Festival Budva Grad: Kultura u senci politickih sukoba

Sansa da kultura na nasim, kako je to moderno reci postkomustickim prostorima, prvi put profitira u sukobu politicara ukazala se za sada u Crnoj Gori. Ako znamo da je stari obicaj (sklanjanje isluzenih kadrova iz politike u kulturu) svojevremeno imao razmeru epidemije, ovu iznenadnu priliku ne bi trebalo olako propostiti. U ovom trenutku u Crnoj Gori se jedanaesti put odrzava Festival Budva Grad teatar, koji ne samo da nema prigodan karakter, iako se odrzava u sred leta, izmedju razgolicenih kupaca i pored niza razglasnih uredjaja duz morske obale, vec ozbiljno preti da preraste ne samo crnogrorske vec i jugoslovenske okvire.

Samo par dana nakon otvaranja budvanskog Festivala u Baru je predsednik Crne Gore Momir Bulatovic svecanim govorom otvorio Barski ljetopis, koji je, doduse potom brzo upao u krizu. Pojavile su se, naime, glasine da ovaj, kako ga zovu Momov festival, nema finasijsku podrsku crnogorske vlade za razliku od budvanskog, koga zovu Milovim, i koji nema vecih problema sa repertoarom, to jest parama. Da su vodeci ljudi Barskog ljetopisa iskoristili priliku koja je stvorena zeljom crnogorskog predsednika da parira svom premijeru, u Crnoj Gori bi pozorisna umetnost u narednom periodu mogla doziveti renesansu. Dodamo li navedenim pozorisnim svetkovinama i kotorski pozorisni Festival za djecu, kao i otvaranje Crnogorskog narodnog pozorista u Podgorici opet podeljenim po istom principu, jasno je da bi nadmetanja politicara mogla imati neverovatne pozitivne posledice i snazan impuls koga samo treba iskoristiti. Prvi put bi se, naime, moglo desiti da umetnici ne samo ne stradaju od politickog sukoba vec i da u njemu profitiraju.

Budva Grad teatar je nakon nekoliko "baletskih" dana, kada su na Citadeli gostovali umetnici Narodnog pozorista iz Beograda sa predstavama "Samson i Dalila", "Seherezada" , "Ljubav carobnica" i nekoliko drugih, otpoceo sa prikazivanjem najboljih jugoslovenskih predstava medju kojma su premijerno izvedene "San letnje noci" Viljema Sekspira u reziji Nikite Milivojevica, zatim "Gorski vijenac" P. P. Njegosa u reziji Branislava Micunovica, sa kojom je otvoreno Crnogorsko narodno pozoriste, i predstavom "Turneja" Gorana Markovica u reziji Milana Karadzica, koja je na ovogodisnjem Sterijinom pozorju dobila nekoliko nagrada. Pored nekoliko najznacajnijih jugoslovenskih predstava u minuloj sezoni, kao sto su "Kuci" Ljudmile Razumovske, zatim "Putovanje za Nant" Eugena Treceg Kocisa, takodje nagradjene na 42. pozorju, u Budvi ce biti izvedeno i nekoliko gostujucih predstava kojima ce ovaj festival uci u medjunarodne "vode".

Pored navedenog, znacajno je istaci da su pozorisni ljudi u Crnoj Gori shvatili, osim naravno retkih pojedinaca, da je dovodjenje reditelja i glumaca iz Beograda (a i odakle bi drugo), veoma mudar potez kojim ne samo da uticu na kvalitet pozorisnog zivota vec stvaraju priliku da mladi crnogorski umetnici uce od najboljih pozorisnih umetnika u zemlji. Medjutim, primedba koja se cesto cuje od jednog broja ljudi u Crnoj Gori, ne racunajuci odredjenu politicku opciju koja nas ovom prilikom ne zanima, jeste cinjenica da "predstave koje se prave od crnogrskih para igraju samo nekoliko puta u Crnoj Gori i potom odlaze u Srbiju". Ono sa cime ovakav stav ne komunicira jeste, naravno, pozorisna realnost u Crnoj Gori. Nije, naime, tesko zamisliti sa kakvim naporom bi se nakon letnjih meseci, i odlaska turista iz Crne Gore, napunila, na primer, sala u Budvi ili Herceg-Novom prilikom bilo kojeg gostovanja. Cak i gradovi kao sto su Podgorica nemaju dovoljno publike za vise od jednog igranja mesecno, pa bi predstava koja bi bila samo "crnogorska" mogla biti u najboljem slucaju odigrana desetak puta ukoliko se naravno ne bi u medjuvremenu ugasila.

Zbog toga bi za razvoj pozorista u Crnoj Gori, mada bi o tome valjalo razmisliti i u slucaju Srbije, trebalo sto vise pospesivati sujetu politicara koji ce, sukobljavajuci se, svoj uticaj i pare usmeravati na pozoriste ili kulturu uopste. Mozda bi se tako na kraju i sami dosetili da je u politickom kao u zivotu uopste, vazniji onaj deo koji pretekne od prisvojenog. Korist bi tada, mada neravnomerna, ipak bila obostrana.

Z. Jovanovic