije je clan Upravnog odbora Fonda. Oko sto miliona maraka treba da dobiju proizvodjaci poljoprivredne mehanizacije a clan Upravnog odbora Fonda je Jovan Babovic, republicki ministar poljoprivrede, zatim "Sartid", na cijem je celu potpredsednik SPS, Dusan Matkovic, jedan je od dobitnika kredita u prvoj transi, kao i "Viskoza" iz Loznice, ciji je direktor Milivoje Miletic, zajedno sa Matkovicem, takodje clan Upravnog odbora Fonda. Predvidjeno je da u drugoj turi bude odobren kredit od sto miliona maraka za modernizaciju zeleznica (koja se do sada pokazala kao vreca bez dna), dok ce se za program rehabilitacije puteva izdvojiti cak 160 miliona maraka. Mozda nema sa tim nikakve veze cinjenica da je i republicki ministar saobracaja Svetolik Kostadinovic clan Upravnog odbora Fonda koji deli pare.

- Sve ovo neodoljivo podseca na raspodelu novca od Zajma za preporod Srbije, samo sto su sad u pitanju deset puta vece pare - kaze nam jedan od privrednika upucenih u svojevremenu podelu novca od zajma pre sedam-osam godina bas negde na pocetku sadasnje krize. Cak i tada se, tvrdi on, ispostavilo da zapravo od gomile ponudjenih programa ima vrlo malo stvarno dobrih i profitabilnih. Pare su deljene otprilike na isti nacin kao i sada, uz "casnu rec" da ce biti "oplodjene" i vracene, a rezultati su nam poznati - dinarski deo zajma pojela je inflacija, a vracanje deviznog tece najblaze receno otezano.

Sa stanovista uplatilaca zajma sasvim su nebitna opravdanja firmi koje nisu vratile novac da ih je omeo rat, sankcije, suzenje trzista i opsti ekonomski sunovrat. "Olaksavajuca" okolnost je to sto se ovaj novac od prodaje dela PTT nema kome vracati. Pesimisti iz toga zakljucuju da ce se utoliko lakse trositi.

Od 1,2 milijarde maraka koliko je ovom prodajom ukupno dobijeno, bankari procenjuju da ce privredi biti uplacena putem kredita otprilike polovina, dok ce ostatak novca morati da se upotrebi za namirenje bar dela dugova prema raznim korisnicima budzeta i fondova. Jedan deo para najverovatnije ce zavrsiti na "posebnom racunu" za potrebe vladajuce partije jer se izbori planiraju za jesen, a da bi pobedili socijalisti ce neminovno imati (ne)planiranih izdataka. To bi se, sa stanovista privrede, jos i dalo podneti da bi sadasnji dobitnici onih 600 do 700 miliona maraka te kredite zaista na vreme vratili, pa da se mogu odobravati drugi.

Problem je u tome sto dobar broj njih cak i da vrate novac na vreme, posle opet ostaju bez obrtnog kapitala pa moraju ponovo da uzmaju kredite za novi ciklus proizvodnje. Ovde je rec o izvoznicima koji zbog precenjenog kursa dinara na inostranom trzistu ne samo da ne mogu zaraditi, nego jos i gube.

Jos jedna u najmanju ruku nejasnoca skrece paznju kako bankara, tako i direktora firmi potencijalno zainteresovanih za kredite. Prvo, ne samo da je PTT prodat pre nego sto je usvojen zakon o privatizaciji nego se sad i pare dele prilicno uzurbano, dok jos nije obelodanjen spisak preduzeca koja ce se privatizovati po posebnom programu Vlade Srbije. Posto se u konacnoj verziji zakona u tom programu nece naci samo neizlecivi gubitasi koje niko nece da kupi vec i profitabilna preduzeca, pojedini nasi sagovornici izrazavaju bojazan da vlada moze unapred planski "potpomoci" ovim kreditima preduzeca koja planira da privatizuje po posebnom programu, tim pre sto javnost nema uvid o kojim ce firmama biti rec.