OBJAVLJENA KNJIGA "POLNOST I KULTURA" ZARANE PAPIC

Problem odnosa priroda-kultura jedan je od fundamentalnih problema socijalne i kulturne antropologije. To je i predmet knjige Zarane Papic "Polnost i kultura" koja je nedavno objavljena u Biblioteci XX vek. Po misljenju autorke ovaj odnos je jedan od najznacajnijih kljucnih problema u razumevanju i tumacenju pitanja koja coveku postavlja njegova (njena) polnost. Sta je to u ljudskim polovima sto se moze smatrati prirodnom konstitucijom, a sta je ono sto bi se moglo nazvati kulturnom konstrukcijom? Da li je to dvoje moguce razdvojiti, razgraniciti? Ili je rec o tome da se svaka cinjenica prirode kulturno definise, preobrazava u skladu sa specificnim kodeksom kulture - te se tako konstruise kao svojevrsna cinjenica kulture?

Feministicka teorija je vise nego ijedna druga struja u drustvenoj misiji, dosledno postavljala pitanje da li je odnos medju polovima zakon prirode ili jezik kulture. Analiticki rezultati ove teorije pokazuju da je ljudska polnost u svim drustvenim naukama bila i ostala tamni kontinent kada je rec o razumevanju ljudske drustvenosti.

Polnost, a sa njom i ljudska telesnost, kao filozofska tema je bila odstranjena iz prostora misljenja, ali to ne znaci da je tim odstranjivanjem postigla i svoju nezavisnost, netaknutost i neobelezenost.

Zarena Papic u poglavlju "Sustina metafizike i metafizicka sustina polnosti" polazi od Levi-Strosove identifikacije "sustine" zena sa njihovom sustinskom funkcijom obnavljanja grupe kroz sposobnost radjanja. Ona se zasniva na jednoj formi asimetrije u odnosu medju polovima - onoj u kojoj muskarac, kao subjekt kulture, socijalno odredjuje, poseduje i razmenjuje zene.

Autorka polazi od cinjenice da odnos medju polovima nije zasnovan na zakonu prirode, vec je kulturna cinjenica prepustena slucaju i verovatnosti prema kojoj je priroda ravnodusna, ne moze znaciti nista drugo osim da je svaka njegova konfiguracija izvesna forma kulturne proizvoljnosti - specificna, a ne univerzalna, kulturna interpretacija tog odnosa. I nista vise. "Stoga je", pise Zarana Papic, "i strosovski univerzalan modalitet medju polovima - rodovima samo jedna (njegova) verzija, jedna vizija dogovora izmedju ljudi (tacnije - drustvenog ugovora muskaraca bez zena), o odnosu medju polovima, njihovoj funkciji, konfiguraciji itd"

- Upravo zbog kriticnosti prema Levi-Strosovoj univerzalistickoj konstrukciji prirode polnosti, nisam imala nameru da, suprotstavljajuci se njegovim muskim sovinistickim tezama, i sama pocinim istu gresku izvodeci suprotne, ali jednako univerzalisticke zakljucke o drugacijim iskonskim (zenskim i muskim) prirodama, objasnjava autorka i dodaje da je bila pre svega usmerena ka analizi jedne konkretne istorijske i kulturne prakse misljenja o polnosti unutar antropologije kao discipline koja se bavi analizom ljudske prirodnosti - drustvenosti.

O. Milosavljevic