REPORTERI "NASE BORBE" U VRSCU

U gradu pobedila koalicija "Zajedno", a vladaju socijalisti. Kako je Ljubisav Sljivic obezbedio svoju fotelju direktora komunalnog preduzeca od svake vlasti. Da li iza zataskavanja kriminala u privredi stoje SPS i JUL

Slavko Zivanov

U ne tako davnoj ali ni bliskoj proslosti u Vrscu su postojale cak dve opstine. Jedna je bila nemacka, druga srpska. Postojala je jasna verska i nacionalna razlicitost, briga o svojim entitetima, institucijama, kulturi ali i o Vrscu kao entitetu. Srbi su govorili nemacki, a Nemci srpski. Takmicili su se u velicini izgradjenih institucija uz postojanje tihog, ponekad intenzivnog rivaliteta ciji su kreativni dometi uzdizali Vrsac. Posle rata Nemci su proterani iz grada kao iz citave Vojvodine. Dosli su neki novi ljudi, kazu upadljivo nizeg kulturnog nivoa, stari nacin razmisljanja i delanja nekud je zaturen, a Vrsac je tavorio.

Pocetkom devedesetih, oslonjen na svoje bogato kulturno nasledje Vrsac se poput feniksa uzdigao iz pepela i zauzeo svoje mesto na kulturnoj mapi Srbije. U gradu je bez pomoci nadleznih institucija nastao magazin "Kosava", Medjunarodno Bijenale mladih, Centar za savremenu kulturu "Concordia", Knjizevna opstina Vrsac, "Patagonija" i niz znacajnih institucija i manifestacija koje premasuju okvire lokalnog.

Sazimajuci imenitelje (pre svega znajuci da se iza svih projekata nalaze ljudi slicnih unutrasnjih opazanja) u nastojanju da oznaci stvaralacku ideju u svim projektima, Zivko Grozdinic Gera, slikar i spiritus movens vrsackog kulturnog preobrazaja kaze:

"Pocetkom devedesetih je bio politicki trend napadati postojece drustvene institucije. Svako je kritikovao, puno reci je odneo vetar a gotovo nista nije promenjeno. Ja sam ubedjen da se demokratizacija drustva moze brze izvrsiti ako napravimo paralelne institucije koje mogu paralelno da postoje. Ovde, u Vrscu nismo cekali da se postojece institucije promene vec smo napravili nove, po meri koja nam moze dati prolaz za Evropu. Razumeli smo da nam je osnovni problem demetropolizacija a samim tim i demetropolizacija kulture, s tom naznakom sto smo ubedjeni da kulturu i politiku ne treba striktno razdvojiti. Mislimo da je depolitizacija kulture (o cemu mnogi govore kada hoce nekakav alibi) nonsens.

Elem, magazin 'Kosava' je objavljivao na svojim stranicama tekstove ove tematike u vreme kada se u Beogradu nije moglo naci nista slicno. Objavljivani su tekstovi Vilirija, Bodlera, Deride, Habermasa... Centar za savremenu umetnost 'Concordia' najveci je izlozbeni prostor u zemlji (1.200 m2) ugostio je Bonita Olivu, Ricarda Rortdz-a, Katalin Keseri i jos sezdesetak svetskih imena koje nismo doveli iz Rusije ili Kine. Bijenalom mladih i ostalim sadrzajem Vrsac je dao egzil mladim umetnicima koji nigde u zemlji nisu mogli da izlazu, a u sustini radili smo posao Muzeja savremene umetnosti ciji je nerad sraman", istice Grozdanic zakljucujuci: "Evropa je priblizena Vrscu i njen deo, bar kad govorimo o kulturi, je Vrsac".

Iako postoje elementi da se zakljuci da je Vrsacki kulturni eksperiment (projekat koji je objedinio citavu kulturnu produkciju grada) iskljucivo projekat iz kulture, njegov aranzman je bio politicki. Ljudi koji su vodili projekat bili su, i jesu, politicki angazovani i aktivni ali ga nisu stranacki definisali. Stranke mogu nacelno ili parcijalno podrzavati program ili njegov deo, medjutim, politizacija kulture je usmerena, u ovom slucaju, na omogucavanje uspostavljanja demokratskog uredjenja, srednjih drustvenih odnosa a samim tim i uredjenosti odnosa i prilika u kulturi.

Iako potencijalno jaka sredina, stanje vrsacke privrede se uklapa u nas stereotip. Sa sigurnoscu se ne moze tvrditi koliki su stvarni prihodi velikih vrsackih firmi, cak je primer Vrsacke pivare pokazao da se ne radi o prihodima, ali se pouzdano zna da je svaki od direktora sebi i porodici obezbedio sigurniju buducnost. Osim sto je za sve direktore zajednicko da, ili nekom duguju, ili im neko duguje veliki novac, druga podudarnost je njihova politicka angazovanost. Pored "Hemofarma", "Vik korporacije", Pivare, znacajno mesto u ovom gradu zauzima komunalno preduzece i direktor Ljubisav Sljivic, bivsi predsednik, a sadasnji finansijer SPS-a.

Pocetak kampanje smenjivanja Sljivica, posle utvrdjivanja da je novcem komunalnog finansirao rad SPS-a, i pocetak politickih turbulencija u Vrscu se, koincidencijom ili ne, poklopio. Nastale su podele, trvenja, umesali su se Pankov i Kertes, Ilkic i ovdasnji direktori, uglavnom na strani Sljivica oko koga se sve zakuvalo, bilo da je on uzrok ili povod.

Sadasnji politicki trenutak Vrsca karakterise pokusaj socijalista da nelegalnim sredstvima promene volju biraca koristeci vecinski izborni sistem koji onemogucuje opoziv odbornika. Odbornicki klub koalicije "Zajedno" (24 od 44) izgubio je dva odbornika koji su prisli socijalistima.

Cak je i gradonacelnik Vrsca Dragica Stanojlovic, prvi covek koalicije, "u zelji da posreduje", kako sama kaze, danas u funkciji socijalista. Sa njom kao dvadeset trecim odbornikom socijalisti imaju kvorumski limit pa, bilo kako ona glasala, 20 odbornika leve koalicije ima vecinu. Unutrasnja slabost opozicije, ili tacnije njihova nespremnost da se smeni Sljivic produkt je teznje jednog broja uticajnih ljudi u koaliciji "Zajedno" za statusom quo. Motiv za takvu strategiju nalazi se u sumi od 65.000 DM koju je Sljivic dao izvesnom coveku tadasnje opozicije za predizbornu kampanju, osiguravajuci se da mu bilo cijom pobedom funkcija nece biti ugrozena. Transfer, naravno, nije prijavljen nikom, a novac je zavrsio na privatnom racunu. Verovatno se o tome nista ne bi znalo da Ilkic (SPS) nije pokusao da se nagodi sa opozicijom nudeci neobjavljivanje detalja ovog dila u zamenu za prikrivanje informacija o Sljivicevom finansiranju SPS-a. Radomir Popovic, narodni poslanik i clan DS i Dusan Gojkov, predsednik OO DS insistirali su da se podaci objave, ali do danas javnost ne zna ko je uzeo novac.

Gospodin Popovic za nas list dodaje: "Evidentno je da SPS i JUL stoje iza pokusaja zataskavanja kriminalnih radnji. Ni naftne afere od pre dve godine nisu razjasnjene, imamo i slucaj pivare a u nasim odbornickim klupama sede dva odbornika koji su seljacima odgovorni za neisplacivanje dugovanja. Preuzetu robu do danas nisu isplatili a sada se nadaju da ce ukoliko pridju socijalistima dobiti aboliciju za svoje kriminalne radnje i brisanje likviduma od preko 500.000 dinara". Ovu pricu upotpunjuje informacija o nastojanju da se u Vrscu izgradi bescarinska zona ili slicna ustanova za kontrolu i oporezivanje uvezene robe cemu bi kumovali Sljivic i neki ljudi koji su u predizbornoj kampanji bili uz opoziciju.

Dakle, koliko god informacije bile tacne dovoljno su znacajne da bismo uvideli da opstinom najmanje upravljaju odbornici i organi te institucije. Njihova su samo nastojanja da se bave tim poslom a osnovni izvori politicke moci nisu potencijali politickih stranaka kojima gradjani daju legitimitet na izborima. Ti izvori moci smesteni su u vaninstitucionalnim centrima ekonomske moci koja politicki trenutak samo koristi u funkciji svojih interesnih sfera. A u isto vreme Vrsac je na pretposlednjem mestu gradova Srbije po visini stope ubranog poreza na promet koja ostaje gradu. Takav status grada u republickom kontekstu proizvod je svojevrsnog kaznjavanja Vrsca jer ovaj grad nije bio u potpunoj vlasti socijalista ni posle prvih lokalnih izbora. On de facto nije bio ni u vlasti opozicije, medjutim, takav odnos bio je dovoljan razlog da republicka vlast pokaze svoju moc nad onima koji se ne ponasaju kooperativno, a predstavnici republickih vlasti iz Vrsca ne zele da tu ista promene. Sadasnji prihod iznosi pet odsto ubranog poreza na promet ukoliko ta suma ne predje iznos od devet miliona dinara. Dva puta limitiran prihod omogucuje opstini budzet od 30 miliona dinara koji su nedovoljni za finansiranje sadrzajnosti i potreba Vrsca.

Citavom spletu interesa, zelja, moci, novca, politike, treba dodati i nastojanja nekih drugih ljudi da sve to promene. U Izvrsnom odboru SO Vrsac isticu: "Nas politicki koncept lezi u insistiranju na koncepciji u kojoj bi se postojeca pozitivna energija oslobodila i sva ta, po obodima nagomilana, energija ovog drustva stavila u funkciju stvaranja boljeg drustva. To je prvo uradjeno u kulturi gde smo poceli da razvijamo proces demetropolizacije koji je trebalo kulturu, pre svega, da oslobodi od diktata i centara moci. Uspeli smo, i Vrsac u tom domenu stvara vrednu i zanimljivu produkciju. Ista ta strategija primenice se i na druge oblasti. Zalazemo se za promociju tog koncepta jer se ova zemlja mora drugacije organizovati".

Vrsac je danas podeljen vise nego ikad. Kao sto rekosmo, podela je uvek bilo, a u onom vremenu one su kreirale boljitak. Tada su postojali Nemci i Srbi i konkurencija medju njima. Sada je rezultat daleko od boljitka. Mozda je ovo samo prolazna bolest grada koji je u tranziciji drustvenog sistema ipak otisao malo dalje od drugih ali se jos uvek nalazi u zabokrecini drustvene stvarnosti.