Ponedeljak, 14. jul 1997.

REPORTERI "NASE BORBE" U SOMBORU

Pod bodjosima se lakse dise

Socijalisti su na izborima tako potuceni da nisu ni pokusali da kradu glasove, a koalicija "Zajedno", iako joj je u nasledje ostavljen dug od 3,5 miliona dinara, u proteklih sest meseci odolela je svim iskusenjima. Beogradske svadje stranackih vrhova nisu uticale na saradnju na opstinskom nivou

Mihal Ramac
Andrija Sekelj

Nova somborska vlast je pre pola godine usla u praznu zgradu, jer su tesko porazeni socijalisti primopredaju smatrali suvisnom. Prazna je, naravno, bila i opstinska blagajna. U stvari, bilo bi dobro da je bila prazna, ali u njoj se nalazio spisak dugova - ukupno tri i po miliona dinara, uz jos dva miliona neizmirenih obaveza prema komunalnim i drustvenim delatnostima. Dakle, nije se moglo krenuti od nule, vec daleko ispod nje.

Svodeci polugodisnje racune, predsednik Skupstine opstine Goran Bulajic (DSS, 37 godina) kaze da nema razloga za nezadovoljstvo. - Nismo bogovi, a i da jesmo - ne bi mogli da za ovako kratko vreme resimo sve probleme koji su nagomilavani godinama. Ipak nismo poceli sa cistkama i trazenjem krivaca, vec nastojimo da sto je moguce bolje radimo ono sto je u nasoj nadleznosti. Za cetiri meseca smo opstinu od gubitnika pretvorili u "likvidno preduzece". Nasi prethodnici su seoskim mesnim zajednicama uskratili 1,3 miliona dinara. Sada sela dobijaju sav novac koji im pripada. Morali smo da odustanemo od megalomanskog projekta kakav je izgradnja aerodroma, jer on apsolutno prevazilazi mogucnosti opstine - kaze Bulajic i dodaje da opstina redovno izmiruje materijalne troskove obrazovnih ustanova i obezbedjuje plate za zaposlene u predskolskoj ustanovi.

Vladajucu koaliciju u Somboru cine deset odbornika Demokratske stranke, devet Demokratske stranke Srbije, osam Srpskog pokreta obnove, uz pet iz Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara, dva iz Srpske demokratske stranke i jedan iz Demokratskog saveza vojvodjanskih Hrvata. Sve u svemu, stabilna vecina u skupstini koja broji 55 odbornika. Socijalisti imaju osam, radikali cetiri odobrnika, JUL jednog, tako da ni udruzenim snagama ne mogu ozbiljnije uzdrmati prvu demokratsku vlast nakon pola veka.

Od 18 hiljada zaposlenih svaki deseti je na prinudnom odmoru, a prosecna zarada iznosi 466 dinara. Somborska privreda je lane ostvarila drustveni proizvod koji je za 45 odsto visi od republickog proseka, iako je iskoriscenost kapaciteta - samo 31 odsto. Pad industrijske proizvodnje je u poslednjih pet godina iznosio 15 odsto godisnje. Ukidanje sankcija nije donelo nikakva poboljsanja niti se sa postojecim zastarelim kapacitetima moze ocekivati znacajniji rast proizvodnje.

Dodali se tome i nebriga drzave za poljoprivredu, zdravstvo i skolstvo, blizina ratista i stalna nastojanja dela radikala da zaostre medjunacionalne odnose i zastrase nesrpsko stanovnistvo, jasnije je zasto su Somborci tako ubedljivo odbacili socijaliste i njihove saveznike. Uzgred, socijalisti su bili medjusobno zavadjeni i pre izbora, a i sad se cak dvojica odbornika predstavljaju kao sefovi odbornicke grupe SPS.

Za reprezentaciju - 800 hiljada

Sluteci sta ih ceka, socijalisti su tokom prosle godine nemilice trosili opstinski novac. Na reprezentaciju je potroseno cak 800 hiljada dinara - ustanovio je anketni odbor koji je formirala SO. Novac se iz opstinske kase odlivao preko nekoliko privilegovanih firmi, a trosen je - cak i za kupovinu cigareta i parfema. Zbog osnovane sumnje da su pocinili krivicno delo zloupotrebe sluzbenog polozaja, Sekretarijat unutrasnjih poslova podneo je krivicne prijeve protiv bivseg predsednika i potpredsednika Izvrsnog odbora, te bivseg sekretara Skupstine opstine. Nova vlast je za sest meseci na ime reprezentacije potrosila 25 hiljada dinara.

U opstini ima oko 20 hiljada izbeglica, smestenih pretezno kod rodjaka i prijatelja. Sve tezi polozaj i njih i njihovih domacina moguci je izvor socijalnih potresa. Republicka vlada u poslednje dve godine nije ispunjavala svoje obaveze prema njima. Sem malog broja ratnih profitera, vecina njih prezivljava zahvaljujuci buvljaku, prodaji cigareta i ostale svercovane robe. Ko je mogao, sazidao je kucu, uglavnom bez dozvole. Na novoj vlasti je da legalizuje sve sto se moze, naplati makar minimalne dazbine i pokusa da obezbedi infrastrukturu.

