SKUPSTINA SRBIJE: ZAKON O FINANSIRANJU STRANAKA USVOJEN U NACELU

Vladini predlozi zakona o finansiranju stranaka i o izboru narodnih poslanika ocenjeni prihvatljivim, a od kriticki nastrojenih demokrata, cak i boljim od postojecih. Jedina primedba sto se izborni uslovi menjaju neposredno uoci izbora. "Konstruktivne" replike o zakonu o izbornim jedinicama skrenule u ostre polemike

Beograd. - Posle celodnevne nacelne rasprave o paketu izbornih zakona, Skupstina Srbije juce je sa 131 glasom od ukupno 154 prisutna poslanika (bez predstavnika SPO i DSS), od kojih je samo jedan bio protiv, a sestoro nije glasalo, usvojila u nacelu Vladin Predlog zakona o finansiranju stranaka, kojim se, u osnovi, povecavaju budzetska sredstva za izbornu aktivnost politickih organizacija.

Resenja iz ovog zakonskog predloga, kao i iz predlozenog zakona o izboru narodnih poslanika, bolja su, po oceni cak i kriticki nastrojenih demokrata, od postojecih, uz jedinu nacelnu primedbu da se izborni uslovi menjaju u izbornoj godini i neposredno uoci izbora. Na ova dva zakonska predloga demokrate su podnele "minimalan" broj od nekih 70 amandmana.

Ali, zato, demokrate nisu stedele treci zakonski predlog iz ovog paketa - o izbornim jedinicama - na koji su podnele vise od 1.600 amandmana. Buduci da zakon nema vise od cetiri clana, od kojih je, prakticno, samo jedan sporan (o povecanju broja izbornih jedinica sa devet na 29), trebalo im je mnogo maste i dovitljivosti da smisle neka tri kilograma amandmana. Tako se, neki od njih svode na obicne leksicke korekcije. Trazi se, na primer, da se, umesto "biraju se", kaze "se biraju", uz obrazlozenje da je leksicka izmena nuzna.

U drugom amandmanu se trazi da se umesto "zakon o izbornim jedinicama za izbor narodnih poslanika", dokument zove "zakon o jedinicama za izbor narodnih poslanika", jer se podrazumeva da se radi o izbornim jedinicama, pa nije nuzno da se rec "izborna", ponavlja u nazivu.

Socijalista Zoran Andjelkovic je ustvrdio da se debela knjiga od 1.900 amandmana na tri izborna zakona u sustini svodi na jedan amandman. Drugi socijalista - Radovan Raka Radovic je, za govornicom, drzeci paket amandmana u ruci, slikovito objasnio da "ne moze toliko rezervnih delova da udje u jednu masinu" (misleci na zakone).

Zakon o izbornim jedinicama demokrate ocenjuju izuzetno stetnim jer se, kako je naveo za govornicom zamenik sefa poslanickog kluba DS Slobodan Gavrilovic, "najveci cenzus od pet odsto, koji poznaje savremen svet, povecava cak i preko 12 odsto. A kada kolicnik bude 2,5 puta veci od cenzusa, tu vise nema proporcionalnog sistema. Ovim resenjem vlada krsi i svoje opredeljenje i dogovor postignut za okruglim stolom 1992. godine. Stoga bi zakon trebalo i da se menja istim postupkom kojim je i donet".

Osim toga, dok u jednoj izbornoj jedinici prema ovom predlogu, jedan mandat vredi i do 25.000 glasova, u drugoj vredi samo 1.000 do 2.000 glasova. Tako Kosmet, koji ima najmanje biraca, dobija najvise poslanika, a cak se ne zna, kako su primetile demokrate, ni koliko je tamo biracko telo. Ne zna se, na primer, kako je navela Ljiljana Lucic (DS), na osnovu cega je utvrdjeno da je od 1993. do 1996. godine u Peci broj biraca povecan za 17,2 odsto, u Kosovskoj Mitrovici - za 27,2, a u Pristini - za 38,64 odsto. Da li to pokazuje popis stanovnistva, ili je to rezultat prirodnog prirastaja, pitaju se demokrate.

U jucerasnje pocetne "konstruktivne" replike (kojima se nije skretalo s teme), ukljucio se i zamenik sefa poslanickog kluba socijalista Ljubomir Ilkic, isticuci da ne stoji tvrdnja o kosmetskim opstinama. Naprotiv, jednog poslanika bira srazmerno jednak broj biraca, rekao je Ilkic, videvsi u velikom broju amandmana strah od poraza jednog dela poslanika. "Opstrukcija radi opstrukcije ne daje rezultate, ona jede svoju decu", porucio je Ilkic demokratama.

