ARHITEKTURA OKO NAS

Na nedavno okoncanom konkursu za prvi sakralni objekat u Novom Beogradu pobedio je kompromis izmedju modernizma i tradicionalizma

Kada se pedesetih godina prosloga veka poverovalo da ima neke tajne veze izmedju izgleda hrama i opredeljenja vernika za odredjenu konfesiju, da su jednobrodni hramovi katolicki a krstoobrazni pravoslavni, onda su se Smederevci dosetili da svoj novi Hram sv. Djordja oblikuju "na podobije Manasije" i tako izbegnu nepotrebni rizik. Neko je, potom, proneo glas da nije rec o dosetljivim Smederevcima, vec o crkvenom kanonu. Tako je zaceta prica o uzaludnosti traganja za novim oblicima, kao da se nista od srednjeg veka do danas nije promenilo, ni u arhitekturi, ni u zivotu vernika.

I zaista, vec duze od stotinu godina model "moravske skole" suvereno vlada nasim prostorima. Prepisuje se Lazarica, prepsuje se Kalenic, u gradovima, u selima, najcesce u karikaturalnoj formi, kako je to vec davno primetio Djurdje Boskovic. Bez stvarnog upliva Crkve, iz straha da ne pogrese, graditelji crkvenih objekata drze se tradicionalizma, pa je u tom znaku protekao i nedavno okoncani konkurs za prvi novobeogradski hram.

Umrtvljeni tradicionalizam, lisen bilo kakvog duhovnog naboja, demonstrirala je arhitekta Ljubica Bosnjak, jedan od sampiona prepisivacke skole crkvenog graditeljstva. Po njenom shvatanju najprobitacnije je Hram sv. Djordja sa Banovog brda, uz male modifikacije, preneti u Novi Beograd.

Suprotni stav izneo je arhitekta Bojan Kovacevic. On je posao od konteksta profane arhitekture Novog Beograda, pravog ugla i kubicnog volumena. Svestan rizika, Kovacevic je istrajao u nameri, i njegov predlog sokira posmatraca daleko vise od nekih neobicnih plasticnih oblika, ciji su autori racunali sa efektom iznenadjenja.

Pobedio je kompromis. U predlogu Nebojse Popovica tradicionalizam je prisutan u tragovima, kao dekorativni sistem na fasadama, kao naznaka pomirenja bazilikalnog i krstoobraznog resenja. Konstruktivni elementi vidljivi su spolja, sto pomaze harmonicnom odnosu Hrama i ambijenta Novog Beograda. U oblikovanju porte buduceg Hrama ima literature, vise kao podsecanje na cinjenicu da se gradi krajem dvadesetog, a ne krajem cetrnaestog veka.

Izbor: Zoran Manevic