DR MLADEN IVANIC, PROFESOR UNIVERZITETA U BANJALUCI

Vladajuca SDS nema resenje

Aktuelni sukob je koncepcijske prirode - Biljana Plavsic vise insistira na autoritetu institucija, dok druga strana pokusava ici na autoritet pojedinaca. Ovo je jedna od poslednjih prilika da se RS napravi drzavom. Razlike su isuvise velike da bi moguci kompromis bio trajan. Nikako nije slucajno sto se uzburkao istok Balkana

"Nasa Borba": Da li je sukob koji je doveo do ustavne krize u RS, samo sukob u vrhu stranke, ili je to sukob dve koncepcije?

Mladen Ivanic: Postojanje ovakvog sukoba i njegova dramaticnost dokazi su da smo jos daleko od demokraticnog drustva u kome bi bilo normalno da se koncepcijske i politicke razlike razresavaju u normalnoj proceduri, bez velikih politickih lomova i dramaticnih dogadjaja. Dramaticnost u politici uvek znaci da nemate demokratiju i da postoji poistovecivanje ljudi i koncepcija. Dakle, vlada logika: ako sam ja na politickoj sceni, sve je u redu, ako mene nema, onda ce sve propasti. Izgleda da mi kao narod jos nismo usli u tu fazu da smo politicki zreli da izdrzimo tezinu vremena i izazove koji se pred nama nalaze. Sto se aktuelnog sukoba tice, iako ima oblik sukoba unutar stranke, on to ipak nije. To je koncepcijski sukob oko toga kako se vidi Republika Srpska. Mislim da gospodja Plavsic vise insistira na autoritetu institucija, dok se sa druge strane pokusava ici na autoritet pojedinaca.

Druga strana, naime, smatra da su uloge koje su neki od istaknutih pojedinaca u RS imali u poslednjih sest godina, takve da im daju neprikosnoveni autoritet nepogresivih pojedinaca cije se misljenje smatra nedodirljivim i nespornim. Njihov patriotizam je nesporan i samo oni znaju sta je dobro za srpski narod. Takva iskrivljena logika nije mogla dugo da traje, pogotovo sto je bila pracena osionom politickom retorikom vladajuce stranke i nadmenim ponasanjem na unutrasnjoj politickoj sceni.

Danas je tesko sa sigurnoscu reci koja ce politicka koncepcija pobediti. Meni licno vise odgovara ona koncepcija koja Republiku Srpsku vidi kao demokratsku drzavu baziranu na istinskom visepartijskom sistemu, drzavu koja ce biti otvorena prema svetu u ekonomskom i politickom smislu reci. Mi smo isuvise mali da bi se mogli zatvarati. Po onome kako gospodja Plavsic govori i deluje poslednjih dana, meni se cini da je njena koncepcija mnogo bliza onome kako sam vidim perspektivu RS. To je jedini moguci oblik drzave koji omogucava da Republika Srpska i srpski narod zapadno od Drine opstane.

NB: Da li je ovo poslednja sansa?

M. I.: Ovo jeste jedan od prelomnih trenutaka, pa i jedna od poslednjih sansi da se RS napravi drzavom koja ce svojom unutrasnjom konstitucijom biti najbolja brana svim napadima izvana, ali i iz Federacije. Tih napada ima i bice ih jos. Zbog toga je ova situacija svojevrsni test moze li RS izdrzati ili ne i da li mozemo iskoristiti sve prilike koje nam je pruzio Dejtonski sporazum. Ovo jeste jedan od prelomnih trenutaka kada se odlucuje u kom pravcu ce krenuti RS. Ja se iskreno nadam da to nece ici u pravcu totalitarizma i vlasti pojedinaca, vec u pravcu demokratije i vlasti institucija. Ako ne bude tako, onda je sudbina srpskog naroda i RS ocrtana tamnim bojama.

Razlike oko Dejtona
NB: Sta mislite o SDS?
M. I.: Mislim da SDS jos uvek zivi u proslosti, odnosno u ratnom vremenu, da koristi ratnu logiku i ratne metode, za pristup koji je vazio u vreme rata. Oni zive u vremenu od pre par godina i nisu shvatili da su se okolnosti promenile i da se borba za interese srpskog naroda u BiH mora voditi drukcijim metodama. Zato su i rezultati njihove borbe tako losi i zato se oni nalaze u defanzivi. Ne bih rekao da ovde postoji sukob jedne licnosti sa drugom. Sukob je nastao na pitanju kriminala. Na tom pitanju niko razuman nije mogao da ospori podrsku inicijativi gospodje Plavsic. Ali, vremenom konflikt se pretvara u nesto drugo. Sada je sustina sukoba razlicite vizije RS o kojima sam govorio, ali i razlike u tome da li sprovoditi ili ne Dejtonski sporazum.
Moj stav, blizak stavu predsednice Plavsic je da se Dejtonski sporazum mora sprovoditi i da bas srpska strana moze izvuci najvecu korist od njegovog sprovodjenja. Ugrozavanje implementacije Dejtonskog sporazuma je i ugrozavanje same RS i dovodjenje u opasnost, slicno Republici Srpskoj Krajini, opstanka srpskog naroda zapadno od Drine.

NB: Postoji li mogucnost kompromisa?

M. I.: U politici je sve moguce, premda se takav kompromis trenutno ne nazire, cak i bez obzira na susrete Plavsic-Krajisnik. To zavisi od toga kako svoje politicke snage procenjuju akteri u sukobu. Ukoliko su uverene da imaju snagu da sprovedu svoj pristup do kraja, ici ce do kraja i tu kompromisa nema. Medjutim, jedno je sigurno, inicijativom predsednika Republike stvari vise nikada nece biti iste. Nesporno je da je to sto se dogodilo veliki iskorak u demokratizaciji RS.

Skinuti su mnogi tabui, nestao je strah stanovnistva, sada se moze mnogo otvorenije razgovarati o svim temama. Zbog toga mislim da bi samo u slucaju pat pozicije moglo doci do nekog privremenog kompromisa. Razlike su isuvise velike da bi i takav kompromis mogao biti trajan. Resenje postoji, ali ono ne moze biti nadjeno u okvirima vladajuce stranke.

NB: Medjunarodna zajednica je podrzala predsednicu Plavsic, a onda se desio slucaj Drljaca?

M. I.: Kad god je vladajucoj stranci tesko, pojave se neki potezi i akcije medjunarodne zajednice koji za rezultat imaju sirenje straha stanovnistva i kontraproduktivno deluju na demokratske procese koji su otpoceli. Takvih primera smo imali i u prosloj kampanji (Jusici, unistenje skladista oruzja, izjava Plavsiceve dan uoci izbora i slicno). Ja ne verujem da je u pitanju greska. Mislim da jednom delu medjunarodne zajednice nije stalo da u RS neko bude dovoljno snazan. Ovde se svesno pokusava napraviti neka vrsta balansa snaga. Sasvim je evidentno da se tom akcijom inicijativnost predsednice Plavsic zaustavila. Poseban je problem sto se desilo ubistvo, sto je presuda izvrsena pre nego sto je doneta i sto je ovim aktivnostima potcenjen srpski narod u celini, jer se samo na njemu zeli pokazati moc.

NB: Da li je Slobodan Milosevic, kada su u pitanju desavanja u RS, ponovo, kao i obicno zakasnio i lose procenio?

M. I.: Slobodan Milosevic je predsednik Srbije i izabran je voljom naroda u Srbiji. On je ujedno potpisnik Dejtonskog sporazuma. I zbog jedne i zbog druge cinjenice on ima obavezu da brine o sudbini srpskog naroda zapadno od Drine. To od njega trazi i medjunarodna zajednica. Medjutim, on nije u stanju da sve poteze u potpunosti kontrolise, kako se to vrlo cesto i pojednostavljeno smatra. U RS postoji veliki broj partija i uticajnih pojedinaca, pa samim tim nije moguce u potpunosti upravljati tom slozenom politickom strukturom. O tome da li su procene nekoga bile pravilne, moze pokazati samo istorija. Jedno je, medjutim, sigurno, ko god da bude predsednik Srbije, kako danas tako i u buducnosti, morace da racuna da ce biti duboko involviran u probleme Srba zapadno od Drine, sto ce jos dugi niz godina opterecivati politiku na celom Balkanu.

NB: Kako u tom kontekstu gledate na dogadjaje u sirem okruzenju RS?

M. I.: Nikako ne moze biti slucajno sto se istok Balkana uzburkao. Dogadjaji u RS, sukob u Makedoniji, politicka kriza u Crnoj Gori, pokusaj uspostavljanja drzavotvornosti Muslimana u Sandzaku, u direktnoj su vezi. Krajnji rezultat svih ovih dogadjaja je pokusaj uvodjenja srpskog naroda u defanzivnu poziciju. Na aktuelnim liderima srpskog naroda je da pokazu svoju sposobnost i da preduprede moguce negativne posledice. Za RS ciju politicku scenu poznajem, ja sam optimista!

Crno-beli Karadzic
NB: Kakva je uloga dr Karadzica?
M. I.: I dalje je za najveci deo srpskog naroda dr Karadzic simbol borbe srpskog naroda za svoja prava u BiH. U tom smislu ne postoji raspolozenje unutar naroda da se podrze stavovi Medjunarodne zajednice oko njegove uloge u ratu, bez obzira sto je kriticnost naroda prema njegovim potezima znacajno povecana. U slucaju dr Karadzica i dalje je prisutna inercija kojom se odnosi u BiH posmatraju kroz crno-belu optiku. Ne postoje vise dobri i losi momci. Dejtonskim sporazumom prestala je osnova za pricu o agresorima.
Ovaj sporazum je jasno definisao postojanje dva entiteta i tri ravnopravna naroda u BiH. Iskrenost medjunarodne zajednice u ovakvom pristupu Bosni i Hercegovini ce se ogledati i u ravnopravnom tretmanu ratnih zlocina.

N. N. B.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /