FER I POSTENI IZBORNI USLOVI - PREDUSLOV IZLASKA OPOZICIJE NA IZBORE

Najvazniji preduslov za izbore jeste da se ne povecava broj izbornih jedinica, a u borbi za ravnopravne izbore kljucni faktor je vreme - nije isto ukoliko rezim pristane na nekakav kompromis sada ili neposredno pred izbore. Nista manje vazno nisu nepristrasni i objektivni mediji, puna kontrola izbornog procesa i pravovremeno prisustvo medjunarodnih posmatraca

Pise: Milan Panic

Iako vec sedam godina ima visepartijski sistem Srbija je jos uvek daleko od toga da bude demokratska zemlja. Ni jedni od do sada odrzanih izbora nisu bili ni fer ni posteni. Uostalom, to su potvrdili i pojedini bivsi clanovi Socijalisticke partije iz Nisa koji su detaljno objasnili kako je ta kradja izvrzena. Veliko je pitanje da li je predsednik Republike Srbije stvarno izabran za predsednika i da li je SPS dobila 123 mandata na prethodnim republickim izborima? Ja nemam razloga da verujem da oni koji su krali na izborima 1996. to isto nisu uradili i na svim prethodnim izborima.

Zato u potpunosti podrzavam inicijativu koju su potpisali DS, DSS, GSS i devet vanparlamentarnih stranaka o "Minimalnim uslovima za skupstinske i predsednicke izbore". Oni lideri opozicije koji ipak odluce da izadju na izbore pod postojecim uslovima moraju da znaju da svojim eventualnim ucescem na takvim izborima direktno podrzavaju rezim.

Najvazniji preduslov za fer i postene izbore jeste da se ne povecava broj izbornih jedinica. Prvo, nigde se u demokratskom svetu izborni sistem ne menja samo nekoliko meseci uoci izbora i drugo, pristajanjem na 29 izbornih jedinica smanjuje se proporcionalnost izbornog sistema sto posebno ide na stetu malih partija i onih partija koje predstavljaju manjinske grupe. S druge strane, povecanje broja izbornih jedinica ide direktno u korist SPS jer joj omogucava da sa istim brojem glasova dobije vise poslanickih mesta u parlamentu.

Svoj stav o potrebi povecanja broja izbornih jedinica socijalisti pravdaju time sto je opozicija izasla na prethodne savezne izbore na kojima je bilo 29 izbornih jedinica. Medjutim, to nije nikakav argument jer su socijalisti do ovakvog izbornog sistema dosli krsenjem Ustava tako sto su promenili savezni zakon o izbornim jedinicama bez potrebne dvotrecinske vecine.

Koliko je predlog Vlade o povecanju broja izbornih jedinica nefer i neposten mozda najbolje govori podatak da bi se na osnovu predlozenog novog izbornog zakona na Kosovu, gde ne postoji mogucnost kontrole izbora, biralo 32 poslanika, a u celom Beogradu 45. Ukoliko opozicija prihvati ovaj zakon to bi znacilo u stvari da i pre nego sto pocne politicka utakmica socijalisti imaju prednost od tridesetak poslanika. (Ukupno se bira 250 poslanika.)

Drugi vazan preduslov za fer i postene izbore jeste da mediji budu nepristrasni i objektivni u predizbornoj kampanji. Ovde, pre svega, mislim na elektronske medije i to na one koji se vide u citavoj Srbiji. Danas na drzavnoj televiziji postoji potpuni monopol SPS. Opozicija se tretira kao izdajnicka, nesposobna i svakodnevno se prenose komentari toboze nezavisnih dnevnih novina o navodnim finansijskim i drugim mahinacijama lidera opozicije, s jedne strane, a s druge strane, govori se o drzavnickim aktivnostima lidera SPS i "velikim privrednim uspesima" vlade.

Istovremeno, SPS se ne zadovoljava time sto ima potpuni monopol nad drzavnom televizijom vec upravo ovih dana gasi po Srbiji veliki broj privatnih radio i televizijskih stanica. Tako se ideja ministarke Milentijevic o toboznjoj reformi medija pokazuje kao farsa, ciji je stvarni cilj stvaranje jos direktnijeg monopola SPS nad medijima.

