KRAJISKI DOKUMENTACIONI INFORMATIVNI CENTAR "VERITAS", U POTRAZI ZA NESTALIM ZRTVAMA RATA

Pokopani bez imena i prezimena

Na spisku organizacije "Veritas" nalazi se 2.895 nestalih lica i 108 zarobljenih u zatvorima Hrvatske. Rodbina nestalih pokusava da likove clanova porodica prepozna sa fotografija na kojima su spaljena ljudska tela

Svakoga dana u Krajiski dokumentacioni informativni centar "Veritas" u Beogradu navrati dvadestak clanova raznih porodica koji pokusavaju da na osnovu detalja prepoznaju nekog ko im je blizak, a jos ne znaju pouzdano da li je poginuo, nestao ili zarobljen u ratu na podrucju bivse Jugoslavije. Fotografije koje "Veritas" poseduje uglavnom su nejasne. Na njima su snimci ugljenisanih, istrulelih, izoblicenih ljudskih tela, ili leseva najpre pokopanih, pa iskopanih - radi fotografisanja. Ne moze se prepoznati ni lik, a kamoli odrediti godine, pol. Ponekad je, medjutim, dovoljan podatak o tome gde je bezivotno telo pronadjeno.

- U ovom trenutku na potraznom spisku "Veritasa" nalazi se 2.895 imena. Od te brojke, 308 je iz "Bljeska", 1.805 iz "Oluje". Ostala imena su iz prethodnih godina, a jedan broj izmedju ove dve akcije Hrvatske vojske. Hrvatske vlasti, preko Komisije za zatocena i nestala lica dostavile su nam podatke o 911 poginulih i pokopanih u akciji "Oluja". Samo 163 je identifikovano, a svi ostali su pokopani bez imena i prezimena. I ovaj broj identifikovanih uzimamo sa rezervom, jer smo uocili da ima gresaka, pa porodice nisu mogle da preuzmu telo. Nas stav je da predmet smatramo zavrsenim tek kad porodica, bilo da je u pitanju Srbin, Hrvat, Musliman ili pripadnik drugog naroda, dobije telo i sahrani ga tamo gde zeli - kaze Savo Strbac, predsednik "Veritasa".

- Procenat prepoznavanja je negde oko 40 posto, jer protokoli koje nam dostavlja hrvatska strana sadrze samo po jednu fotografiju, neposredno pre ukopa, a ne i otiske prstiju, opis odece, obuce, licnih stvari. Sve zavisi koliko je les bio ocuvan, jer je veliki broj tela ugljenisan, pa je i identifikacija potpuno nemoguca, osim po mestu pronalaska. Nedavno smo imali slucaj da je prepoznat vojnik iz zaseoka Mirkovici, kod Knina... Ljudima puno znaci da pronadju mrtvo telo, dolaze da nam zahvale, jer, za razliku od mnogi drugih, makar mogu da ga sahrane gde zele, da znaju gde mu je grob - kaze Savo Strbac, koji je pre rata radio kao sudija krivicar u Kninu.

Saradnja sa Tribunalom
Svu prikupljenu dokumentaciju "Veritas" (do 1993. godine sa sedistem u Kninu) uredno salje nadleznim medjunarodnim humanitarnim organizacijama i Medjunarodnom sudu u Hagu, sa kojim, kako Strbac kaze, imaju interesantan odnos. - U pocetku smo morali da objasnjavamo saradnju sa Haskim sudom i kotirali smo kao antisrpska organizacija, jer u to vreme niko u srpskim zemljama nije hteo da cuje za Hag. Nasa je logika bila da je bolje saradjivati i rekli smo da, ako ovaj sud nista ne preduzme na osnovu dokaza koje mi imamo, mozemo reci da nista drugo nismo ni ocekivali, a oni nama nece moci prigovoriti. Od pocetka su samo Srbi predstavljani kao krivci, a Hrvati i Muslimani kao zrtve i u Hagu jos nije podignuta optuznica za zlocine protiv Srba, mada smo mi predali trinaest dosijea.

