STRUCNJACI O NACINU NA KOJI JE IZABRAN NOVI PREDSEDNIK SRJ

Sazivanje i odrzavanje takozvanog cetvrtog vanrednog zasedanja je izvrseno protivno odredbama poslovnika oba veca Savezne skupstine. Nije se moglo glasati protiv, kaze profesor Pavle Nikolic

Ni sazivanje cetvrte vanredne sednice Savezne skupstine, ni postupak izbora predsednika Jugoslavije nisu bili u skladu sa vazecim propisima, cime su povredjena prava poslanika Skupstine,a posredno i gradjana SRJ koji su ih birali, kaze za "Nasu Borbu" dr Pavle Nikolic, profesor ustavnog prava.

- Postupak za predlaganje kandidata, odnosno o izboru predsednika SRJ tekao je u skladu sa Zakonom o izboru i razresenju predsednika SRJ i poslovnikom o radu oba skupstinska veca sve do takozvanog cetvrtog vanrednog zasedanja. Takozvano cetvrto vanredno zasedanje je neregularno, pa time i izbor predsednika republike, koji je izvrsen na tom zasedanju, ne moze biti pravno valjan, kaze profesor Nikolic.

- Sazivanje i odrzavanje takozvanog cetvrtog vanrednog zasedanja je izvrseno protivno odredbama poslovnika oba veca Savezne skupstine. Zahtev za odrzavanje ovog zasedanja je u Vecu gradjana podnela grupa od 51 poslanika, sto je u skladu sa Poslovnikom, ali nije u skladu sa njim takav nacin sazivanja sednice. Time su prekrseni uslovi za odrzavanje sednice, a koji se odnose na rok u kome sednica moze biti sazvana, to jest odrzana, tvrdi nas sagovornik.

Prema Poslovniku, a to su odredbe koje vaze za redovno zasedanje, ali se primenjuju i za vanredno zasedanje, predsednik Veca upucuje poziv za odrzavanje sednice po pravilu deset dana ranije. Izuzetno, objasnjava pofesor Nikolic, taj rok moze biti kraci od deset dana, ali pod sledecim uslovima: ako se na dnevnom redu nalaze pitanja od vaznosti za odbranu i bezbednost zemlje cije je razmatranje hitno, ako to nalazu neodlozne potrebe zemlje, kao i kada isticu ustavom SRJ utvrdjeni rokovi za donosenje zakona, ili zavrsavanje drugih postupaka.

- Ovom prilikom se ne radi ni o jednom od navedenih slucajeva. Sednica takozvanog cetvrtog vanrednog zasedanja nije mogla biti sazvana za isti dan, niti odrzana istog dana kada je grupa poslanika podnela zahtev za odrzavanje takozvanog cetvrtog vanrednog zasedanja. Savrseno je jasno da je sednica odrzana na neregularan nacin pa ni odluka doneta na toj sednici nije pravovaljana, precizira profesor Nikolic.

Po njegovom misljenju, postoji jos jedan defekt u izboru predsednika Republike, u delu koji se odnosi na izgled i sadrzinu glasackog listica. "Zakon o izboru i razresenju predsednika SRJ detaljno opisuje izgled glasackih listica, pri cemu ima u vidu samo situaciju kada postoji vise kandidata. To je, razume se, defekt samog zakona i izraz aljkavosti njegovih pisaca. Posto se u ovom slucaju radi samo o jednom kandidatu, glasacki listic putem koga su poslanici glasali u Vecu gradjana (pri cemu mi nije poznato kako je izgledao listic za glasanje u Vecu republika, ali se pretpostavlja da je bio isti, jer se radi o dva veca iste Skupstine) tako je napravljen da onemoguci glasanje protiv."

- U napomeni na glasackom listicu stoji da se glasa zaokruzivanjem rednog broja ispred imena kandidata. Zakon kaze izricito da se nevazecim smatra neispunjen listic, listic koji je tako popunjen da se ne moze utvrditi za koga je poslanik glasao i listic na kome je zaokruzeno vise kandidata. Pri glasanju na takozvanom cetvrtom vanrednom zasedanju nije se moglo glasati protiv, ali ni uzdrzati se. Moglo se samo glasati za ili uciniti nevazecim glasacki listic. Time su povredjena prava poslanika, a posredno i prava gradjana koji su te poslanike birali, kaze profesor Nikolic.

Neko od poslanika Savezne skupstine bi, objasnjava profesor Nikolic, u skladu sa Ustavom SRJ mogao da zahteva od Saveznog ustavnog suda da pokrene postupak za ponistavanje izbora predsednika Republike izvrsenog 15. jula. "Razume se, iza ovakvih neregularnosti, nelegalnog i nedemokratskog ponasanja stoje politicki razlozi, o kojima su predstavnici opozicionih stranaka vec govorili", zakljucuje nas sagovornik.

Vesna Radivojevic