Sledeci vazan faktor za obezbedjenje fer i postenih izbora jeste puna kontrola izbornog procesa, od birackih spiskova do brojanja glasova. Tu mislim da je najvaznije da predstavnici stranaka moraju da prisustvuju stampanju, brojanju i pakovanju glasackih listica pre izbora, a posle izbora njihovi predstavnici moraju da nadgledaju proces obrade izbornih listica pre nego sto se unesu u kompjutere.

Isto tako mora se obezbediti potpuna medjunarodna kontrola ovih izbora, sto pre svega znaci dovoljan broj stranih posmatraca koji ce doci najmanje mesec dana pre odrzavanja izbora. Ne sme se ponoviti ranija praksa kada je nekolicina stranih posmatraca stizala uoci samih izbora.

Ipak, u borbi za ravnopravne izborne uslove kljucni faktor je vreme. Naime, nije isto ukoliko rezim pristane na nekakav kompromis sada ili neposredno pred izbore. Stavise, mislim da ce odugovlacenje biti kljucna strategija rezima protiv opozicionih zahteva za ravnopravne izborne uslove. Neke od zahteva opozicije rezim ce verovatno prihvatiti neposredno pred izbore kada to vise ne bude imalo nikakvog smisla jer ce do tada u brojnim "komentarima" i "urednickim osvrtima" opozicija vec biti ocrnjena kao izdajnicka, svadjalacka i nesposobna. Zato prakticno vec danas opozicija mora postaviti rok do kada se ovo pitanje mora resiti.

Ukoliko vlast do tog roka ne pristane na ravnopravne izborne uslove opozicioni lideri ne smeju skrstenih ruku cekati naredne izbore. Oni moraju zauzeti aktivnu poziciju i svakodnevno objasnjavati i domacoj i svetskoj javnosti razloge zbog kojih su odlucili da bojkotuju izbore. Da ovo moze biti uspesna politika pokazuju i majski izbori (1992) za saveznu skupstinu, koje je demokratska opozicija bojkotovala i kada je na ove izbore izaslo samo 56 odsto biraca. Uveren sam da bi ovoga puta broj onih koji su bojkotovali izbore bio mnogo veci, jer su se i okolnosti u velikoj meri promenile o cemu najbolje govori veliki narodni protest do koga je doslo nakon izborne kradje novembra 1996.

Hoce li opozicija imati snage da istraje na zahtevima za fer i postene izbore? Argument koji se najcesce koristi kada se brani suprotna teza - dakle da opozicija mora da izadje na izbore cak i pod ovim uslovima - jeste da ce opozicija ukoliko ne izadje na izbore izgubiti parlamentarni status i otici u anonimnost. To jednostavno nije tacno. Vodece opozicione stranke su osvojile mandate na poslednjim saveznim izborima i prema tome one su vec sad u naredne cetiri godine obezbedile status parlamentarnih stranaka.

Drugo, misljenja sam da se rezim ne bi usudio da organizuje izbore koji bi bojkotovale najuticajnije opozicione stranke, jer takvi izbori ne bi imali ni unutrasnji ni medjunarodni legitimitet. Dovoljno je setiti se da savezni izbori odrzani maja 1992. koje je bojkotovala demokratska opozicija nisu vazili ni sest meseci.

Borba za ravnopravne izborne uslov je prilika da i medjunarodna zajednica jasno pokaze da podrzava proces demokratizacije u Srbiji. Ja cu sam uciniti sve, sto je u mojim mocima, da SAD, Rusija i druge uticajne zemlje u svetu ne priznaju legitimitet narednih izbora ukoliko budu odrzani pod sadasnjim uslovima. Medjunarodna zajednica mora jednom konacno da shvati koliko je pogresna teza o tome da je postojeci rezim kakav-takav garant stabilnosti. Samo demokratska Srbija moze biti garant mira i stabilnosti na Balkanu, a do demokratske Srbije moze se doci jedino postenim i fer izborima.