Na spisku "Veritasa" nalazi se i 108 imena ljudi koji se trenutno nalaze u zatvorima Hrvatske, i koji se nalaze i na spisku Medjunarodne federacije Crvenog krsta. Od ovog broja 76 je optuzenih ili vec osudjenih za ratni zlocin, devet ih je iz tzv. grupe Lora, a ostali su Srbi, uglavnom zarobljeni u "Oluji" i uglavnom osudjeni ili optuzeni za tzv. klasicni kriminal.

- Mi u "Veritasu" tvrdimo da ljudi iz najvece grupe, osudjeni za ratni zlocin, za nedela nad civilnim stanovnistvom, nisu stvarno ratni zlocinci. Moze li biti ratni zlocinac covek za kojega u presudi hrvatskog suda stoji da je ubio tri svinje i cetiri konja, ciji su vlasnici bili u njegovom selu? Nesretnog Bogdana Banica iz sela Lepuri, pored Benkovca, sa cetiri zavrsena razreda osnovne skole nisu teretili Hrvati, nego njegov rodjak i prezimenjak, koji je jedini ostao u selu i cija je zena Hrvatica. Ispostavilo se da su u pitanju stari nerascisceni racuni, a mudri sud je za Bogdanov "zlocin" odredio osam godina zatvora u Lepoglavi, izvukavsi zakljucak da nema razloga da ne veruje da Srbin govori istinu i da ne bi lazno teretio svog sunarodnika - ispricao nam je Strbac.

Drugu grupu zarobljenih cine oni koje je hrvatsko pravosudje optuzilo, a koji nisu dostupni hrvatskim vlastima. To je 148 lica iz Istocne Slavonije i jos oko dve hiljade ljudi iz zapadnog dela Krajine, ciji je spisak najavljen, a koji su takodje u kategoriji nedostupnih - prognanici i izbeglice. -Koliko me pamcenje sluzi, jedino je Martic osudjen, a sa te liste je i nedavno uhapseni Slavko Dokmanovic. Cesto kazem, ni manjeg naroda ni veceg gubitinka i veceg broja ratnih zlocinaca. S druge strane, zna se sta se desilo Krajisnicima, a u Hagu za to nemaju vremena, konstatuje Strbac.

LJ. Gogic

Slucaj Grupe Lora
- Prilikom susreta komisija za nestala i zarobljena lica iz Jugoslavije, Hrvatske, Republike Srpske i Muslimansko-hrvatske federacije, 20. juna u Beogradu, dogovoreno da se oslobodi sedmoro ljudi iz grupe "Lora". To su vojnici RSK, zarobljeni u "Bljesku" u maju '95. i zarobljenici u ratnim akcijama Hrvatske vojske na RS. Grupa je brojala 18 lica, polovina su vojnici RSK, a druga polovina iz vojske RS. U martu '95 pustena su dvojica. Ono sto je karakteristicno za ovu grupu jeste cinjenica da niko od njih nije rodjen na podrucju Hrvatske ili Krajine, vec na podrucju BiH, a jedan je rodjen na podrucju Jugoslavije. Druga karakteristika je da protiv njih nije pokretan ni vodjen krivicni postupak, pa su ih Hrvati tretirali kao jedine prave ratne zarobljenike. Prema tzv. malom Dejtonskom sporazumu, trebalo je da budu pustena na slobodu sva lica koja nisu optuzena za ratni zlocin. Zenevska konvencija predvidja da se nakon prestanka ratnih dejstava neprijateljski ratni zarobljenici puste na slobodu. Pored svega toga, polovina od ove grupe i dalje je u zatvoru. Hrvati svesno prkose celoj medjunarodnoj zajednici i jos su na poslednjem sastanku Vensove komisije pohvaljeni za kooperativnost, jer je sef delegacije rekao da ce u znak dobre volje za osam dana pustiti sedmoricu ljudi iz te grupe. I nikom nista.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /