SUSRET S KNJIZEVNIKOM ALEKSANDROM TISMOM, DOBITNIKOM FRANCUSKOG ORDENA VITEZA NACIONALNOG REDA

Celog zivota sam bio nekonformista, izvan drzavnih struktura, i zato mi je Orden viteza nacionalnog reda za zasluge, visoko odlicje francuske drzave, doneo iznenadjenje, ali i veliko zadovoljstvo: shvatio sam da sam odlikovan kao neko ko se, u godinama rata, nasao na suprotnoj strani od onih intelektualaca koji su hteli da daju organizovanu formu mrznji i nasilju

Od pocetka rata 1991. francuska drzava prvi put dodeljuje odlikovanje jednom jugoslovenskom gradjaninu: na dan francuskog nacionalnog praznika juce, 14. jula, francuski ambasador u Beogradu Stanislas Filiol urucio je Orden viteza nacionalnog reda za zasluge nasem akademiku i knjizevniku Aleksandru Tismi za njegovo "celokupno knjizevno delo i zalaganje za humanisticke vrednosti".

Aleksandar Tisma dobio je mnoge knjizevne i vanknjizevne nagrade (NIN- ovu, "Andricevu" i nagradu "Nase Borbe" za toleranciju), ali je ovo prvi put da dobija jedno drzavno odlicje.

Sta za vas znaci ovo odlikovanje? - pitali smo gospodina Tismu tokom svecanosti urucivanja francuskog ordena.

- Za mene je ovo, pre svega, iznenadjenje, jer nisam nikada pomisljao da bi neka drzava bila sklona da me nagradi, odlikuje - samim tim sto sam uvek bio nekonformista, izvan drzave i njenih institucija i organa. Mozda ne bih ni dobio ovaj Orden koji veoma cenim i koji me jako raduje, da nije bilo ovog uzasnog rata, ovog izliva mrznje u kojem su se politicki kompromitovali mnogi intelektualci. Situacija je takva da jedan Jugosloven, prvi put posle sestogodisnje pauze, dobija odlikovanje francuske drzave, a to sto sam ja u pitanju, trebalo bi shvatiti kao priznanje intelektualcu koji je ostao izvan nasilja, netolerancije i mrznje. Mozda ja ne bih bio danas "na dnevnom redu" da nije bilo toliko ljudi od pera koji su pokusavali da organizuju mrznju i daju joj literarnu ili naucnu formu. Buduci da sam ja od prvog dana pisao da je to pogresna opcija, sad sam, eto, postao covek istine i pravde.

Salu na stranu, veoma sam pocastvovan ovim priznanjem, pogotovu zato sto Francusku osecam kao duhovno veoma blisku zemlju.

Poznat je vas antiratni stav i pozicija intelektualne tolerancije. Sad kad je rat, cini se, zavrsen, mislite li da je zaista gotovo s mrznjom i nasiljem?

- Ne mislim da je vreme mrznje proslo, obracuni nisu izvedeni do kraja, mrznja se moze ponovo probuditi svaki cas. To je zalosna istina, ali je treba konstatovati, da ne bismo ponovo bili "zateceni" i "iznenadjeni".

Sta moze intelektualac da uradi u ovakvoj situaciji? Moze li on pomoci da se antagonisticke strasti ohlade?

- Intelektualac u ovom trenutku moze samo da konstatuje cinjenicno stanje, mozda da se zalaze za stvaranje nekog humanistickog fronta, bedema. Zeleo bih da je vise onih koji ce sa mnom da se opredele u ovom pravcu, da se suprotstave potisnutom, a uvek opasnom ludilu mrznje i nasilja. Mora se znati, makar u buducnosti, ko se za sta zalagao i ko je bio na ovom humanistickom, tolerantnom bedemu u vremenu nasilja.

Zorica Banjac