Sreda, 16. jul 1997.

STA SADRZI I NA CEMU SE ZASNIVA PRESUDA DUSANU TADICU

Izvan svake razumne sumnje

Od 11 tacaka za koje su sudije jednoglasno zakljucilE da je krivica optuzenog utvrdjena izvan svake razumne sumnje, prva se odnosi na progon nesrpskog stanovnistva na rasnim, politickim i verskim osnovama, za sta je Tadicu prekjuce izrecena najteza kazna od 20 godina zatvora. "Nasa Borba" ce danas prezentirati zakljucke Pretresnog veca 2 o 10 tacaka, za koje su Tadicu izrecene kazne u rasponu od sest do deset godina zatvora

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Ostao nem: Dusan Tadic

Izuzimajuci samo izricanje kazne za svaku od 11 tacaka optuznice po kojima je presudom od 7. maja ove godine proglasen krivim, najdramaticniji trenutak prekjucerasnje rasprave na kojoj je Dusan Tadic osudjen na 20 godina zatvora bio je onaj kada se predsedavajuci sudija, Gabrijela Kirk Mekdonald, direktno obratila optuzenom i gledajuci u njega rekla:

"Pocinili ste ta dela sa umisljajem i sa sadistickom okrutnoscu, koristeci nozeve, biceve, metalne sipke, drske pistolja, motke, udarajuci zrtve nogama i stezuci im omcu oko vrata, dok jedna od njih nije izgubila svest. Zasto?"

Sudija Mekdonald je tu zastala, gledajuci i dalje Tadica, kao da ocekuje odgovor. Tadic je, medjutim, ostao nem i bezizrazajan. Predsedavajuci je, nakon pet-sest sekundi, nastavila, i dalje gledajuci u Tadica:

"Svedocenje jedne od zrtava objasnjava vase sistematski okrutno i surovo ponasanje prema bivsim prijateljima i susedima. On je posvedocio da ste pretili kako ce to podrucje 'biti Velika Srbija, da ce biti njihovo, a da mi Muslimani necemo biti tamo i da nece biti mesta za nas.' To se i dogodilo. Jer, pre sukoba je u opstini Prijedor zivelo oko 50.000 Muslimana i 6.000 Hrvata, dok je, nakon etnickog ciscenja, tamo ostalo samo oko 6.000 Muslimana i 3.000 Hrvata..."

Kako se to dogodilo i, najvaznije, kakvu je ulogu u tome imao sam Dusko Tadic, detaljno je opisano na 301 stranici presude od 7. maja 1997. kojom je utvrdjena njegova krivica, te na dodatne 42 stranice prekjucerasnje odluke o kazni. Prema izvestajima evropskih medija, ta odluka je vec "ostro osudjena" od zvanicnika i medija u Republici Srpskoj, pa i u samoj Srbiji, i pre nego sto je bilo ko video na kojim se cinjenicama i pravnim argumentima ona zasniva. Pokusacemo, zato, da u nekoliko nastavaka prezentiramo osnovne elemente presude kojom je Dusko Tadic osudjen na 20 godina zatvora.

Tadic je, podsetimo, nakon sedmomesecnog procesa u kojem je saslusano 115 svedoka i prilozeno oko 500 tzv. dokaznih predmeta, presudom od 7. maja 1997. proglasen krivim po 11 tacaka; oslobodjen za 9 usled nedostatka dokaza; dok je za 11 tacaka optuznice konstatovano da su "neprimenljive" jer su sudije nadglasavanjem (2:1) zakljucile da zrtve nisu bile zasticene osobe po Zenevskim konvencijama, te da se Tadic ne moze kriviti za "teske povrede" tih konvencija.

Od 11 tacaka za koje su sudije jednoglasno zakljucile da je krivica optuzenog utvrdjena izvan svake razumne sumnje, prva se odnosi na progon nesrpskog stanovnistva na rasnim, politickim i verskim osnovama, za sta je Tadicu prekjuce izrecena najteza kazna od 20 godina zatvora. "Nasa Borba" ce danas prezentirati zakljucke Pretresnog veca 2 o 10 tacaka, za koje su Tadicu izrecene kazne u rasponu od sest do deset godina zatvora.

