 |
| Cetvrtak, 17. jul 1997. | ||
OKRUGLI STO VOJVODJANSKOG KLUBA I "NASE BORBE" O TEMI "JUGOSLAVIJA-SRBIJA-VOJVODINA" (4)Izmedju emocionalnog i racionalnog
Dr Momcilo Grubac: Stvara se opasna klima zavadjanja naroda, ovog koji zivi ovde sa narodom u drugim delovima drzave i naroda u Vojvodini; dr Dejan Janca: Mi u Srbiji imamo sa Vojvodinom problem otprilike kao sto Jugoslavija ima problem u federaciji sa Crnom Gorom.O autonomiji u Vojvodini u poslednje vreme govori se sve vise emotivno i sve manje racionalno - smatra dr Momcilo Grubac i obrazlaze: - Budjenje jakih emocija i njihova dominacija lako je shvatljiva. Ona je posledica uzasnog polozaja u kojem se poslednjih desetak godina nasla Vojvodina, ili, tacnije, to je posledica polozaja u kome su se nasli gotovo svi gradjani koji zive u ovoj drzavi i sada traze razloge svoga stradanja. Uzroke nasih zajednickih teskoca izgleda da treba traziti na drugoj strani. Nije racionalno kad se kaze da u Vojvodini nema sta da traze beogradske politicke stranke, niti vojvodjanske u Beogradu, da nas Beograd ne moze razumeti i da nam samo zlo moze doneti. I parole "Vojvodina Vojvodjanima" stvorila je brojne nesporazume. Prema tumacenjima nekih, Vojvodjani nisu svi koji ovde zive, neki, opet, taj status ne priznaju ni svima koji su u Vojvodini rodjeni, ako im ovde nisu rodjeni i roditelji, ili jos nekoliko generacija starijih predaka, i tako sve do Carnojevica.
Potreban je politicki sporazumStvara se opasna klima zavadjanja naroda, ovog koji ovde zivi sa narodom u drugim delovima drzave i naroda u Vojvodini - misljenja je dr Grubac. - To sirenje animoziteta prema drugima, sto ponekad prerasta u pravu histeriju, politicki nije mudro, jer kompromituje ideju autonomije, slabi umesto da jaca pokret za autonomiju i preti da izazove drustvene konflikte. To moze u jednom trenutku da bude politicki profitabilno, da se jednom delu naroda dopadne, da donese neki glas na nekim izborima, ali se ne isplati na duzi rok i mnoge odbija od borbe za ideju autonomije.Dr Grubac nadalje iznosi da ako autonomiju shvatimo u njenom pravom znacenju, ne smemo se zavaditi sa ostatkom drzave i ne smemo se ponasati kao da nam do drzave nije stalo, jer, bez drzave nema ni autonomije. To sto nam se ne svidja priroda Miloseviceve vlasti ne moze biti razlog za povlacenje u sebe. Slovenci su prvenstveno iz toga razloga otisli iz Jugoslavije. Da li to mogu Vojvodjani? Ako hocemo autonomiju u okviru postojece drzave, mi moramo stvarati saveze sa politickim subjektima i izvan Vojvodine. Autonomija se ne moze ni stvoriti, ni povratiti bez politickog sporazuma na drzavnom nivou. Bez toga se sporazuma moze odredjenim sredstvima pokusati stvoriti druga drzava, ali ne i autonomija, jer je autonomija - pitanje zajednicke drzave. Iz istog razloga, autonomija ne moze biti dovoljan i jedini cilj nase politicke borbe. Ta borba ce biti potpuno bezuspesna ako joj pravi cilj nije demokratizacija drzave u celini - ukazuje dr Grubac.
Vise teritorijalnih jedinicaDosao sam do zakljucka - izneo je dr Dejan Janca - da mi u Srbiji imamo sa Vojvodinom problem otprilike kao sto Jugoslavija ima problem u federaciji sa Crnom Gorom. Naime, ako imate tu veliku disproporciju, jednu brojcano nadmocnu teritorijalno-politicku zajednicu i jednu manju, tu nastaju, razume se, problemi. Jer, ta nadmocnija po prirodi stvari ima veci uticaj nad tom manjom jedinicom, ili vise vodi brigu o sebi nego o manjoj jedinici. Pre svega je problem - sta podrazumevati pod autonomijom. I, ako autonomija podrazumeva samo jedan deo teritorije jedne drzave i treba da bude teritorijalno-politicki odvojen od ostatka drzave - onda je to jedno vidjenje stvari. A, drugo je ako je ta drzava podeljena na vise autonomnih jedinica, pa ima u svom vrhu jedno, uslovno receno telo teritorijalnih jedinica, gde se zajednicki odlucuje o stvarima koje se ticu svake od njih, odnosno, gde se radi o tim, takozvanim visim drzavnim interesima. Dosta je bitno da svaka od tih teritorijalnih jedinica vodi racuna o svojim specificnostima, ima svoju rec i pri donosenju, regulisanju nadleznosti koje su predate visoj teritorijalno- politickoj zajednici. Zbog toga mi je bliska ideja da bi bilo korisno i politicki mudro, da bi mozda Srbija bila uspesnija ako bi bila podeljena na vise teritorijalnih jedinica, od kojih bi jedna svakako - trebalo da bude Vojvodina.O "izgledu" tih jedinica dr Janca iznosi sledece: - Mogle bi to biti anglomeracije priblizno od dva-tri miliona stanovnika, sa izvesnim identitetom i svojom prepoznatljivoscu. To moze biti Beograd, kao jedna anglomeracija od dva miliona stanovnika, to moze biti jugoistocna Srbija, severozapadna Srbija, Kosovo. Crna Gora jeste problem. Ona je po broju stanovnika manja, ima najvecu istorijsku tradiciju, mozda se tu moze uspostaviti cak i neka blaga protokolarna asimetrija, zato sto je to znacajno za Crnu Goru. Medjutim, cak u tako organizovanom drustvu u kojem ce priblizno jednake teritorijalne politicke jedinice imati i svoju samostalnost i imati neko zajednicko telo, imamo, opet, anglomeracije koje imaju neke specificne interese. Uzmite Sandzak, ili sever Backe, gde postoji znacajna anglomeracija madjarskog stanovnistva. Meni je zamislio cak i da unutar tih teritorijalno-politickih jedinica postoje neke oblasti sa specijalnim statusom. Taj specijalni status bi nosio neke nadleznosti i ovlascenja vazna za tu jedinicu - izneo je dr Janca. (Kraj)
|
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |