Petak, 18. jul 1997.

PRESUDA DUSKU TADICU

Po meri krivca i krivice

U odmeravanju kazne Dusku Tadicu za 11 dela za koja je proglasen krivim, Pretresno vece se - kako je istaknuto u obrazlozenju presude - rukovodilo "modernom filosofijom penologije po kojoj kazna treba da bude po meri okrivljenog, a ne samo po meri zlocina"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Pretresno vece, naglasila je predsedavajuci sudija Mekdonald saopstavajuci presudu kojom je Dusko Tadic osudjen na 20 godina zatvora, "prihvata da su ti zlocini izvrseni tokom oruzanog konflikta i priznaje zestoku propagandu koja je prizivala stvarna ili zamisljena zlostavljanja jedne verske grupe nad drugom. Oni koji su tezili teritorijalnim i politickim dobicima zapoceli su tu kampanju da bi te ciljeve ostvarili silom oruzja, sa beskrajnom surovoscu i zlocinstvom. Vi ste se, medjutim, odazvali toj kampanji i morate snositi odgovornost za vase kriminalno ponasanje. Oprostiti vam zato sto su vase akcije ucinjene u takvom kontekstu, znacilo bi prihvatiti najnize shvatanje moralnosti i prizvati anarhiju."

U odmeravanju kazne Dusku Tadicu za 11 dela za koja je proglasen krivim, Pretresno vece se - kako je istaknuto u obrazlozenju presude - rukovodilo "modernom filosofijom penologije po kojoj kazna treba da bude po meri okrivljenog, a ne samo po meri zlocina." U tom razmatranju, u obzir su uzeti opsti otezavajuci i olaksavajuci faktori, kao i licne okolnosti okrivljenog. Uzet je u obzir, takodje, i jugoslovenski Krivicni zakon koji je vazio u vreme zlocina, a po kojem se za svako od dela za koje je Tadic proglasen krivim, predvidjaju kazne od najmanje pet godina zatvora - do smrtne. Prema interpretaciji Pretresnog veca, smrtna kazna se po tom zakonu mogla izreci za visestruko ubistvo, izvrseno na surov nacin i iz niskih pobuda. A sve to se, po oceni haskih sudija, steklo u vec opisanom ubistvu dvojice muslimanskih policajaca u Kozarcu, koje je okrivljeni zaklao iz niskih pobuda - progona na etnickim, politickim i verskim ocenama.

Sva Tadiceva dela su, zakljucile su sudije, "pocinjena u okolnostima koje ne mogu a da ne otezaju zlocine i patnje zrtava."

Kao na posebno otezavajuce faktore, u obrazlozenju presude se ukazuje na "voljno" ucesce Tadica u napadima na civile; njegovu zelju da "doprinese" eliminaciji nesrpskog stanovnistva iz opstine Prijedor; zatim njegovu ulogu u lokalnom SDS i "posvecenost ekstremnim principima srpskog nacionalizma," kao i njegovu "produzenu ukljucenost" u progone, koja se ogleda u napadima na muslimanska sela Jaskici i Sivci i kasnijim posetama logorima u kojoj su zatocenici bili podvrgnuti uzasnim uslovima i nehumanom tretmanu. Cinjenica da je bio "svestan" napada na nesrpsko stanovnistvo, i da ga je "zdusno podrzavao", cini Tadica - zakljucuju sudije - "odgovornim za zlocine protiv covecnosti, a ne samo za ratne zlocine."

Tadiceva lista

Odbrana je, insistirala da se Tadiceva dela moraju sagledati u svetlu dogadjanja u tom vremenu, kao i da su - mada ozbiljni - njegovi zlocini ipak manji od zlocina koje su pocinili mnogi drugi. I sam Tadic je, primecuju sudije, u obracanju Pretresnom vecu "ponudio listu osoba za koje je sugerisao da su odgovorniji od njega za uzase koji su se desili." (Na toj Tadicevoj listi je, podsetimo, bio i Simo Drljaca, bivsi prijedorski sef policije i clan Kriznog staba, koji je prosle sedmice ubijen odupiruci se hapsenju od strane pripadnika Sfor, a na osnovu "zapecacene optuznice" koja je marta ove godine podignuta u Hagu.)

Uvazavajuci da su se zlocini za koje je Tadic proglasen krivim "dogodili tokom oruzanog konflikta sa uzasnim posledicama, koji je vodjen u BiH i, posebno, u opstini Prijedor", sudije su, ipak, zakljucili da na optuzenickoj klupi sedi sam Dusko Tadic, optuzen za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava, a ne druge - "Tribunalu znane ili neznane osobe... cija krivica ili nevinost nisu predmet ovog sudjenja." Mada ne ignorise siri kontekst u kojem je Tadic pocinio zlocine zbog kojih je osudjen, Vece istice da je "od najveceg znacaja... specificna steta koju je osudjeni naneo zrtvama i njihovim porodicama." A ta se steta, smatraju sudije, "ne moze objasniti ukazujuci na druge"... kao sto su odbrana i sam Tadic pokusali tokom rasprave pred izricanje kazne.

Zbog svega toga, Pretresno vece je odbilo da prihvati da su Tadiceva dela "bila ista drugo osim kriminalnih", zakljucujuci da su ta dela predstavljala "zlocine protiv pojedinaca i, u sustini, protiv citavog covecanstva." A ratni zlocin postaje zlocin protiv covecnosti kada se napad na civile sprovodi na rasprostranjenoj i sistematskoj osnovi, tako da "kvantitet zlocina ima takav kvalitativni impakt" da se delo dozivljava ne samo kao zlocin protiv same zrtve.... vec protiv covecanstva u celosti. Tadic je, zakljucuje se u obrazlozenju presude, "bio svestan da njegovi akti predstavljaju deo, i doprinose zlocinu protiv covecnosti koji su snage bosanskih Srba pocinile nad nesrpskim stanovnistvom opstine Prijedor."

Vaspitanje

U obrazlozenju se analiziraju i olaksavajuce okolnosti na koje je ukazala odbrana, opisujuci Tadica kao "inteligentnog, odgovornog, zrelog coveka, koji je vaspitan u duhu etnicke i verske tolerancije i sposoban da saoseca sa bliznjima." Sudije su, medjutim, zakljucili da su to "ako ista, pre otezavajuce, nego olaksavajuce, okolnosti: jer da bi takav covek pocinio ovakve zlocine... potrebno je da se u njemu probudi cak vece zlo nego kod nekog ko nema sve te kvalitete."

Voljna zrtva propagande

Pre izbijanja sukoba, opstina Prijedor je, kako se navodi, bila relativno etnicki mesovita, a etnicke grupe su zivele u harmoniji, sa samo ogranicenim znacima podela. A onda su postojece napetosti visestruko pogorsane propagandom i politickim manevrisanjima.

Pocelo je tako sto su nesrbi prikazivani kao neprijatelji i bica nize vrste od ljudske: Muslimani su postali "balije", a Hrvati "ustase" koji prete da ce "praviti vence od prstiju srpske dece." Mediji su, konstatuje se dalje, prenosili ekstremne poglede clanova Kriznog staba, koji su - poput Radoslava Brdjanina - zastupali stanoviste da ce na teritoriji buduce Velike Srbije biti mesta za najvise dva odsto nesrpskog stanovnistva. Kako bi se to postiglo, Brdjanin (clan Kriznog staba Autonomne regije Krajina) je preko banjaluckog Radija pozivao "na direktnu borbu, ukljucujuci i ubijanje nesrba." Drugi lokalni lider, predsednik regionalnog SDS Radislav Vukic je, kako se navodi, prezentirao medijima svoju odluku da nesrpskim zenama ne dozvoli da se poradjaju u banjaluckoj bolnici i, usput, javno izjavljivao kako su deca iz mesovitih brakova "dobra jedino za sapun." Takve ekstremne pozicije su, po sudijama, "postale dominantne u rukovodstvu SDS, i njihovo je prihvatanje bilo preduslov za napredovanje u stranci." U lokalnim medijima sve veci prostor dobijali su izvestaji iz Beograda, u kojima su zastupane ekstremisticke pozicije i "promovisan koncept Velike Srbije, bas kao sto je u drugim delovima BiH bio otvoreno zastupan koncept Velike Hrvatske."

Da bi se objasnili efekti takve propagande, u obrazlozenju presude se navodi nekoliko recenica iz knjige "Zlocin poslusnosti", autora Kelmana i Hamiltona: "Kada se zrtve dehumanizuju... popustaju moralne kocnice protiv njihovog ubijanja ili povredjivanja. Grupe ljudi koje su sistematski demonizovane, svrstane u inferiorne ili opasne kategorije i identifikovane uvredljivim etiketama... lako se iskljucuju iz veza ljudske empatije i zastite moralnih ili pravnih pouka."

Mada se Tadic, kako su zakljucili, "sam odazvao toj kampanji", sudije su delovanje propagande prihvatili kao, prakticno jedinu, olaksavajucu okolnost za zlocine koje je pocinio i zbog kojih je osudjen.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /