STA SADRZI I NA CEMU SE ZASNIVA PRESUDA DUSANU TADICU
Izvan svake razumne sumnje
Od 11 tacaka za koje su sudije jednoglasno zakljucilE da je
krivica optuzenog utvrdjena izvan svake razumne sumnje, prva se
odnosi na progon nesrpskog stanovnistva na rasnim, politickim i
verskim osnovama, za sta je Tadicu prekjuce izrecena najteza kazna
od 20 godina zatvora. "Nasa Borba" ce danas prezentirati zakljucke
Pretresnog veca 2 o 10 tacaka, za koje su Tadicu izrecene kazne u
rasponu od sest do deset godina zatvora
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga
|
Ostao nem: Dusan Tadic
|
Izuzimajuci samo izricanje kazne za svaku od 11 tacaka
optuznice po kojima je presudom od 7. maja ove godine proglasen
krivim, najdramaticniji trenutak prekjucerasnje rasprave na kojoj
je Dusan Tadic osudjen na 20 godina zatvora bio je onaj kada se
predsedavajuci sudija, Gabrijela Kirk Mekdonald, direktno
obratila optuzenom i gledajuci u njega rekla:
"Pocinili ste ta dela sa umisljajem i sa sadistickom
okrutnoscu, koristeci nozeve, biceve, metalne sipke, drske
pistolja, motke, udarajuci zrtve nogama i stezuci im omcu oko
vrata, dok jedna od njih nije izgubila svest. Zasto?"
Sudija Mekdonald je tu zastala, gledajuci i dalje Tadica, kao da
ocekuje odgovor. Tadic je, medjutim, ostao nem i bezizrazajan.
Predsedavajuci je, nakon pet-sest sekundi, nastavila, i dalje
gledajuci u Tadica:
"Svedocenje jedne od zrtava objasnjava vase sistematski
okrutno i surovo ponasanje prema bivsim prijateljima i susedima.
On je posvedocio da ste pretili kako ce to podrucje 'biti Velika
Srbija, da ce biti njihovo, a da mi Muslimani necemo biti tamo i
da nece biti mesta za nas.' To se i dogodilo. Jer, pre sukoba je u
opstini Prijedor zivelo oko 50.000 Muslimana i 6.000 Hrvata, dok
je, nakon etnickog ciscenja, tamo ostalo samo oko 6.000 Muslimana
i 3.000 Hrvata..."
Kako se to dogodilo i, najvaznije, kakvu je ulogu u tome imao
sam Dusko Tadic, detaljno je opisano na 301 stranici presude od 7.
maja 1997. kojom je utvrdjena njegova krivica, te na dodatne 42
stranice prekjucerasnje odluke o kazni. Prema izvestajima
evropskih medija, ta odluka je vec "ostro osudjena" od zvanicnika i
medija u Republici Srpskoj, pa i u samoj Srbiji, i pre nego sto je
bilo ko video na kojim se cinjenicama i pravnim argumentima ona
zasniva. Pokusacemo, zato, da u nekoliko nastavaka prezentiramo
osnovne elemente presude kojom je Dusko Tadic osudjen na 20 godina
zatvora.
Tadic je, podsetimo, nakon sedmomesecnog procesa u kojem je
saslusano 115 svedoka i prilozeno oko 500 tzv. dokaznih predmeta,
presudom od 7. maja 1997. proglasen krivim po 11 tacaka; oslobodjen
za 9 usled nedostatka dokaza; dok je za 11 tacaka optuznice
konstatovano da su "neprimenljive" jer su sudije nadglasavanjem (2:1)
zakljucile da zrtve nisu bile zasticene osobe po Zenevskim
konvencijama, te da se Tadic ne moze kriviti za "teske povrede"
tih konvencija.
Od 11 tacaka za koje su sudije jednoglasno zakljucile da je
krivica optuzenog utvrdjena izvan svake razumne sumnje, prva se
odnosi na progon nesrpskog stanovnistva na rasnim, politickim i
verskim osnovama, za sta je Tadicu prekjuce izrecena najteza kazna
od 20 godina zatvora. "Nasa Borba" ce danas prezentirati zakljucke
Pretresnog veca 2 o 10 tacaka, za koje su Tadicu izrecene kazne u
rasponu od sest do deset godina zatvora.
Tih 10 tacaka odnosi se na pet odvojenih incidenata, koji su
dvostruko kvalifikovani: kao "nehumani tretman" (zlocin protiv
covecnosti) i kao "surovo postupanje" (krsenja ratnih zakona i
obicaja).
HANGAR U OMARSKOJ, 18. JUN 1992.
Rec je o najpoznatijem i najgrozomornijem dogadjaju upisanom u
optuznici: neopisivo surovom prebijanju sestorice muslimanskih
zatocenika i seksualnom sakacenju (odgrizanjem testisa) jednog od
njih, od strane grupe strazara i posetilaca logora, medju kojima je
bio i Tadic. O tome su, pred Tribunalom, svedocile dve prezivele
zrtve tog dogadjaja: Emir Beganovic i Senad Muslimovic. Obojica
nose teske posledice "nehumanog tretmana" kroz koji su tog dana
prosli: Beganovic je imao frakturu lobanje, jednu ruku ne moze
vise da koristi, trajno su mu osteceni kicma, bubrezi i jedna
noga; Muslimovic nosi rane od noza na desnom ramenu, posekotine
takodje od noza na rukama i stopalima, polomljena mu je vilica i
ima stalne glavobolje. Obojica su svedocili da je Tadic ucestvovao
u pomenutom incidentu i da ih je licno tukao, a Muslimovica dva
puta ubo nozem u rame, posto mu je prethodno pretio da ce ga
zaklati i odseci mu uho. Obojica su, takodje, posvedocili da je
Tadic ucestvovao u surovom prebijanju Emira Karabasica i Envera
Alica, da je nozem napao i tesko isekao Jasmina Hrnica koji je
prebijen vec lezao na podu hangara, kao i da je bio prisutan kada
je zatoceniku "G" naredjeno da pregrize testis Fikretu
Harambasicu. Niko od ove cetvorice nije nikada vise vidjen, ali
su sudije - zbog nedostatka dokaza - odbacile tacku optuznice
kojom se Tadic teretio za njihovo ubistvo.
Pored prezivelih zrtava, cije je svedocenje Sud prihvatio kao
verodostojno, Tadica je tog 18. juna 1992. u Omarskoj videlo jos
devet svedoka koji su se pojavili pred Tribunalom. Pretresno vece
je, na osnovu toga, zakljucilo da je izvan svake razumne sumnje
dokazano ne samo Tadicevo prisustvo na mestu zlocina, vec i
njegovo aktivno ucesce u samom zlocinu, te mu je izreklo kaznu od
deset godina zatvora za "nehumani tretman", a devet godina za
"surovo postupanje."
PREBIJANJE ISPRED "BELE KUCE":
Na osnovu svedocenja Hase Icica, koje su sudije ocenili kao
"pouzdano i verodostojno", Pretresno vece je zakljucilo da je van
svake razume sumnje dokazano da je Dusko Tadic bio u grupi koja je
tesko prebijenog Sefika Sivca ubacila na pod zloglasne "Bele
kuce" u Omarskoj. Tom prilikom je Tadic, prema svedoku, rekao:
"Zapamtices, Sivac, da ne smes da dirnes Srbina, ili da bilo
sta kazes Srbinu." Drugi svedok, Husein Hodzic, opisao je da je
Sivac, nakon sto su ga ubacili u sobu, "licio na sve samo ne na
coveka, odelo mu je bilo pocepano a telo sve u krvi." Sefik Sivac
je tokom noci podlegao povredama. Po ovim tackama, Tadicu je za
"nehumani tretman" (zlocin protiv covecnosti) izrecena kazna od
sedam, a za "surovo postupanje" (krsenja ratnih zakona i obicaja)
sest godina zatvora.
PREBIJANJE IZA "BELE KUCE":
Svedok Hakija Elezovic opisao je kako je 27. jula 1992. najpre
ispitivan u "Beloj kuci" (i tom prilikom prebijen), a potom
odveden iza nje, gde je desetak vojnika tuklo nekih 50-60 zatocenika.
"Sad si dosao na pravo mesto" - rekao mu je Tadic i udario ga u
stomak. Hakija je tada video kako tuku njegovog sina Saliha, koji je,
ugledavsi oca, uzviknuo: "Pustite starca." Na to je Tadic udario
Saliha pistoljem, a Hakija je dobio udarac za vrat od kojeg se
onesvestio. Kada se osvestio, video je gomilu leseva, na kojoj je
bio i njegov sin Salih, kao i veterinar Sejad Sivac i jos neki
koje je prepoznao. Vece je zakljucilo da nema dokaza da je Tadic
ubio Saliha Elezovica ili Sejada Sivca, ali da je nesumnjivo
ucestvovao u prebijanju zatocenika, kao i da je njegovo ucesce
ohrabrilo ostale logorske strazare... u okolnostima koje su mogle
da dovedu do smrti zatocenika i koje fakticki jesu dovele do
smrti... sto otezava prirodu zlocina.
PREBIJANJE U "BELOJ KUCI":
U noci 8. jula 1992, grupa "posetilaca logora" dosla je pred
"Belu kucu", a komandir smene Mladjo Radic, zvani "Krkan" je
prozivao i izvodio jednog po jednog zatvorenika, koji su odvodjeni u
malu sobu na dnu hodnika i prebijani. Posle 10-15 prozvanih,
pravili su pauzu, izlazili pred "Belu kucu", pili, nazdravljali i
dogovarali se sta ce da rade sa zatocenicima koje ce tek prozvati.
Nakon izvesnog vremena prozvan je i Hase Icic. Prvo su mu
naredili da ih pozdravi recima: "Bog s vama, junaci." Zatim su mu
stavili omcu na vrat i poceli da stezu. Onda je dobio snazan
udarac u ledja i pao. Pa su ga tukli kablovima sa celicnim kuglama,
gvozdenom sipkom, drvenom batinom i gumenom palicom.
Naizmenicno su popustali i stezali omcu oko vrata, dok se nije
onesvestio. Kada se ujutro osvestio, lezao je medju prebijenim
zatocenicima, a strazari su gledali ko je ziv, a ko mrtav. Mrtve
su iznosili drugi zatocenici. Jedan od strazara je nagazio Icica, a
kada je ovaj jauknuo, rekao je: "ovaj je ziv, ali nece jos dugo." Icic
je, ipak, preziveo i pred Sudom je posvedocio da je i Tadic - koga
poznaje od skolskih dana - bio prisutan te noci u "Beloj kuci."
Kada su ga uveli u prostoriju na dnu hodnika, Icic se - kako je
izjavio - nasao licem u lice sa optuzenim (Tadicem) koji je stajao
sa Simom Kevicem i jos trojicom Srba. Tada mu je, upravo, i
stavljena omca na vrat i pocelo batinjanje i sutiranje... Za ovo
delo, Tadic je, po gore vec opisanom principu, osudjen na sedam i
sest godina zatvora.
PREBIJANJA U JASKICIMA I SIVCIMA:
Jaskici i Sivci su mala, nekada muslimanska, sela u opstini
Prijedor, koje su srpske snage "oslobodile" 14. juna 1992. Tadic je
bio optuzen da je, nakon napada, ucestvovao u hvatanju mestana,
odvajanju muskaraca od zena i dece, ubijanju - na licu mesta -
petorice muslimanskih muskaraca i prebijanju veceg broja
zatocenika. Optuzbe za ubistvo su odbacene, usled nedostatka
dokaza, mada se u presudi navodi da ti ljudi vise nikada nisu
vidjeni. Sto se, pak, ostalih optuzbi tice, sudije su zakljucile da
je izvan svake razumne sumnje dokazano da je Tadic ucestvovao u
prebijanju veceg broja ljudi tokom njihovog prinudnog odvodjenja iz
sela Jaskici i Sivci, 14. juna 1992. To je potvrdilo vise svedoka,
koji su poznavali optuzenog i njegovu porodicu. Draguna Jaskic ga
je videla na udaljenosti od nekih 20 metara, u uniformi i sa
bradom, kako batinom tuce najpre jednog mestanina, a potom i neke
njene rodjake koji su od batina pali na zemlju... Njen iskaz
potvrdila je i Subha Mujic, kao i jos nekoliko svedoka. Za
prebijanje Beide Balica, Sefika Balica, Ismeta Jaskica i Salka
Jaskica, kao i za ucesce u "ciscenju" pomenutih sela, sudije su
Tadica osudile na deset (zlocin protiv covecnosti) i devet
(krsenja ratnih zakona i obicaja) godina zatvora.
Po ovih deset tacaka, Tadic je osudjen na ukupno 77 godina
zatvora, ali ce svaka od tih kazni biti izdrzavana istovremeno,
odnosno uporedo sa glavnom: onom koja mu je izrecena za ucesce u
progonu nesrpskog stanovnistva opstine Prijedor.
SUTRA: PROGON
|