SER ARTUR VOTS GOVORI O PERSPEKTIVAMA RESAVANJA PITANJA SUKCESIJE BIVSE JUGOSLAVIJE

Postoji mogucnost da tekst Memoranduma bude usaglasen do kraja godine, a ukoliko se to ne bi dogodilo, medjunarodna zajednica mogla bi doci do zakljucka da se pregovori ne mogu smatrati uspesnim i da ih ne treba nastavljati, smatra ser Artur Vots

"Moj posao nije da se slazem sa bilo kojom stranom": Ser Artur Vots

Tanja Jakobi

"Verujem da cu posle zavrsetka ove runde bilateralnih pregovora sa sukcesorima bivse Jugoslavije biti u mogucnost da napravim bolji tekst Nacrta memoranduma o razumevanju, od onog koji smo do sada imali. Progres koji je napravljen je u okviru mojih ocekivanja, jer nisam ocenjivao da ima mogucnosti ni za neki ekstreman napredak, ali ni da se u Brisel vratim praznih ruku" izjavio je u intervjuu za "Nasu Borbu" ser Artur Vots medjunarodni pregovarac za pitanja sukcesije, posle zavrsetka razgovora s jugoslovenskom grupom za sukcesiju.

Gospodina Votsa ocekuju jos posete Sarajevu i Zagrebu, pre nego sto bude u mogucnosti da skicira novi nacrt memoranduma koji bi potom bio distribuiran svim zemljama pregovaracima.

"Smatram da sam posle razgovora sa jugoslovenskom stranom napravio izvestan progres u ovom smislu: ono sto radim u ovom trenutku je obilazak svih pet pregovarackih strana da bih se upoznao sa njihovim misljenjima, odnosno njihovim amandmanima na Nacrt memoranduma koji sam im prethodno ponudio. Sve delagacije napravile su izvesne amandmane i ono sto sada radim je da ispitujem sustinu tih amandmana i pokusavam da utvrdim kakvo je misljenje svake od pregovarackih strana o amandmanima koje su uputili drugi. Mnogi od tih predloga su veoma dobri i od pomoci i u tom smislu smatram da je to neka vrsta progresa, kaze gospodin Vots.

"U ovom trenutku mi nismo u fazi u kojoj bi mogli dostici potpisivanje sporazuma, ali smo na putu stvaranja teksta memoranduma koji bi bio bolji od prethodnog nacrta i ja mislim da cu ovu rundu bilateralnih razgovora tako okoncati da mogu da napravim novi tekst koji ce biti bolji od prethodnog. U tom smislu moglo bi se reci da su pregovori napredovali", ocenjuje medjunarodni pregovorac za pitanja sukcesije.

"Ne bavim se arbitrazom"

Vots: S moje tacke gledista bilo bi zaista uzasno ako bi se smisao sugestija koje sam davao, kod neke od delegacija ocenio kao sjajan, dok bi neka druga delegacija smatrala da to treba potpuno odbaciti, jer bi takav sled dogadjaja mogao pokazivati da sam imao izvesnih predrasuda u korist neke od strana. Medjutim, cinjenica da oni tumace ono sto predlazem na takav nacin, govori mi da sam blizu nekog srednjeg resenja.

Ipak, moj posao nije da se slazem sa bilo kojom stranom,vec da nadjem neko srednje resenje koje bi omogucilo da svih pet strana postigne dogovor. Mogu da prihvatim da u jednom trenutku izgleda da moji predlozi idu u pravcu stavova samo jedne od zemalja, ali smatram da ce ukoliko je ta strana na takav nacin vrednovala ono sto sam predlozio, u sledecoj rundi pregovora verovatno imati utisak da moji predlozi idu suvise u korist neke druge strane. To je prosto neizbezno u procesu medijacije.

Zelim da podvucem - moja funkcija nije da odlucujem koji su stavovi ispravni a koji ne, to je posao nekog ko bi se bavio arbitrazom, moj posao je da budem medijator, sto jednostavno znaci da dajem predloge delegacijama s kojima se one mogu sloziti po slobodnoj volji. Ja ne odlucujem, ja samo dajem predloge. Naravno, ti predlozi moraju biti negde u sredini.

Sve strane cine kompromise

Vots: Mislim da u ovom trenutku ne bi trebalo ici paragraf po paragraf i govoriti da li je oko ovog ili onog pitanja postignut sporazum. U svakom slucaju postoje neka pitanja oko kojih je lakse postici dogovor, i neka koja se pokazuju kao teza. Ali to nije stvar toga sto delegacije zele da pregovore oko nekih pitanja ucine teskim, vec sporost i teskoce u pregovaranju proizlaze iz toga sto je rec o pitanjima koja su veoma komplikovana.

Sve delegacije cinile su koncesije i kompromise, i nema te delegacije koja bi jednostavno rekla "ne, mi to uopste ne prihvatamo", svi pokusavaju, kao sto i ja pokusavam, da stignemo do nekog kompromisa. Jasno je da bi u nekim stvarima delegacija SRJ volela da se ide brze, kao sto bi i neke druge delegacije volele da grupa za sukcesiju SRJ u nekim drugim stvarima brze odlucuje. Ali to je normalno. S moje tacke gledista, sve delegacije morale bi uciniti izvestan napor ukoliko zelimo da stignemo do prihvatljivog sporazuma.

Naravno, priroda pregovora nije takva da se o jednoj stvari moze postici sporazum koji ne bi bio menjan, jer svi delovi sporazuma su povezani i ukoliko na primer postoji jedna tacka oko koje je sporazum postignut i druga oko koje ne postoji resenje, moze se dogoditi da u narednoj rundi pregovora ta strana ucini koncesiju u ovom drugom pitanju, ali istovremeno prouzrokuje placeno delimicno nazadovanje oko prvog pitanja koje je bilo usaglaseno. To je jednostavno proces u kome svako usaglasavanje na drugoj strani utice na sva druga pitanja koja su predmet pregovora. I zato mislim da nije ni u jednom trenutku pregovora, dobro gledati na stvari tako da je jedna stvar usaglasena a druga nije, iz prostog razloga sto ce u svakom slucaju sporazum morati da obuhvati sva sporna pitanja i ono sto mi trazimo je sporazum o svim tim pitanjima. Postoje stvari koje su relativno jednostavne, ali i one koje su komplikovanije, kao sto je drzavna svojina i ta komplikovanost proizlazi iz pravnog, drustvenog i ustavnog okvira koji je postojao u bivsoj Jugoslaviji.

Principi i detalji

Vots: Sada treba da odem jos u Zagreb i Sarajevo i ne mogu u ovom trenutku da kazem kada bismo mogli imati nove razgovore u Briselu. Ali cini mi se da bi redosled dogadjaja mogao biti ovakav: kad zavrsim ovu rundu bilateralnih pregovora, napravicu novi nacrt memoranduma i poslati ga svim delagacijama. Naravno sada smo u sredini jula i ne verujem da cu to uspeti da uradim u kracem roku od desetak dana. Uz to, mnogi ljudi su i na odmorima i ne verujem da cemo novi sastanak moci da imamo pre zavrsetka tih odmora, ali se nadam da cemo novu rundu bilateralnih razgovora imati u septembru. Posle toga, nadam se da cemo moci da odrzimo jedan plenarni sastanak krajem septembra ili pocetkom oktobra.

N. B.: Da li vidite kraj pregovorima?

Vots: U ovom trenutku govorimo o memorandumu koji treba da predstavlja neku vrstu okvira za eventualni sporazum. Pregovori naime imaju dva nivoa i mislim da u ovom trenutku mogu da govorim samo o memorandumu, dakle prvom koraku, posle cega bi mogli zapoceti pregovori o sporazumu, sto ce biti veoma tesko. Ali kada govorimo o memorandumu, mislim da bi svakako morali postici dogovor oko njega do kraja ove godine. Ukoliko ne bismo uspeli da to uradimo do ovog roka, verujem da bi se u medjunarodnim krugovima moglo smatrati da se ovi pregovori ne mogu oceniti uspesnim i da ih ne vredi nastavljati.

N. B.: Da li smatrate da je Memorandum tezi deo pregovora, ili ce pregovori o sporazumu biti veci problem?

Vots: I jedno i drugo je tesko, na razlicite nacine. Postavljanje bazicnih principa, sto bi trebalo da bude postignuto u memorandumu je veoma tesko. Jednom kad imate principe, detalje treba postaviti u taj okvir. Kad su konceptualna pitanja resena, izgleda kao da bi drugi deo trebalo da bude laksi, ali detalji mogu biti do te mere detaljni da pregovore ucine jednako teskim.

Profesionalni integritet

Vots: Kratak odgovor bio bi - "ne". Ali, verovatno ste videli u dokumentu koji je usvojen u Sintri da je Evropska unija na ministarskom sastanku pokazala spremnost da pomogne u napredovanju u tim pregovorima i da postoji spremnost da se u izvesnom periodu ta pomoc nastavi. Ali, s druge strane, oni su time pokazali da ne smatraju obaveznim da se ti pregovori nastavljaju do beskraja. Evropska unija ocito je spremna da pomogne jer je ovaj sporazum pet zemalja vazan i za ucvrscivanje stabilnosti u ovom delu sveta, ali istovremeno ocekuje da strane u pregovorima pokazu spremnost da same sebi pomognu tako sto ce postici sporazum oko spornih pitanja.

Znaci ne postoji nikakav pritisak, niti mene neko zove telefonom da bi me ispitivao zasto jos nije postignut sporazum, ali je ocito da postoji jedno osecanje da se ovako ne moze nastavljati unedogled. Sa mog licnog stanovista, sa stanovista mog profesionalnog integriteta ja takodje ne zelim da nastavim ove pregovore ukoliko ocenim da su oni bezuspesni. Ukoliko se u izvesnom trenutku uverim da oni nemaju smisla, to cu i reci.

N. B.: Bilo je nagovestaja i glasina, da ste vi vec jednom dosli do tog uverenja i da ste bili spremni da podnesete ostavku na mesto medjunarodnog pregovaraca za pitanja sukcesija?

Vots: O, zaista. Ja nisam cuo te glasine, i ocito one nisu stigle s moje strane. Morate mi reci ko to pokusava da me se otarasi.