POCEO 48. DUBROVACKI LETNJI FESTIVAL

Jedna od najuspesnijih manifestacija sa prostora bivse Jugoslavije, Dubrovacki letnji festival (nekadasnje Dubrovacke letnje igre) svecano je otvoren u prosli cetvrtak 48. put. Ovogodisnji Festival ce trajati do poslednje nedelje avgusta i sudeci po najavama, bice sastavljen od kvalitetnih koncerata i pozorisnih predstava, s tim sto ce - kao sto je to vec obicaj - nesto veci deo programa pripasti muzickim priredbama.

Po svim procenama, Festival ce i ovog leta privuci veliki broj ljubitelja umetnosti (ocekuje se preko 12.000 posetilaca festivalskih priredbi), sto potvrdjuje trend zapocet prosle godine - posle perioda prilicno nategnutog odrzavanja Festivala u zivotu, usled ratnih dejstava u neposrednoj blizini Dubrovnika: trend povratka gostiju iz inostranstva, i to ne samo posetilaca, vec i ucesnika u programu.

Po recima organizatora, Festival ce nastaviti sa dosadasnjom "ambijentalnom" koncepcijom: dakle, muzicke veceri sa prvenstveno kamernom atmosferom (solo-resitali, kamerni ansambli, manji horovi) i pozorisne predstave za koje su dubrovacke zidine, palate, crkve i trgovi - znaci, prakticno celo staro jezgro grada - idealna, prirodna scenografija. Pored prve postave umetnika iz Hrvatske, opet ce u Dubrovnik doci i prvoklasni izvodjaci iz nekoliko zemalja sveta. Jer, da podsetimo: na proslogodisnjem Festivalu je publika imala prilike da uziva u vrhunskom muziciranju Alda Cikolinija, Frans Klida, Antonija Menezesa, Sesil Lisad, Lucije Aliberti...

U pozorisnom delu festivalskog programa, bice izvedene predstave Getea, Molijera, Vajla i Dzona Godbera, cemu treba dodati i nezaobilaznog Marina Drzica. U muzickom programu Festivala predstavice se, izmedju ostalih, nekoliko vrhunskih kamernih sastava (Kvartet "Hagen", Jerusalimski trio, Dubrovacki gitarski trio ...), a od solo-veceri najvece interesovanje vlada za nastupe dvoje gostiju iz Velike Britanije: za jednu od dugogodisnjih najvecih zvezda operske scene Emu Kirkbi, odnosno za resital briljantnog pijaniste Dzona Lila, kojeg mnogi smatraju za vrhunskog izvodjaca Betovenovih dela.

I. Bizetic