Nevladine organizacije i proces demokratskih promena u Jugoslaviji

Gradjani ocekuju da se samo politicke elite, to jest, partije bave politikom. A kad te politicke elite ne ispune njihova ocekivanja onda oni vrlo brzo postanu razocarani, rezignirani i pasivni. U pravoj demokratiji bi gradjani uzeli stvar u svoje ruke, jer, to je sustina razvijene politicke kulture koja podrazumeva i svest o potrebi samoorganizovanja

Velimir Ilic

Veliki orkestar pistaljki i truba koji je tri meseca ulicama Beograda i desetinama gradova sirom Srbije nagovestavao neka nova i drugacija vremena i prilike - utihnuo je. Potonjim sledom zbivanja ta energija i gradjansko samooslobadjanje bagatelisani su do zabrinjavajuce tacke politicke neozbiljnosti, osvajanjem i prepakivanjem vlasti a ne koriscenjem stvorenih pozicija za ozbiljniji nastavak zapocetog procesa demokratizacije u Srbiji i Jugoslaviji. Vladajuci rezim se, priznao to neko ili ne, ipak konsolidovao posle novembarskog izbornog nokdauna i, moglo bi se reci, stvari vratio na status quo, dakle - u svoju korist. Nesto se, u svakom slucaju pomerilo, bar u svesti mnogih ljudi koji su privremeno okacili pistaljke o klin.

Jedna od, po nekim ocenama, pozitivnih posledica je i formiranje Saveta za saradnju nevladinih organizacija. Dr Slavenko Grgurevic, koordinator Saveta, inace predsednik Lige za zastitu privatne svojine i ljudskih prava, cilj osnivanja ove neformalne institucije objasnjava, izmedju ostalog, potrebom za "demokratskim preobrazajem nase zemlje koji bi od nje stvorio otvoreno, demokratsko i prosperitetno drustvo, zasnovano na trzisnoj privredi, privatnoj svojini, parlamentarizmu, ljudskim slobodama, socijalnoj sigurnosti, vladavini prava, nacionalnoj ravnopravnosti i verskoj toleranciji".

- Danasnja Srbija prezivljava u stanju anemije a u njoj caruju drzavna mafija i duh radikalizma, sa socijalnim i politickim zivotom u znaku proslih vremena. Srbiju danas karakterisu kriza identiteta i strmoglavo politicko, ekonomsko, kulturno i eticko propadanje. Drustveni zivot odise nacionalistickim primitivizmom i balkanizacijom, odnosno raspadanjem na sve manje i manje medjusobno suprotstavljene jedinice - smatra Grgurevic. "Drustvena organizacija" luta izmedju zahteva centralizacije vlasti, primitivne homogenizacije na principu psihologije stada sa jedne i brojnih znakova konfederacije sa druge strane. Pri tome kljucno pitanje ostaje: kako udahnuti zivot univerzalnim vrednostima i sacuvati duh tolerancije bez koga nema elementarne covecnosti ni pravog demokratskog zivota.

Kakav projekat modernizacije politickog i drustvenog promisljanja i delanja nudi Savet?

- Pokusaji brzih i lakih, propagandno motivisanih, ocena stanja i pravaca moguceg spasa, obnove i razvoja Srbije do sada nisu dali ozbiljnije rezultate. Poslednji je cas da se sagleda brutalna istina i ponudi duboko utemeljen projekat nacionalne modernizacije, pocev od socijalnog i ekonomskog uredjenja do nove organizacije vlasti koja je propala i pociva samo na goloj sili, vlasti koja je razorila sve vidove poverenog joj suvereniteta. U svakom slucaju, modernizacija podrazumeva kretanje od patrijarhalnog, zatvorenog drustva ka modernom i otvorenom. Ali, cak i najproverenije vrednosti modernizacije u svetu ne vrede kao uniformisani obrasci ukoliko ne bi vodili racuna o osobenostima istorijskog, socijalnoekonomskog tla i kulturnog podneblja. Jer, gradjansko i nacionalno nisu medjusobno suprotstvaljeni, izmedju gradjanskog i nacionalnog postoji medjuzavisnost. Podseticu da je i u starim gradjanskim porodicama u Srbiji negovan duh evropejstva, marljivosti, stedljivosti, tolerancije. I to uopste nije smetalo nasem rodoljublju. Zato se ideje gradjanskog drustva ovde u Srbiji brzo sire, uprkos socijalnoj i psiholoskoj depresiji u kojoj se srpski narod i svi gradjani Srbije nalaze.

Savet je osnovan u maju ove godine a cine ga brojne strukovne organizacije, udruzenja gradjana, nezavisni sindikati i druge nevladine organizacije razlicitog vrednosnog opredeljenja. Ideja je proistekla iz visemesecnog protesta gradjana i opste ekonomske, politicke i socijalne katastrofe u kojoj se Srbija nasla na pragu XXI veka. Bas ti protesti, beskrajna duhovitost i dostojanstven ton koji su iznenadili i svet dali su za pravo tvrdnjama mnogih analiticara da je kolektivna svest, a jos vise nepresusna kreativna energija, uporavo ono sto vodi pozitivnim promenama. Da gradjanski protest, iz nama nerazumljivih razloga, nije prekinut - danas bi u Srbiji imali sasvim drugaciju situaciju, kaze Grgurevic.

- Meni su se telefonom javljali brojni prijatelji i poznanici u vreme protesta. Kazu: "Nesto se mora uciniti!". Odgovarao sam: "Da. Zasto to ne ucinite?" Sa druge strane obicno bi usledilo pitanje: "Dobro, ali ko smo mi da to uradimo?", dopunjava Grgurevica dr Svetozar Stojanovic, predsedavajuci Saveta sa tromesecnim mandatom, objasnjavajuci pri tom trenutnu politicku svest i politicku kulturu u Srbiji.

- Kod nas, u poimanju politicke kulture, postoji nesvesni demokratski elitizam. Drugim recima, gradjani ocekuju da se samo politicke elite, to jest, partije bave politikom. A kad te politicke elite ne ispune njihova ocekivanja onda oni vrlo brzo postanu razocarani, rezignirani i pasivni. U pravoj demokratiji bi gradjani uzeli stvar u svoje ruke jer to je sustina razvijene politicke kulture koja podrazumeva i svest o potrebi samoorganizovanja - smatra Stojanovic.

Drugim recima, politicko delovanje i politicki uticaj moguci su i neophodni i izvan partija i stranaka?

- Svakako. Uzmite, recimo, stare demokratije sa tradicijom od dva-tri veka. Taman posla da se tamo politicki zivot svodi samo na politicke partije! Postoje brojne nevladine organizacije, strukovna udruzenja, pokreti... Jadna bi to bila demokratija da se politicki zivot suzava samo na delovanje politickih stranaka i periodicne izbore. Posmatrajte, recimo, Sjedinjene Drzave - tamo postoje dve relevante politicke grupacije: republikanci i demokrate ali ni to nisu cvrste organizacije. Jezgra demokrata i republikanaca se aktiviraju i prosiruju povodom izbora. U suprotnom, to bi bila demokratija cije je uporiste svedeno samo na mali broj ljudi i periodicno organizovanje na svake cetiri godine. Medjutim, poznato je da su gradjani SAD dobrovoljno organizovani kroz stotine hiljada raznih pokreta, udruzenja, sindikata i svi oni zajedno cine politicki i demokratski milje drzave.

Koliko smo mi, s obzirom na ovdasnje okolnosti i uslove, daleko od zrelijeg politickog organizovanja, delovanja i uticaja, izvan politickih partija?

- Jos uvek smo prilicno daleko jer ne moze biti demokratije sve dok postoje drzavne i monopolisticke partije koje imaju monopol strukturne kontrole nad drzavom a posredstvom drzave i nad privredom i ostalim oblicima drustvenog zivota, kaze Stojanovic. Nase gradjansko drustvo je u povoju jer je drzava monopolisana od dve partije SPS i JUL, uz mnostvo kriptodrzavnih partija - njihovih saveznika kakva je, recimo, Srpska radikalna stranka. A partije u demokratiji, bez ijednog izuzetka, mogu biti samo organizacije u okviru gradjanskog drustva. One se, za razliku od nestranackih organizacija - po odredjenim pravilima a posredstvom demokratskih izbora - nadmecu da dobiju pravo na privremeno, naglasavam - PRIVREMENO, upravljanje drzavom a ne da s drzavom srastu, pogotovo ne da je monopolisu. Pokret za demokratske promene u nasoj zemlji, osim nevladinih organizacija, cine i politicke partije ali, naglasavam - ne one koji su monopolisti u drzavi i sa drzavom. Sustina pokreta za demokratske promene je da se upravo takve partije uklone sa vlasti i primoraju da funkcionisu kao i sve druge organizacije u sferi gradjanskog i demokratskog drustva - tvrdi Stojanovic.

Kako objasnjavate cinjenicu da i medju mnogim nevladinim organizacijama postoje razliciti stavovi u poimanju gradjanskog drustva?

- Cinjenica jeste da kod nas postoji veliki broj nevladinih organizacija i sve one, ukoliko nisu kriptovladine, to jest, maskirane drzavne organizacije, cine taj mozaik slobodnog i aktivnog gradjanskog drustva. Medjutim, kod nas, recimo, postoje sindikati koji simuliraju da su nevladine organizacije ali za neke od njih svi znamo da su i deo i transmisija vladajuceg rezima.

Cinjenica je, takodje, da i u okviru Saveta ali i uopste medju nevladinim organizacijama postoje razlike koje su potpuno prirodne. Medjutim, smisao ovakvih saveta i saradnje je okupljanje oko zajednickog imenitelja, to jest, minimuma zajednickih interesa a to su demokratske promene i stvaranje otvorenog i slobodnog, prosperitetnog drustva - objasnjava dr Svetozar Stojanovic. Po njegovom misljenju, demokratske promene su vazne "ne zato sto je demokratija vrednost sama po sebi, vec zbog toga sto bez demokratskih promena nama nema opstanka i boljitka, ni kao gradjanima, ni kao narodu a ni kao drzavi. Drugim recima - nema reintegracije u svet nasuprot cega je izolacija u kojoj cemo, naprosto, nastaviti da propadamo".

Sta se dogodilo sa energijom gradjanskog protesta kojim su u svetu stecene simpatije i donekle promenjena slika na kojoj su se nazirale promene u Srbiji i Jugoslaviji?

- Energija gradjanskog protesta je toliko nabujala da je u jednom trenutku prevazisla problem koji je iniciran kradjom glasova. Stranke koalicije "Zajedno", medjutim, nisu umele ili nisu htele da podstaknu tu energiju, narocito njeno institucionalizovanje. Licno me zacudilo da onoliki broj ljudi koji je sirom zemlje svakodnevno setao i zvizdao - a mnogi nisu izasli na ulicu zbog koalicije "Zajedno" - nije uspeo da se samoorganizuje, da stvori siroki front i pokret za demokratske promene. Utoliko pre mislim da bi nacin na koji je organizovan Savet upravo mogao biti ta forma saradnje i koordinacije u daljem procesu demokratizacije.

Da li se i na koji nacin tim i takvim organizovanjem, u ovim ne bas povoljnim politickim i drustvenim okolnostima, moze biti kontrolor i korektor vlasti koja do sada nije dozvoljavala nikakve disonantne tonove a narocito ne uticaj na bilo kakve politicke odluke?

- Dosta se moze uticati ako se, pre svega, ocenama o stanju u kome se nalazimo i idejama da se problemi rese i prevazidju - izborimo za glas u javnosti i glas javnosti. To je, opet, moguce samo uz odgovarajuci publicitet jer se tako moze vrsiti pritisak i na vladajuci rezim ali i na opoziciju. Primera radi, trenutno je kod nas aktuelno da se pod ovakvim uslovima koji su na sceni ne moze izaci na izbore jer bi se u tom slucaju radilo samo o simulaciji izbora.

Sta ako usledi bojkot izbora?

- Ako demokratska opozicija ne bude ucestvovala na izborima drzavnim i kriptodrzavnim partijama nista ne vredi da simuliraju demokratiju toboznjim medjusobnim takmicenjem za glasove biraca. Takvi izbori nece imati ni domaci ni medjunarodni legitimitet. Drgim recima, nastavice se sa izolacijom nasih gradjana i drzave a vrlo brzo ce socijalno i ekonomsko stanje u zemlji, uz ustavne borbe koje predvidjam, biti glavni cinilac u produbljivanju krize pa i katastrofe. Jer, vladajuci rezim je u zacaranom krugu. A da bi, eventualno, isposlovao deblokadu od medjunarodne zajednice - mora dozvoliti prave, demokratske izbore a to znaci da sece granu na kojoj sedi. Sa druge strane, ako rezim ne dozvoli te demokratske promene - ostace u izolaciji od sveta a onda ce njegov opstanak biti ugrozen daljim razvojem socijalno-ekonomskog stanja, kaze Stojanovic. Po mom misljenju, pitanje je samo koliko ce gradjani i narod imati strpljenja da sve to podnose.