Kao ilustraciju kako se kroje izborne jedinice, Bogoljub Trkulja (DS) naveo je primer Beceja koji, po njegovoj oceni, nije trebalo da pripadne Zrenjaninu, vec Vrbasu. Na to je reagovao Ljubomir Ilkic, podsecajuci da se i Demokratska stranka zalagala za savezni Zakon o izbornim jedinicama, a Sandor Pal (DZVM) je rekao da ne shvata zasto se u srpsko-srpskom sukobu poteze pitanje manjina, a ako je i bilo greske u izbornim jedinicama, onda je bilo na saveznom nivou, a predlozeno resenje, po njemu, nije greska, jer bi bilo nelogicno da Becej pripadne Bacu i Backoj Palanci. Pal je dodao da je moguce i tako skrojiti izborne jedinice da Madjari budu onemoguceni da udju u Skupstinu, sto ovde nije slucaj, niti bi to bilo u interesu Srbije, niti bi to ucinile demokrate da su na vlasti.

Potom je usledio citav niz replika koje su poslanike povremeno udaljavale od glavne teme, pa se, tako, opet cuo, kako je primetio Slobodan Gavrilovic, poznati vokabular kao sto su: izdajnici, placenici, agenti CIE... Sve je pocelo primedbom Jakova Stamenkovica (DS) da ovako, bez konsenzusa svih stranaka, osim SRS, zakon ne moze dobiti legitimaciju, uz obrazlozenje da "smo prihvatili obaveze medjunarodne zajednice o jednakim izbornim uslovima". Nakon ovih reci, rasprava o zakonima pretvorila se u debatu o uticaju medjunarodne zajednice na opoziciju.

"Sta to mene briga sta ste se vi dogovorili sa medjunarodnom zajednicom. Sve dok srpski narod izlazi na izbore i bira vlast, ona ce biti legitimna", rekao je Tomislav Nikolic, sef poslanickog kluba SRS. "Moze da bude protiv volje nekih stranaka, a ni meni socijalisti nisu po volji, ali kad mi vi kazete da ocekujete medjunarodnu podrsku, izaci cu na izbore iz inata, pa neka rese gradjani Srbije ko ce da vlada. Medjunarodna zajednica ne moze da vlada u Srbiji", nastavio je Nikolic, dodajuci da, ukoliko demokrate prihvataju tu medjunarodnu zajednicu, treba da prihvate i ubistva u Republici Srpskoj, jer to trazi medjunarodna zajednica.

Inace, ako zakon dobije podrsku SRS, bice, prema racunici sefa radikala, apsolutno legitiman, jer bi to znacilo da je za njega 180 poslanika. Po njemu, zakon moze da prodje i bez podrske demokrata, a "mis i na brdo kad se popne - ostaje mis". Slobodan Gavrilovic mu je replicirao da se legitimnost zakona ne meri brojem poslanika, a "OEBS i Gonsalesa nije pozvala Demokratska stranka, vec Milosevic, a zakljucci Komisije OEBS obavezuju na ravnopravne izbore". Potom je Nikolic pitao demokrate zasto su 1996. dozvolili promene dogovora iz 1992. sa Saveznom vladom, a "OEBS niste pozvali, ali ste ga oberucke prihvatili. Socijaliste i Milosevica treba rusiti sa vlasti, ali ne i Srbiju". Na to je Gavrilovic odgovorio da DS nikad nije rusila Srbiju i ne moze DS snositi odgovornost za promasenu politiku.

Uprkos tvrdnji Behljulja Nasufija (PDD) da ce usitnjavanje izbornih jedinica ostetiti njegovu stranku, socijalista Radovan Radovic je rekao da su predlozeni zakoni dobri, a "sto se tice averzije prema medjunarodnoj zajednici, to nije tacno, ali raspadom istocnog bloka postalo je moderno da drzave postanu neciji privesci. To Srbija sa ovom partijom koja ima vecinu i sa jos nekim, nije prihvatila".

Optuzbe o svercu cigareta izmamile su i Mihalja Kertesa da se ukljuci u replike. Diskusije Slobodana Gavrilovica nazvao je marksistickim predavanjima, potom su se za govornicom cule optuzbe na racun Biljane Plavsic sto zbog visoke temperature nije otisla na sahranu, zatim da nije zadovoljavajuce stanje na televiziji... Sednica se nastavlja danas pretresom amandmana na Predlog zakona o finansiranju stranaka.

Izvestaci:
V. Didanovic
M. Torov