OKRUGLI STO VOJVODJANSKOG KLUBA I "NASE BORBE" O TEMI "JUGOSLAVIJA-SRBIJA-VOJVODINA"

Borislav Milosevic: Beograd gura Vojvodjane u stvaranje precanskog fronta; Bosko Krunic: Bitka za autonomiju bice teza nego sto se cini na osnovu raspolozenja medju "lalosima"; Jovan Komsic: Multinacionalna matrica Srbije i Vojvodine moze biti nasa prednost

Borislav Milosevic upozrava da, govoreci o konceptu etnicki ciste drzave, svaki takav koncept neminovno vodi u ono sto se desilo u Jugoslaviji. Taj koncept je genocidan. Na osnovu njega se moze sve zloupotrebiti. Zloupotrebljen je i kod nas u Srbiji: i narod, i Sveti Sava, i kruna, i pravoslavlje... I da je stvorena "Velika Srbija", kakav bi to bio dobitak? Bio bi amo geografsko-prostorni i doneo bi samo ucvrscenje totalitarnog sistema u Beogradu. Pandan takvoj Srbiji donekle je danasnja Tudjmanova Hrvatska. Srbija moze biti velika kao Evropa, moze biti samostalna, moze biti jedinstvena, ali ako nije demokratska, ako nije slobodna - to ne znaci nista, smatra Milosevic, i kaze:

- Vojvodina kao etnicki saroliko podrucje, sa raznovrsnim kulturnim tradicijama, sigurno moze da bude most ne samo izmedju zapada i istoka, nego i izmedju severa i juga. Most prema Madjarskoj i dalje prema Srednjoj i Zapadnoj Evropi, most prema Rumuniji s jedne i Hrvatskoj s druge strane, a zajedno sa Srbijom prema jugu i istoku - Grckoj, Bugarskoj itd. Da je pametne politike, Vojvodina sa svojim kulturnim nasledjem i svojim ekonomskim potencijalima imala bi sta da ponudi ne samo Srbiji i Jugoslaviji, vec i celoj Evropi. Medjutim, katastrofalnom politikom, neracionalnom agrarnom politikom i razornim poreskim sistemom njeni ekonomski, poljoprivredni i ostali potencijali su unisteni. Vojvodina je zrtva centralizovanog sistema vlasti koji iz Beograda diriguje svim tokovima, koji joj je vezao ruke i sistematski je unistava i iscrpljuje... Ma koliko beogradski monopolisti drzali Vojvodinu u svojim rukama, toboze radi ocuvanja drzavnog jedinstva, oni rade sami protiv sebe. Takvom politikom revoltiraju i ujedinjuju i Srbe i Slovake i Madjare i Rumune i Rusine i Hrvate u zajednicki precanski front suprotstavljanja Beogradu.

Po misljenju Boska Krunica, bolesna opsednutost idealizovanom Srbijom s pocetka ovog veka vuce u proslost, na periferiju u kojoj ce samoobmane daviti naciju. Moderna srpska drzava razvijace se pritisnuta kaznjivom docnjom i to je nas startni hendikep. Politicku misao (i biracko raspolozenje) jos uvek dominantno oblikuje nacionalisticki patos u kome emocionalno-romanticarski elementi igraju izuzetnu ulogu. Otuda tako olako bezanje u temelje nacionalne drzave, u idealizovanje istorije, mitova, ratova...

U Srbiji je tradicionalno jaca sklonost ka centralizmu, nastavlja Krunic. To je oproban i los put obezbedjenja drzavnog jedinstva. Takvo opredeljenje je narocito ojacalo ukidanjem autonomija i sveopstom koncentracijom upravljanja. Zbog toga mislim da je za dublje reforme i miran i demokratski razvoj najveca smetnja upravo dominacija one politicke svesti koja Srbiju ne vidi drukcije nego kao unitaristicki ustrojenu drzavu...

- I vladajuca koalicija i cetiri najvece opozicione stranke u Srbiji imaju u bitnom dodirne tacke upravo u programu "Svi Srbi u jednoj drzavi". To je sustina, a takticke varijante valja zanemariti. Naravno da se politicka maksima morala zestoko sudariti sa nacelima evropske bezbednosti...

Kosmet je danas internacionalizovan problem, tamo se krupne promene moraju dogoditi. Vojvodina ce, tako, ostati poslednja odstupnica vlasti koja je pre jednu deceniju krenula u neozbiljno. Dakle, bitka za autonomiju Vojvodine, kako slutim, bice teza nego sto se cini na osnovu raspolozenja medju "lalosima". Novi autonomisti, koji sebe nazivaju "autonomasima", kudikamo su radikalniji, sto je prirodna reakcija - oni znaju sta su imali pa sada nemaju. I ja spadam u one koji ih podrzavaju sve dok ne primetim izlisne aspiracije, ili staro, stetno antisrbijanstvo, podvlaci Krunic.

Jovan Komsic smatra maksimalizam ni jednom od protagonista nase politicke scene nije bio dobar saveznik sa stanovista elementarnog i samorazumljivog cilja da postanemo stabilnija drustvena i drzavna zajedica, prosperitetnija u ekonomskom i politickom smislu. Srbija kao drzava spada, po sociolosko-politikoloskim kriterijumima, u heterogene drzave (homogene su, prema svetskim iskustvima, one koje imaju iznad 80 odsto pripadnika jedne nacije). Multikulturalna matrica Srbije, a posebno Vojvodine, u kojoj je 42 odsto nesrpskog stanovnistva, moze biti nasa prednost ako hocemo da idemo prema evropskim modelima. I sa tog stanovista treba da posmatramo demokratske kapacitete Vojvodine i kompatibilnost tih objektivno prisutnih potencijala sa mogucim politickim scenarijima koji ce osnaziti korake ka demokratskijem nivou ovog drustva.

Najnovija istrazivanja, kao i ona iz 1992. i 1995. godine, pokazuju da je u Vojvodini, za razliku od dominantnog sindroma iskljucivog nacionalizma u Srbiji dominantan, odnosno vise prisutan nego u drugim regijama republike - alternativni sindrom. Poslednje istrazivanje nacionalizma u Vojvodini pokazuje da je nacionalizam i te kako prisutan, ukazuje na segmentiranje nacionalnog tkiva Vojvodine, ali ukazuje i da ispoljavanje nacionalizma u Vojvodini ide u legitimnim tokovima liberalno-demokratskog takmicenja razlicitih interesa. Taj sindrom, bez obzira na sve sto nam se dogodilo, mora biti kapitalisan i odgovarajucim politickim angazmanom i odgovarajucim projektima. Dakle, neophodan je politicki realizam, politicka mudrost, politicka kreativnost i politicka tolerancija, kaze Komsic.

(Nastavak u sutrasnjem broju)