ZORAN DJINDJIC U VECU GRADJANA - KAKVE OSOBINE TREBA DA IMA PREDSEDNIK SRJ DA BI OVOJ ZEMLJI BILO BOLJE

Milosevic ima katastrofalno losu sposobnost procenjivanja i razumevanja svetske situacije, sklon je sejanju razdora umesto pametnog koriscenja nacionalnih resursa, pokazuje sklonost ka krsenju Ustava i vaninstitucionalnom gomilanju moci i nema simpatija prema svom narodu. Moralno, ekonomski i socijalno je unistio Srbiju, hocemo li mu dozvoliti da se uhvati za "zelen boric" koji se zove Jugoslavija

Pitanju o kojem danas raspravljamo mozemo pristupiti na dva nacina: kao partijskom pitanju, kao partijski aktivisti i kao pitanju nacionalne, drzavne i gradjanske odgovornosti.

To je pristup da vidimo sta je u interesu te zemlje, sta je u interesu tog naroda, koje kvalitete i koje osobine treba da ima taj kandidat pa onda, na drugoj strani, da vidimo tog predlozenog kandidata i da probamo da ga uklopimo u to sto narodu treba, sto zemlji treba, pa ako se uklapa onda da kazemo svi: "To je taj covek, nasli smo ga!". Onda tu nema ni stranackih pristrasnosti, mi nismo ovde stranacki aktivisti i onda mi moramo da kazemo: "Neka taj covek vodi ovu zemlju u interesu svih njenih gradjana!".

Ja cu navesti nekoliko osobina, ima ih jos, ali nekoliko osnovnih, poredjanih ne po nekom redosledu, znaci, nesto sto bi i covek na ulici i zena na pijaci mogli da shvate i da kazu: "Tako je, takav treba da bude predsednik Savezne Republike Jugoslavije, ako toj zemlji zelimo dobro!".

Prva ta osobina jeste sposobnost procenjivanja svetske situacije. Druga osobina koja je potrebna jednom predsedniku Jugoslavije jeste pametno koriscenje nacionalnih resursa, potencijala, snaga. Treca stvar je ucvrscivanje zakonitosti i ustavnosti u ovoj zemlji. Cetvrta stvar koju sam naveo na poslednjem mestu, mada bi mogla da bude pravom mestu, malo je arhaicna, to je ljuba prema svom narodu, simpatije. To su cetiri osobine. Da vidimo kako bi nas kandidat prosao u proceni, da vidimo koje osobine, od ove cetiri, ima i u kojoj meri. Kako on procenjuje svetsku situaciju?

Gospodin Milosevic do danasnjeg dana nije razumeo svet. Gospodin Milosevic ima predstavu sveta kao iz marksistickog udzbenika, dijalektika istorije, cetvrti razred neke skole gde se kaze: socijalizam, kapitalizam, proizvodne snage, proizvodni odnosi, imperijalizam, progresivni, regresivni. Od toga vise nicega nema. Samo ti prasnjavi udzbenici su ostali.

Poslednji dokaz toga jeste izborna kradja i tri meseca, koliko je trebalo gospodinu Milosevicu, da reaguje sa svojim zakonom na tu izbornu kradju. I, da za ta tri meseca, taj mali kredit nase zemlje koji je posle Dejtona, priznajem, uz njegovo angazovanje stvoren, mala vrata koja su nam bila odskrinuta u svet, prema medjunarodnim finansijskim organizacijama, da taj kredit bude ponisten, u ta tri meseca vraceni smo na pocetak, na 1990. i 1991. godinu, na raspd ove zemlje. Mi smo danas toliko daleko od sveta kao sto smo bili pre deset godina. To je njegova procena. Dakle, ako bismo procenjivali po prvoj tacki, mislim da je ona kardinalna. Mislim da su tu sposobnosti naseg kandidata najmanje. Gospodin Milosevic ne moze da se uklopi u svetska kretanja.

Druga stvar: pametno koriscenje unutrasnjih snaga i potencijala, sklonost kompromisima. Gospodin Milosevic je osoba skona sejanju razdora. On je osoba sklona da, po principu "zavadi pa vladaj" i u vlastitim strukturama uvek stvara neke paralelene strukture, to vi iz Socijalisticke partije Srbije bolje znate nego ja. Njegova pozicija je jaka jer on presudjuje, on arbitrira. NJemu je uvek bilo vaznije da svoju politicku dominaciju sacuva po cenu da nasa zajednica slabi. Dakle, imati dominaciju, imati monopol, po cenu da imas slabu zemlju, u principu, po parafrazi one Titove "slaba Srbija, jak predsednik".

Jaka Srbija ne trpi jakog predsednika. Srbija je cudna zemlja. Mi smo cudan narod. Osporavamo autoritete. Ako je Srbija jaka, nema jakog predsednika. U Srbiji je predsednik jak samo ako je Srbija slaba. To znamo iz Titovog vremena. To znamo iz vremena Slobodana Milosevica.

Sta vam je vaznije - jaka drzava ili jak predsednik? To je pitanje na koje danas morate da odgovorite, ne pred svojom partijom, nego pred svojom savescu i pred svojim potomstvom, jer ce glasanje na ovoj sednici ostati sacuvano u istoriji.

Treca stvar je ucvrscivanje zakonitosti. Mislim da je gospodin Milosevic u nekoliko navrata pokazao sklonost, pre svega, ka krsenju Ustava. On je, mada Ustavom, obavezan da vrati svoju partijsku funkciju. On predsedava sednicama Glavnog odbora. On ucestvuje u politickim kampanjama svoje partije.

Drugo, on je covek koji je sklon da vaninstitucionalno gomila moc, da institucije koristi kao paravan, a da paralelno sa institucijama ima jednu mrezu vaninstitucionalne moci koja onda ima pravu snagu, da to sto ide kroz institucije, kroz parlamente, kroz vlade, da to cesto bude samo legitimisanje odluka koje su vec odavno negde donete i za koje svi znaju da su negde donete. Mislim da je ova osobina jako losa za buducnost ove nase drzave i za buducu saradnju Srbije i Crne Gore, jer u jednoj federalnoj drzavi ti odnosi moraju da budu do kraja institucionalizovani.

Cetvrto, ljubav prema svom narodu. Ma koliko to zvucalo sentimentalno, to je vazna osobina za jednog predsednika drzave. On mora da ima simpatije prema svom narodu, prema svojim gradjanima. One ne sme da se stavlja na stranu onih koji diskriminisu ili nanose stetu njegovom narodu. U slucaju Jezde i Dafine on nije bio na strani stedisa, on je bio na strani Dafine koju je primio zvanicno, koje se nikada nije odrekao, protiv koje nikada proces nije poveden. Kada je hiperinflacija pokrenuta, gospodin Milosevic se nije stavio na stranu gradjana, sto znaci da se stavio na stranu malobrojnih profitera, koji su u kesama novac iznosili iz nase zemlje. Kada je nafta i duvanska mafija harala Srbijom, a ova druga to cini i sada, nema nekog znaka da gospodin Milosevic brani narod, nema znaka da on brani budzet Srbije i Jugoslavije, nema znaka da ga interesuje sudbina Vojske, policajaca koji treba da prime platu iz tog budzeta, sudbina zdravstva, skolstva - ne.

Gospodin Milosevic je covek koji ne ostavlja nikakvu sumnju u pogledu toga sta ce raditi dalje. I, ako mi dozvolite, zavrsio bih s jednom narodnom poslovicom, kao sto sam i poceo: "Za zelen bor da se uhvati - osusio bi se". Mozda ne to svojom namerom, ali, takav je covek. "Zelen bor" je bila Srbija - pod njegovom vlascu upropascena - i moralno, i ekonomski, i socijalno. Sada je taj "boric" Jugoslavija. Dame i gospodo, hocete li jos jednom da probamo i taj mali "zeleni boric" jos jednom damo u ruke nekom u cijim rukama su se mnogo zeleniji i mnogo veci borovi osusili?

Ja se nadam da to necemo uciniti.