Tih 10 tacaka odnosi se na pet odvojenih incidenata, koji su dvostruko kvalifikovani: kao "nehumani tretman" (zlocin protiv covecnosti) i kao "surovo postupanje" (krsenja ratnih zakona i obicaja).

HANGAR U OMARSKOJ, 18. JUN 1992.

Rec je o najpoznatijem i najgrozomornijem dogadjaju upisanom u optuznici: neopisivo surovom prebijanju sestorice muslimanskih zatocenika i seksualnom sakacenju (odgrizanjem testisa) jednog od njih, od strane grupe strazara i posetilaca logora, medju kojima je bio i Tadic. O tome su, pred Tribunalom, svedocile dve prezivele zrtve tog dogadjaja: Emir Beganovic i Senad Muslimovic. Obojica nose teske posledice "nehumanog tretmana" kroz koji su tog dana prosli: Beganovic je imao frakturu lobanje, jednu ruku ne moze vise da koristi, trajno su mu osteceni kicma, bubrezi i jedna noga; Muslimovic nosi rane od noza na desnom ramenu, posekotine takodje od noza na rukama i stopalima, polomljena mu je vilica i ima stalne glavobolje. Obojica su svedocili da je Tadic ucestvovao u pomenutom incidentu i da ih je licno tukao, a Muslimovica dva puta ubo nozem u rame, posto mu je prethodno pretio da ce ga zaklati i odseci mu uho. Obojica su, takodje, posvedocili da je Tadic ucestvovao u surovom prebijanju Emira Karabasica i Envera Alica, da je nozem napao i tesko isekao Jasmina Hrnica koji je prebijen vec lezao na podu hangara, kao i da je bio prisutan kada je zatoceniku "G" naredjeno da pregrize testis Fikretu Harambasicu. Niko od ove cetvorice nije nikada vise vidjen, ali su sudije - zbog nedostatka dokaza - odbacile tacku optuznice kojom se Tadic teretio za njihovo ubistvo.

Pored prezivelih zrtava, cije je svedocenje Sud prihvatio kao verodostojno, Tadica je tog 18. juna 1992. u Omarskoj videlo jos devet svedoka koji su se pojavili pred Tribunalom. Pretresno vece je, na osnovu toga, zakljucilo da je izvan svake razumne sumnje dokazano ne samo Tadicevo prisustvo na mestu zlocina, vec i njegovo aktivno ucesce u samom zlocinu, te mu je izreklo kaznu od deset godina zatvora za "nehumani tretman", a devet godina za "surovo postupanje."

PREBIJANJE ISPRED "BELE KUCE":

Na osnovu svedocenja Hase Icica, koje su sudije ocenili kao "pouzdano i verodostojno", Pretresno vece je zakljucilo da je van svake razume sumnje dokazano da je Dusko Tadic bio u grupi koja je tesko prebijenog Sefika Sivca ubacila na pod zloglasne "Bele kuce" u Omarskoj. Tom prilikom je Tadic, prema svedoku, rekao: "Zapamtices, Sivac, da ne smes da dirnes Srbina, ili da bilo sta kazes Srbinu." Drugi svedok, Husein Hodzic, opisao je da je Sivac, nakon sto su ga ubacili u sobu, "licio na sve samo ne na coveka, odelo mu je bilo pocepano a telo sve u krvi." Sefik Sivac je tokom noci podlegao povredama. Po ovim tackama, Tadicu je za "nehumani tretman" (zlocin protiv covecnosti) izrecena kazna od sedam, a za "surovo postupanje" (krsenja ratnih zakona i obicaja) sest godina zatvora.

PREBIJANJE IZA "BELE KUCE":

Svedok Hakija Elezovic opisao je kako je 27. jula 1992. najpre ispitivan u "Beloj kuci" (i tom prilikom prebijen), a potom odveden iza nje, gde je desetak vojnika tuklo nekih 50-60 zatocenika. "Sad si dosao na pravo mesto" - rekao mu je Tadic i udario ga u stomak. Hakija je tada video kako tuku njegovog sina Saliha, koji je, ugledavsi oca, uzviknuo: "Pustite starca." Na to je Tadic udario Saliha pistoljem, a Hakija je dobio udarac za vrat od kojeg se onesvestio. Kada se osvestio, video je gomilu leseva, na kojoj je bio i njegov sin Salih, kao i veterinar Sejad Sivac i jos neki koje je prepoznao. Vece je zakljucilo da nema dokaza da je Tadic ubio Saliha Elezovica ili Sejada Sivca, ali da je nesumnjivo ucestvovao u prebijanju zatocenika, kao i da je njegovo ucesce ohrabrilo ostale logorske strazare... u okolnostima koje su mogle da dovedu do smrti zatocenika i koje fakticki jesu dovele do smrti... sto otezava prirodu zlocina.

PREBIJANJE U "BELOJ KUCI":

U noci 8. jula 1992, grupa "posetilaca logora" dosla je pred "Belu kucu", a komandir smene Mladjo Radic, zvani "Krkan" je prozivao i izvodio jednog po jednog zatvorenika, koji su odvodjeni u malu sobu na dnu hodnika i prebijani. Posle 10-15 prozvanih, pravili su pauzu, izlazili pred "Belu kucu", pili, nazdravljali i dogovarali se sta ce da rade sa zatocenicima koje ce tek prozvati. Nakon izvesnog vremena prozvan je i Hase Icic. Prvo su mu naredili da ih pozdravi recima: "Bog s vama, junaci." Zatim su mu stavili omcu na vrat i poceli da stezu. Onda je dobio snazan udarac u ledja i pao. Pa su ga tukli kablovima sa celicnim kuglama, gvozdenom sipkom, drvenom batinom i gumenom palicom. Naizmenicno su popustali i stezali omcu oko vrata, dok se nije onesvestio. Kada se ujutro osvestio, lezao je medju prebijenim zatocenicima, a strazari su gledali ko je ziv, a ko mrtav. Mrtve su iznosili drugi zatocenici. Jedan od strazara je nagazio Icica, a kada je ovaj jauknuo, rekao je: "ovaj je ziv, ali nece jos dugo." Icic je, ipak, preziveo i pred Sudom je posvedocio da je i Tadic - koga poznaje od skolskih dana - bio prisutan te noci u "Beloj kuci." Kada su ga uveli u prostoriju na dnu hodnika, Icic se - kako je izjavio - nasao licem u lice sa optuzenim (Tadicem) koji je stajao sa Simom Kevicem i jos trojicom Srba. Tada mu je, upravo, i stavljena omca na vrat i pocelo batinjanje i sutiranje... Za ovo delo, Tadic je, po gore vec opisanom principu, osudjen na sedam i sest godina zatvora.

PREBIJANJA U JASKICIMA I SIVCIMA:

Jaskici i Sivci su mala, nekada muslimanska, sela u opstini Prijedor, koje su srpske snage "oslobodile" 14. juna 1992. Tadic je bio optuzen da je, nakon napada, ucestvovao u hvatanju mestana, odvajanju muskaraca od zena i dece, ubijanju - na licu mesta - petorice muslimanskih muskaraca i prebijanju veceg broja zatocenika. Optuzbe za ubistvo su odbacene, usled nedostatka dokaza, mada se u presudi navodi da ti ljudi vise nikada nisu vidjeni. Sto se, pak, ostalih optuzbi tice, sudije su zakljucile da je izvan svake razumne sumnje dokazano da je Tadic ucestvovao u prebijanju veceg broja ljudi tokom njihovog prinudnog odvodjenja iz sela Jaskici i Sivci, 14. juna 1992. To je potvrdilo vise svedoka, koji su poznavali optuzenog i njegovu porodicu. Draguna Jaskic ga je videla na udaljenosti od nekih 20 metara, u uniformi i sa bradom, kako batinom tuce najpre jednog mestanina, a potom i neke njene rodjake koji su od batina pali na zemlju... Njen iskaz potvrdila je i Subha Mujic, kao i jos nekoliko svedoka. Za prebijanje Beide Balica, Sefika Balica, Ismeta Jaskica i Salka Jaskica, kao i za ucesce u "ciscenju" pomenutih sela, sudije su Tadica osudile na deset (zlocin protiv covecnosti) i devet (krsenja ratnih zakona i obicaja) godina zatvora. Po ovih deset tacaka, Tadic je osudjen na ukupno 77 godina zatvora, ali ce svaka od tih kazni biti izdrzavana istovremeno, odnosno uporedo sa glavnom: onom koja mu je izrecena za ucesce u progonu nesrpskog stanovnistva opstine Prijedor.

SUTRA: PROGON

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /