PREDRAG RADIC, BIVSI GRADONACELNIK BANJALUKE I LIDER DEMOKRATSKE PETRIOTSKE STRANKE

Mi smo u lancu kriminala u sredini i najmanji smo. Dok se borba protiv kriminala ne povede u Beogradu i Federaciji, uspeh je neizvestan. Kriminal nije sustinsko pitanje, vec opstanak pravne i na ustavu zasnovane drzave. Verujem da ce Ustavni sud doneti nezavisnu i ispravnu odluku

Narod ce na kraju odluciti: Predrag Radic

Predrag Radic, bivsi gradonacelnik Banjaluke i nekadasnji clan Glavnog odbora SDS, aktuelnu politicku krizu u RS docekao je na mestu lidera Demokratske patriotske stranke koja je podrzala odluke predsednika RS Biljane Plavsic.

"Nasa Borba": Sukob u drzavnom vrhu RS cesto se definise kao sukob Pala i Baljaluke cime se celoj krizi nastoji dati karakter regionalnog. Da li se slazete s tom formulacijom stanja?

Predrag Radic: Ocigledno je da je to sukob politickih koncepata izgradnje RS. Nazalost, u Ustavu je uspostavljen predsednicki sistem, a ne parlamentarni i od prvog dana mi smo protiv tolikih ingerencija predsednika drzave. Oko toga smo mi u sukobu. Ako je ovo parlamentarni sistem na koji se oni pozivaju i ako je parlament vrhunska institucija, onda oslobodimo taj parlament da donosi odluke na demokratski nacin i bez politickih uticaja. Vi znate da je Ustav pisan za sasvim odredjenog predsednika. Sigurno je da bi oni sada vrlo rado promenili Ustav i ja verujem da ce gospodja Plavsic nakon vanrednih parlamentarnih izbora predloziti promenu Ustava kako bi se uspostavila parlamentarna demokratija.

NB: Predsednica Plavsic kaze da je udarila na srednju kariku u lancu kriminala. Druge dve karike su u SRJ i Federaciji BiH. Da li je moguce prekinuti taj lanac?

P. R.: Nazalost, mi smo najmanji i u sredini smo. Ukoliko se borba kriminala ne pokrene u SRJ i Federaciji uspeh je vrlo neizvestan, jer ja znam reci da je glava hidre u Beogradu, a ne ovde. Ovde su pruzeni pipci i najveci deo onoga sto se isisa instalirano je tamo.

NB: Predsednici Plavsic pojedini zameraju sto je sada pokrenula celu pricu o kriminalu smatrajuci da je za takvo nesto jos rano?

P. R.: Podsetio bih vas na izjave odgovornih ljudi SDS iz vremena predizborne kampanje prosle godine. Gospodin Aleksa Buha je u julu prosle godine u intervjuu casopisu "Intervju" rekao da cim se zavrse izbori bice preduzete mere da se donesu presude i osude vinovnici poznatih afera u RS. Ne postavljam ja pitanje otudjenih materijalnih dobara koja su sigurno velika. Postavljam pitanje moralnih posledica. Ako se nama mlada generacija bude ucila na tim primerima niko se nece ponasati u skladu sa legalnim i civilizovanim normama, nego ce posezati za nelegalnim sticanjem dobara. To ce usloviti odlazak mladih ljudi iz RS.

NB: Kakva je uloga Slobodana Milosevica, sada predsednika SRJ, i da li njegova moguca podrska jednoj ili drugoj strani moze da oznaci pobednika?

P. R.: Ne bih govorio o ulozi predsednika Milosevica kao predsednika SRJ. Govorio bih o Milosevicu kao potpisniku Dejtonskog sporazuma. Odricati mu tu ulogu je smesno. On ima Dejtonskim sporazumom sasvim jasno definisanu ulogu i sve i da hoce ne moze je se odreci. Ja se nadam da ce se on ponasati u skladu s Dejtonskim sporazumom i ici u pravcu mirnog i ustavnog resavanja ovog problema.

NB: G. Radicu, vasa stranka sa ostalim opozicionim strankama, sem radikala, ucestvuje na mitinzima podrske predsednici Plavsic. Da li je to predizborni marketing ili je to principijelno stajanje iza odluka predsednika Republike?

P. R.: Koordinacioni odbor za podsku RS je rekao - ne smije niko svoje stranacke interese promovisati na tim mitinzima. Rekli smo, sve svoje stranacke interese potiskujemo, jer postoji cilj koji je mnogo krupniji od pojedinacnih stranackih, a to je ostanak i opstanak naroda na ovim prostorima. Mislim da bi iz svega ovoga mogle proisteci i pozitivne stvari za predizbornu kampanju, jer smo potpisali medjustranacki kodeks.

NB: Kako tumacite stav radikala?

P. R.: Njihov stav je stav njihove centrale. Ne zelim to komentarisati. Mi smo zvali i SDS, jer racunamo da je i njihov cilj isti kao nas - da se obezbedi opstanak u pravnoj i na ustavu zasnovanoj drzavi, a ne u drzavi u kojoj bi se sticalo na nezakonit nacin. Kriminal nije sustinsko pitanje, ali ne dozvoljavamo da se taj problem gurne na marginu.

NB: Koji su moguci koraci medjunarodnih faktora u razresenju ovdasnjeg politickog cvora?

P. R.: Donedavno sam mislio da ce medjunarodna zajednica provoditi samo ono sto je Dejtonskim sporazumom predvidjeno. Medjutim, ono sto se nedavno desilo u Prijedoru potvrdjuje da su se mandati izmenili bez prethodne izmene odredbi mirovnog sporazuma. Problemi se ne mogu resavati na nacin kao sto je to uradjeno u Prijedoru. Svaki covek ima pravo na sud. I Simo Drljaca je imao pravo na sud i medjunarodna zajednica, ako zaista zeli da konstruktivno deluje, trebalo bi da deluje u okvirima Dejtonskog sporazuma. Naravno, i strane koje su potpisale sporazum moraju ga postovati, a medjunarodna zajednica mora insistirati na implementaciji mirovnog dokumenta. Medjunarodna zajednica mora imati interes da se stanje u RS dovede u okvire Dejtona, jer ovo moze biti potencijalna opasnost ratnih sukoba u regionu.

NB: Da li ce septembarski izbori izmeniti odnos snaga i u parlamentu i na lokalnom nivou?

P. R.: Jedno je sigurno - odnos snaga ce biti bitno drugaciji. Ja prizeljkujem stvaranje jake konstruktivne opozicije kako se odluke ne bi mogle donositi preglasavanjem.

NB: Na kraju, da li je moguc izlaz iz sadasnje krize vlasti u RS?

P. R.: Gospodja Plavsic prema Ustavu RS ne moze vise povuci svoju odluku o raspustanju Narodne skupstine. Ja hocu da verujem da ce Ustavni sud doneti nezavisnu, na Ustavu zasnovanu odluku.

NB: Sta ako Ustavni sud, ipak, opovrgne odluku predsednice Plavsic?

P. R.: Ostaje ono zadnje - da se gospodja Plavsic ne slozi s tom odlukom, da kaze da je to neustavno i zatrazi referendum. U tom slucaju narod ce da odluci ko je u pravu, a ko ne.

LJ. Kovacevic