PRESUDA MEDJUNARODNOG SUDA ZA RATNE ZLOCINE NA PROSTORIMA BIVSE SFRJ

Za svih 11 tacaka optuznice Tdicu izreceno ukupno 97 godina zatvora. Pretresno vece odlucilo da se te kazne sluze uporedo, sto znaci da je relevantna samo najteza kazna

Foto: Fonet/AP

Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju osudio je juce Duska Tadica na 20 godina zatvora zbog "etnickog ciscenja", pravno kvalifikovanog kao zlocin protiv covecnosti. Ta mu je kazna, zapravo, izrecena samo za prvu od ukupno 11 tacaka optuznice za koje je Tadic, presudom od 7. maja ove godine, proglasen krivim.

Tackom jedan Tadic je optuzen, a potom i proglasen krivim, za aktivno i voljno ucesce u progon nesrpskog stanovnistva opstine Prijedor na rasnim, politickim i verskim osnovama. Progon kao zlocin protiv covecnosti je, prema presudi, Tadic pocinio time sto je aktivno ucestvovao u napadu na Kozarac i okolno podrucje; zatim pomagao pri hvatanju, selekciji i transferu muslimanskih civila u logore; namerno ubio, tj. zaklao, Osmana Besica i Edina Besica, policajce iz Kozarca; te tako sto je u logoru Omarska ucestvovao u surovim prebijanjima zatocenika, cije su zajednicke karakteristike, prema sudijskom obrazlozenju, bili "ponizavanje, etnicki progon i fizicko nasilje". U svemu tome, zakljucilo je Pretresno vece u sastavu Gabrijel Kirk Mekdonald,predsedavajuci (SAD), te sudije Ninian Stiven (Australija) i Lal Cand Vora (Malezija), Tadic je ucestvovao sa umisljajem, dobrovoljno i sa sadistickom okrutnoscu, vodjen "ekstremnim principima srpskog nacionalizma".

"Ako se dela koja ste pocinili ne bi osudila, to bi znacilo devalvaciju svih kriterijuma morala i medjunarodnog prava", rekla je, obracajuci se Tadicu, sudija Mekdonald, pre nego sto je procitala odluku o visini kazne, tacku po tacku, redosledom po kojem je najteza kazna od 20 godina zatvora poslednja saopstena.

Za ostalih deset tacaka optuznice, Tadicu su izrecene blaze kazne od one za tacku jedan - progon. Za pet dela necovecnog postupanja prema zatocenicima (prebijanja, mucenja, seksualna sakacenja...), kvalifikovanih kao zlocini protiv covecnosti, kazne su u rasponu od deset do sedam godina zatvora. Za pet dela surovog postupanja sa civilima zatocenim u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje, koja predstavljaju krsenja zakona i obicaja rata, kazne su u rasponu od devet do sest godina. Kao otezavajuce okolnosti sudije su, kako je istaknuto, uzele u obzir sistematsku surovost i brutalnost koje je Tadic ispoljio u tim napadima na civile, smrtonosna oruzja i orudja kojima se pritom koristio, kao i njegovu svest da time doprinosi ostvarivanju ideje "velike Srbije", koju je "sa odusevljenjem podrzavao". U istom je kontekstu, takodje, istaknuto da Tadic "nije ni na kakav releventan nacin saradjivao sa tuzilastvom Medjunarodnog suda". Od olaksavajucih okolnosti, uvazeno mu je da je to cinio u kontekstu rata i pod uticajem zestoke propagande kojom svi ne-Srbi opisivani kao neprijatelji i neljudska bica.

Sve u svemu, za svih 11 tacaka optuznice Tadicu je izreceno ukupno 97 godina zatvora, ali je Pretresno vece odlucilo da se te kazne sluze uporedo, a ne jedna za drugom. To, prakticno, znaci da je za duzinu njegovog boravka u zatvoru relevantna samo najteza kazna, od 20 godina zatvora. Sem u slucaju krajnje izuzetnih okolnosti, precizira se u jucerasnjoj odluci, kazna koja je izrecena Dusku Tadicu ne moze se oblaziti niti na bilo koji nacin smanjiti ispod minimuma od deset godina zatvora, racunajuci od dana pravosnaznosti presude. Sto znaci da se u taj minimum ne ukljucuju dve godine, osam meseci i sest dana koliko je Tadic proveo u pritvoru, od trenutka (8. novembar 1994.) kada je Tribunal zvanicno zatrazio preuzimanje njegovog slucaja iz nadleznosti nemackih pravosudnih vlasti.

Do pravosnaznosti odluke o kazni Tadic ce ostati u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu, a zatim ce - ukoliko, naravno, kazna u zalbenom postupku ne bude ukinuta - biti prebacen u zatvor neke od drzava koje su izrazile spremnost da Tribunalu pruze svoje "zatvorske usluge". Takvu spremnost je izrazilo 11 drzava, ali su do sada samo dve (Italija i Finska) sa Tribunalom potpisale ugovore o izdrzavanju kazne. Nije, medjutim, iskljuceno da do pravosnaznosti Tadiceve presude jos neke "spremnih" drzava potpisu ugovore. To su: BiH, Hrvatska, Danska, Nemacka, Norveska, Iran, Holandija, Pakistan i Svedska.

M. Klarin