Mehmet Bardhi, predsednik Demokratskog saveza u CG, najvece politicke stranke Albanaca u Crnoj Gori i poslanik u republickom parlamentu

"Pod Srbijom" nema resenja. Kosovo bi trebalo da bude posebna jedinica, samostalna, bar koliko su Srbija i Crna Gora. Toj nivo autonomije je minimum. Za nas Albance ne znam sta moze biti gore od dolaska Milosevica za predsednika drzave, a to nije dobro ni za Crnu Goru

Dragisa Draskovic

Predstavnici vladajuce stranke u Crnoj Gori sa poluistinama i neistinama pokusavaju da obmanu medjunarodnu javnost i funkcionere o polozaju i zastupljenosti Albanaca u Ulcinju i sire - navodi se u saopstenju Demokratskog saveza u Crnoj Gori, najznacajnije stranke Albanaca u republici. Stanje u skolstvu, drustveno-politickim strukturama, posebno u informisanju, pokazuje da je polozaj Albanaca daleko ispod evropskih i standarda koje predvidja ustav, smatra nas sagovornik Mehmet Bardhi, predsednik Demokratskog saveza u Crnoj Gori i republicki poslanik.

Burno ste reagovali posle saopstenja DPS Ulcinj, posle razgovora sa visokim predstavnicima medjunarodne zajednice o polozaju Albanaca u Vasoj regiji. U odgovoru ste naveli da su pokusali da obmanu medjunarodne funkcionere, a i ono sa cim su izasli posle susreta sa njima, bilo je daleko od stvarnih cinjenica. Sta se precutkuje?

- Visokim medjunarodnim predstavnicima se saopstava da albanska deca uce na maternjem jeziku, a cinjenica je da u neki mestima takvih skola uopste nema i pored velikog broja ucenika. U osnovnim skolama u Ulcinju, te u srednjoj skoli "Bratstvo-jedinstvo", veliki broj ucenika-Albanaca pohadja nastavu na srpskom jeziku, sto se jos od komunistickih vremena permanentno podstice. Roditelji takve dece proglasavaju se patriotama, a nema slucaja da neko dete nealbanskog porekla posecuje nastavu na albanskom jeziku, jer bi njegovi najblizi bili satanizovani.

Godinama ste bili predsednik ulcinjske opstine, te poznajete zaposlene u njoj. Tim povodom ste izjavili da je neistina da su u organima lokalne samouprave, na odgovornim mjestima, iskljucivo Albanci.

- Istina je da su, od 97 zaposlenih u SO Ulcinj 73 Albanci. Postoje cetiri opstinska sekretarijata; u tri su sefovi Albanci, a u jednom Crnogorac. Ali, precutkuje se da jos od prvih visestranackih izbora 1990. godine, otkada lokalnu vlast u Ulcinju ima Demokratski savez u Crnoj Gori stoji upraznjeno mesto potpredsednika Izvrsnog odbora za kandidata iz DPS, koje se odbija. Da ne govorimo da nijedan nacelnik i komandir policije posle Drugog svetskog rata nije bio Albanac, te da su u ukupnom broju policijskog sastava samo trojica-cetvorica Albanci.

Nedavno je na zasedanju republickog parlamenta poslanik vase stranke Mehmet Niku naveo da "Hronika na albanskom jeziku", koja se emituje iz podgorickog studija iritira Albance, jer lici na emisije za selo ili pijacne barometre, te da u njoj defiluju cobani koji se raduju "otvaranju" bunara, a inteligencije i kulturnog zivota nema.

- Ipak u "Izvestaju o realizaciji programskih orijentacija TV CG" pise da su emisije, kao sto je "Hronika na albanskom jeziku", "zadrzale visok profesionalni i estetski nivo, a time i zapazeni rejting kod gledalaca". A istina je drugacija i za skupstinskom govornicom, u ime stranke jasno smo rekli, bar kada je rec o toj emisiji drzavne televizije, da je u "Hronici" napravljena smisljena blokada prema nasoj stranci i citavoj albanskoj inteligenciji. Kako objasniti cinjenicu da za proteklih sest godina ni jednog trenutka nije moglo da se nadje mesto za predsednika opstine Ulcinj i predsednika Demokratskog saveza u Crnoj Gori.

Govori se da ima ljudi "koji su pretplaceni na minutazu u toj nedeljnoj, tridesetminutnoj emisiji?

- I ne samo to. Prvih deset minuta na pocetku emisije rezervisano je za aktivnost partija na vlasti u obe republike. Tokom citave godine u emisiji nije bilo ni jedne reci o politickim nastupima Albanaca na brojnim medjunarodnim skupovima i susretima sa nevladinim organizacijama i diplomatama. Mi kao da ne postojimo za drzavnu televiziju. Radjena je emisija "Zivot uz more", prosle godine. Emitovana je iz svih primorskih gradova osim Ulcinja. Prva emisija emitovana je iz Tivta i gledaliste je obavesteno da "su prisutni svi predsednici primorskih opstina", ali ulcinjskog nije bilo.

Trazili ste otvaranje TV studija u Ulcinju?

- Da, treba otvoriti TV studio na albanskom jeziku i u tome treba da ucestvuje i opstina. Dok se to ne realizuje treba imati stalnog izvestaca i snimatelja u Ulcinju, te dopisnika iz barske opstine. Trenutno imamo Radio-Ulcinj, koji je ogranicenog dometa i emisiju na albanskom jeziku koja je vracena na Radio-Bar. Radio-Ulcinj kuburi vec sest godina sa parama, ali ga mozemo nazvati otvorenim medijem, koji je dostupan svima i koji emituje program na oba jezika.

Mnogi privredni giganti iz agrarnog i gradjevinskog kompleksa iznenada su se, na cudjenje mnogih, nasli u nezavidnoj situaciji. Ta preduzeca ne kontrolise lokalna vlast. Imate li uvid sta se tamo dogadja?

- Pod upravom lokalne vlasti je tako malo toga. To su - Komunalno preduzece, Centar za kulturu, Informativni centar, te UPIM, preduzece za projektovanje. A veliko preduzece, kao sto je "Primorje", koje se bavi gradjevinskim poslovima, uopste nije trebalo da ide u stecaj. Kada je rec o agrosektoru, kao da nekom odgovara da on propadne. Opstina je iskljucena iz svojinske transformacije, opstinu je republika stavila u aut.

Da li je takvo stanje u turistickom sektoru. Ulcinj je veliki centar.

- To je posebna prica. Republicka vlast je u celom primorju osnovala preduzece Morsko dobro, koje smo mi jos pre tri godine nazvali "morsko zlo", navodno da bi se more ekoloski sacuvalo i turizam poboljsao. Doduse, bilo je sitnih sminkanja nekih delova plaza, ali sve se svodi na to da se iz primorskih opstina ubiraju ogromne pare. Primera radi, pretprosle godine je Pristan, ili Mala plaza izdata pod zakup za sezdeset hiljada dinara, a znalo se da se od ulaznica toliko ubiralo za jedan ili dva dana. Niko ni dinar nije ulozio u Pristan. Postojala je voda, pesak, plaza je ogradjena ranije, objekti su ranije napravljeni. Novac od toga nije pripadao nama. Cak su nam republicki organi ostali duzni dobar deo novca od boravisnih taksi.

Dogadjaji u Albaniji su sa strepnjom praceni, ne samo u regionu, vec i sire u Evropi. Kako Vi kao predsednik najznacajnije politicke organizacije Albanaca u Crnoj Gori, gledate na dogadjaje?

- Ti dogadjaji su bili neprijatni svima, posebno nama Albancima, tim pre sto su oni imali rusilacki karakter. Kamioni su ovuda prevozili tone gvozdja, odnosno delove srusenih objekata, a to sto je ruseno mukotrpno je gradjeno. Zatim, ti dogadjaji su bar na izvesno vreme poremetili ekvilibar politicke situacije, pogotovo za resavanje pitanja Albanaca u Crnoj Gori, kosovskog pitanja, Albanaca u Makedoniji. Sve je to otvoreno i treba ga resavati cim pre to bolje i na duze staze. Gospodin Sali Berisa je dosta doprineo razvoju demokratije u Albaniji i resavanju albanskog problema uopste.

Kako gledate na "kosovski problem" i kakav je Vas stav o buducem statusu Kosova? Demaci Kosovo vidi u Balkaniji, a mali broj kosovskih predstavnika albanskih politickih partija, Kosovo u buducnosti zeli u Jugoslaviji, sto je u suprotnosti sa stavovima velikih u svetu.

- Povodom kosovskog pitanja imamo jasan stav: ne prihvatamo nikakvo resenje koje ce omoguciti bilo kom rukovodiocu Srbije da jednim potpisom, ili vojskom, i ne znam cime, ponisti legalno politicko stanje. Kolika su moja saznanja Albanci nikada nece pristati da se problem Kosova resava "pod Srbijom".

Sta to, konkretno, znaci?

- To znaci da pod Srbijom nema resenja. Kosovo bi trebalo da bude posebna jedinica, samostalna, bar koliko su Srbija i Crna Gora. Taj nivo autonomije je minimum. Inace, Albanci u Crnoj Gori su 1992. godine usvojili Memorandum o specijalnom statusu Albanaca u CG, gde sebe postavljaju kao etnikum koji ima prava da odlucuje o svom ekonomskom razvitku, prosperitetu, organizovanju politickog, kulturnog, prosvetnog zivota. To treba realizovati u dogovoru sa vladajucom strankom u Crnoj Gori. Takve razgovore smo pokrenuli, u prisustvu trece strane u Briselu i Londonu. Trebalo je da se ti razgovori nastave ovde. Gospodin Arens, visoki predstavnik medjunarodne zajednice je dosao u Podgoricu na nastavak tih razgovora. Predstavnici Albanaca i Muslimana cekali su sa njim da se pojave i predstavnici vlasti, ali oni nisu dosli.

Kako gledate na sukob u vladajucem DPS-u. Imate li svog favorita, odnosno smatrate li da bi jedna od frakcija bila povoljnija za vas i resavanje vasih problema?

- Daleko od toga da pomisljamo da se postavljamo navijacki. Mi smo principijelna stranka koja radi po svom programu. Mi cemo uvek pozdraviti one koji shvataju da nas je sedam odsto u Crnoj Gori i treba da se i pitamo oko njenog uredjenja. Inace, mi 1992. godine nismo izasli na referendum oko stvaranja Jugoslavije, a tada u Skupstini Srbije ni legitimni predstavnici Albanaca sa Kosova u tome nisu ucestvovali. Jednostavno, u kreiranju ove drzavne tvorevine nismo ucestvovali, a to pokazuje da drugacije mislimo. Trazimo da se resi problem Albanaca, odnosno da se na teritoriji bivse Jugoslavije rese nacionalni odnosi. A kada se to bude resilo bice mnogo lakse da se rese odnosi medju narodima u jednoj federalnoj i saveznoj jedinici.

Na mesto predsednika savezne drzave dolazi Slobodan Milosevic. Sta mislite o tome?

- Mislimo da to nije dobro za ovo podneblje. To nece biti produktivno za rasplet dogadjaja koje je on kreirao i sprovodio. Za nas Albance ne znam sta moze biti gore, a mislim da od dolaska Milosevica za predsednika drzave to nije dobro ni za Crnu Goru. Ta je politika prkosila celom svetu. Imamo siromastvo koje je svakim danom sve vece. Sa njim ce se sve to nastaviti.