Sreda, 16. jul 1997.

JUL UOCI TRECE GODISNJICE

"Dvorska" stranka ucvrscuje rezim

JUL je poslednjih meseci institucionalizovao svoju moc, usao je u savezni parlament i drzi niz finansijski vaznih ministarskih mesta, uprkos neuspehu na lokalnim izborima

Prema politickim analiticarima, JUL je stvoren kao "dvorska stranka", dakle direktno po zelji aktuelne vlasti. Period posle njegove trece godisnjice, koja pada naredne sedmice, pokazace kakav je novi zadatak JUL dobio, odnosno koliko je vise od trenutne potrebe i deo politicke buducnosti Srbije. Sigurno je da je njegova prvobitna uloga izgubila na znacaju. Istovremeno, prilike u Srbiji su se iskomplikovale tako da ce Milosevic morati da iznova dokazuje vestinu u tehnologiji vladanja, obogacenu novim domisljatostima, kako bi zadrzao daleko najvecu politicku moc.

Organizacija na cijem je celu predsednikova supruga Mira Markovic, podsetimo, delovala je na duplom koloseku. Medijsko etabliranje julovskim promocijama trebalo je da ispere secanje javnosti na ulogu rezima u ratu. Njegova pojava bila je i "vetrokaz" clanovima Socijalisticke partije Srbije kako da se "pravilno" orijentisu i zaborave na nacionalizam zbog kojeg je dobar deo clanstva i usao u tu stranku. To je dovelo do eliminisanja nekih vaznih funkcionera i jos brojnijih pretrcavanja u klub "cveca i leptirova".

Reziseri izborne kradje

Prema nezvanicnim izvorima, JUL je imao veliku ulogu u ponistavanju rezultata lokalnih izbora kao i postupanju prema demonstrantima, a u donosenju odluke o pokretanju "policijskog jurisa" na ulicama Beograda presudni uticaj je stigao iz Direkcije JUL-a.

Novembarski izbori imali su novu fazu za JUL ozvanicivsi njegovu vaznost i u institucijama. Organizacija je prvi put postala parlamentarna, dobivsi u Saveznoj skupstini oko trecine mandata koalicije levice u okviru koje je nastupala.

Medjutim, neutemeljenost u birackom telu JUL je pokazao nastupajuci samostalno i neuspesno na lokalnim izborima. Nezvanicno, kolektivni defetizam sprecen je prvenstveno drzanjem Mire Markovic i genseka Zorana Todorovica koji nisu dozvoljavali zalopojke ni u nezvanicnim razgovorima sa ostalim funkcionerima. Umesto postizbornog reteriranja, JUL je dodatno ojacao na drzavnim mestima. JUL definitivno vise nije vazio kao centar moci koji svoju snagu vuce samo "iz senke" , iz bracnog polozaja svoje predsednice i finansijske moci clanova, bogatih privatnika i direktora drzavnih firmi.

U poslednjoj rekonstrukciji republicke vlade JUL je od ukupno trinaest novih, dobio sedam ministarskih mesta. Tako je uz ranije, izmedju ostalog, pokrio sektore: rudarstva i energetike, poljoprivrede, lokalne samouprave, turizma. U Saveznoj vladi, oformljenoj proletos, finansijsku vezu sa inostranstvom drze clanovi Direkcije JUL-a: Nebojsa Maljkovic je savezni ministar za koordinaciju aktivnosti i saradnju sa medjunarodnim finansijskim organizacijama, a Borislav Vukovic savezni ministar za spoljnu trgovinu.

Posle septembra - kriza

U JUL-u procenjuju da je septembar optimalan termin za odrzavanje republickih izbora. "SPS je uspeo da ojaca, koalicija "Zajedno" se diskreditovala", kaze nam nezvanicno jedan visoki funkcioner ove organizacije.

Za vreme odrzavanja izbora izuzetno je vazan socijalni momenat. Prema recima ovog funkcionera, socijana kriza moze se ocekivati kao izvesna sa nastupanjem zime (kada treba vise novca za skolovanje dece, hranu, odecu...), i kada ce opsta beda biti jos teza, pa sa izborima treba pozuriti.

Proslonedeljno naimenovanje Borislava Milacica za novog republickog ministra finansija mediji su propratili kao "dolazak julskog kadra"(mada njegova partijska pripadnost nije jos zvanicno potvrdjena). JUL nije ostao ni mimo najatrakativnijeg posla - njegov predsednik, reziser Ljubisa Ristic putovao je, kako je "procurelo", u javnosti, na razgovore sa predstavnicima londonske firme, planirane da pomogne u privatizaciji PTT.

Sabiranje ingerencija nad novcem, odnosno uticajnim drzavnim polozajima, govori da Milosevic zeli jos neku dodatnu, odlucujucu, kontrolu ne samo Srbije vec i Jugoslavije, sa mesta njenog predsednika preko jos jaceg JUL-a, slicno tome kako je njime pritiskao svoju stranku. Milosevic ce naravno nastojati da menja Savezni ustav kako bi ga prilagodio svojoj vlasti u Federaciji. Svakako da je za kontrolu Srbije i SR Jugoslavije potrebno drzati i neke klasicne, nezamenljive poluge, kao sto je sluzba bezbednosti i policija, tako da se odgovarajuci novi propisi vec pripremaju u Beogradu. No, menjanje saveznog Ustava moze se pokazati kao trenutno prevelik problem cak i za aktuelnog predsednika Srbije, pre svega zbog protivljenja Crne Gore. Zato su neki analiticari skloni misljenju da ce Milosevic pozuriti sa smanjivanjem predsednickih ovlascenja iz republickog Ustava kako bi oduzeo makar i teoretsku priliku svom nasledniku da ih koristi.

Medjutim, jacanju julske ruke u Srbiji smetaju kontradiktorne politicke prilike unutar same vlasti. Prva je vec u tome sto je Milosevic vratio neke ljude na rukovodeca mesta u SPS, odstranjene u vreme mirovnog zaokreta i ekspanzije JUL-a. Istovremeno je Milosevic obojio izbornu kampanju predjulovskom bojom, ocito registrujuci da su poslednji izbori pokazali jak nacionalni naboj u birackom telu. Izbegavanje disharmonije u zajednickoj kampanji pokusace izgleda da se prevlada julovim krilaticama promovisanim povodom jubileja - "patriotizam i solidarnost"(sto je valjda pandan za nacionalno i socijalnu politiku SPS-a).

Nikola Todorovic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /