RICARD HOLBRUK O PRIJEDORSKOJ AKCIJI NATO

Sporazum o povlacenju Karadzica iz javnog zivota Slobodan Milosevic je supotpisao kao "susvedok", pise Holbruk. Ali, nije odrzao obecanje, sto je na Balkanu uobicajeno. Stoga NATO dogovore mora potkrepiti silom

The New York Times

Dramaticna akcija NATO snaga u Bosni koja se zavrsila hapsenjem jednog optuzenog za ratne zlocine i smrcu drugog optuzenog, pozitivan je korak koji rusi nekoliko mitova. Kao prvo, taj potez opovrgava zamisao da postavljanje stabilizacionih snaga u Bosni znaci puko odbrojavanje dana do povlacenja tih snaga s ovoga podrucja, sredinom iduce godine. Kao drugo, ono pobija argument da takva akcija zahteva novo ovlascenje Veca NATO-a. Paradoksalno, neki zvanicnici koji su izjavili da ne mogu postupati bez nove odluke NATO-a, isti su oni koji su tu operaciju sproveli s takvom vestinom i hrabroscu. No Dejtonski sporazumi, koje su potpisale sve zaracene strane u Bosni, ukljucujuci i bosanske Srbe, daju dovoljno ovlascenja za pritvaranje i hapsenje optuzenih za ratne zlocine. Nije potrebno nikakvo dodatno resenje NATO-a. Treci mit za koji se nadam da je odbacen podrazumeva da bi NATO trebalo da bude vodjen strahom od bosanskosrpske osvete. Sto se toga tice bilo je znacajno javno pozivanje srpskog clana Predsednistva Bosne Momcila Krajisnika na mir i zaustavljanje akcije. Istina je da se bosanski Srbi s pravom boje NATO-a. NATO se njih ne bi treba bojati.

Jucerasnja akcija bila je neophodna da pokaze ljudima u Bosni kako ce vojnici dalje raditi na sprovodjenju Dejtonskih sporazuma. No kako god ta akcija bila dobrodosla, ne smemo je mesati s uspehom u sprovodjenju Dejtonskih sporazuma. Bosanski Srbi, ukljucujuci i g. Krajisnika, na svakom koraku nastavljaju da sprecavaju politicko sprovodjenje dogovora te i dalje predstavljaju fundamentalni izazov politici i ciljevima Sjedinjenih Drzava i nasih evropskih saveznika.

Iza g. Krajisnika stoji zlokobna figura Radovana Karadzica, bivseg "predsednika" srpskog dela Bosne te najvaznijeg optuzenog za ratne zlocine koji je jos uvek na slobodi. On i g. Krajisnik potpisali su dogovor sa Sjedinjenim Drzavama po kojem se g. Karadzic potpuno povlaci iz politickog i javnog zivota. Srpski predsednik Slobodan Milosevic potpisao je taj dokument u svojstvu "svedoka". Buduci da ga je potpisao u Beogradu, predsednik Milosevic mi je rekao da porucim predsedniku Klintonu kako ce se on pobrinuti da se taj dogovor postuje. S. Milosevic nije odrzao svoje obecanje. Ali obecanja na ovom podrucju ne znace mnogo ako NATO snage nisu spremne da upotrebe silu kad je potrebno. Prosle godine taj deo procesa bio je manjkav u mnogim slucajevima - a kad su se ukljucili vojnici, kao za vreme izbora 1996, izvrsno su obavili svoj posao.

Vest o akciji NATO snaga u Bosni je zaista dobra. Pitanje je, medjutim, hoce li ona oznaciti pocetak snaznijih napora da se sprovedu Dejtonski dogovori ili ce ostati usamljeni dogadjaj. Ako se desi ovo drugo, propustice se jedinstvena prilika koja se verovatno vise nece pruziti. Na kocki je mnogo vise od sudbine ratnih zlocinaca. Povlacenje stabilizacionih snaga u utvrdjenom roku, sredinom 1998, moci ce da se sprovede samo ako dogovori do neke mere budu sprovedeni, a njihovi glavni oponenti odstranjeni iz javnog zivota.

To je paradoks sadasnje situacije. Oni koji najvise zele da se nasi vojnici sledece godine povuku, moraju shvatiti da vojnike treba snaznije upotrebiti u vremenu pre tog arbitraznog roka, kako bi taj cilj bio dostupan.