Najteza situacija je u oblasti zdravstva. - Lekari se muce gotovo isto kao i bolesnici - kaze dr Vida Gojkovic, potpredsednik Skupstine opstine i predocava zakljucke sa vanredne skupstinske sednice, u kojima se navodi da objektivne okolnosti svakog trenutka mogu dovesti do kardinalnih promasaja u pruzanju zdravstvenih usluga. Neizvrsene obaveze prema somborskom Zdravstvenom centru dostizu devet miliona dinara. Ima dana, recimo, kad somborska bolnica ima na raspolaganju samo jedna dotrajala kola hitne pomoci. Stoga opstina zahteva poseban tretman Zdravstvenog centra "Dr Radivoj Simonovic" od strane Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje, Ministarstva zdravlja, Komesarijata za izbeglice, vlasti Slavonsko-baranjske oblasti i administratora UN Zaka Klajna, s obzirom da se u Somboru lece i stanovnici iz pomenute oblasti. Predsednik SO Bulajic istice da ce se dramaticno stanje delimicno popraviti nabavkom dvoja kola hitne pomoci iz Austrije i jednih iz Svajcarske. Ipak, situacija je takva da ljudima sve cesce preostaje samo - molitva za zdravlje.

Daleko je Beograd

Sumirajuci prvih sest meseci nove vlasti, potpredsednik Izvrsnog odbora SO Vladislav Milosev, clan Izvrsnog odbora Mirko Drazic, v. d. predsednika Opstinskog odbora SPO Djordje Pelagic i direktor Kulturnog centra Zlata Djeric, inace portparol SPO, isticu da u Somboru, za razliku od drugih sredina, nije bilo cistki na celu javnih preduzeca i u njihovim upravnim odborima. Promenjeni su samo direktori Informativnog i Kulturnog centra, mada, kazu nasi sagovornici, nije bilo razloga da se postupa tako "mekano", jer neki od "postedjenih" direktora bojkotuju opstinsku vlast. Drazic posebno ukazuje da je, pored blizine ratista doskora, odnosno granice odskora, veliki problem i udaljenost Sombora od Beogrda. Kako geografska, tako i politicka. O prvoj svedoci cinjenjnica da Sombor nema direktne zeleznicke veze sa glavnim gradom, a o drugoj - otezan pristup ministarstvima i ostalim nadlestvima, jer, onaj ko dolazi iz opozicione opstine mora kucati na vrata mnogo strpljivije i upornije, bez izvesnosti da ce se ona otvoriti.

Milosev kao novi kvalitet u radu istice da vise nema odlucivanja u neformalnim krugovima i da novoj vlasti nije do medijskog promovisanja. U svemu se drzimo i onih zakona koji nam nisu po volji, a menjacemo ih kad osvojimo republicku vlast, kaze on. Upitan kako Somborci reaguju na skoro uspostavljanje hrvatske vlasti na drugoj obali Dunava lako se doskora govorilo da ce Slavonija i Baranja konacno i zauvek biti deo Srbije, on kaze da je Sombor godinama bio amortizer svih udara koje je donosio rat, da su ljudi iscrpljeni i jednostavno nemaju volje i snage da razmisljaju o tome.

Sombor proizvodi, Vranje izvozi

- Ljudima koji zive sve teze jako je vazno sto vide da nova vlast gazduje domacinski, odnosno da ispunjava predizborna obecanja - kaze Djordje Pelagic. Republika je pokusala da doprinos koji ostaje gradu smanji sa cetiri na tri odsto, kao i da ucesce opstine u porezu na promet svede sa 17 na 15,3 odsto, ali je ipak odustala. U Somboru, kazu nasi sagovornici, posebno nezadovoljstvo izaziva cinjenica da republicka vlast ulaze u razvoj samo onih sredina gde su na vlasti socijalisti i sto somborske prozvode izvoze, recimo, Marjanovicev "Progres" i Tomicev "Simpo", sto je isto toliko logicno kao kad bi Somborci izvozili vranjanski namestaj.

Sve opozicione stranke imaju prostorije u Gradskoj kuci, ali opstina, zbog stednje, ne izdvaja ni dinara za njihove aktivnosti. Liga socijaldemokrata Vojvodine jedina je dobila prostoriju, iako nema odbornika. Razlog je jednostavan: broj pristalica te stranke u Somboru, "istapaciranom" plakatima SRS, neprestano raste. Predsednica Opstinskog odbora LSV Eva Pardovicki objasnjava da stranka nije izasla na izbore zato sto u to vreme nije bila organizovana, ali da vec danas ima vise clanova od nekih stranaka iz vladajuce koalicije. "Ligasi" zameraju novoj vlasti sto pri podeli funkcija vise vodi racuna o partijskoj pripadnosti, nego o strucnosti, ali nikako ne zele da se to shvati kao napad niti joj je u interesu da zaostrava odnose. Oni su trenutno najvise zauzeti sirenjem stranacke insfrastrukture u svim mestima opstine i ne kriju uverenje da ce, nakon narednih izbora, igrati znacajnu ulogu u opstini.

Kao jedina autenticna stranka koja zastupa interese Vojvodjana imamo sta da ponudimo gradjanima, kaze gospodja Pardovicki i objasnjava da ranije nije bilo uslova za delovanje ove stranke zbog blizine ratista i agresivnosti prema neistomisljenicima, koju su izazivali i socijalisti i radikali. Po njenim recima, u gradu koji je 1991. za 24 sata "digao" sest hiljada rezervista, prica o autonomiji, jednostavno, nije prolazila, a danas, u vreme otreznjenja, ona dobija sve vise pristalica - proistice iz istrazivanja koje je finansirao Fond za otvoreno drustvo.

Najgore je (valjda) proslo

Formiranje cetvoroclane odbornicke grupe "za prosperitetni Sombor" niko od sagovornika ne uzima za ozbiljno. Rec je, kazu, o uzaludnom pokusaju da se oslabi nova vlast. Slicnih pokusaja ce, svakako, biti jos, ali ljudi iz demokratske opozicije tvrde da porazene snage nece uspeti da destabilizuju novu vlast i politicku situaciju u opstini. Sto se tice sporova unutar (bivse) koalicije "Zajedno" u Beogradu i Novom Sadu, Somborci kazu da se stranacke centrale ne mesaju u njihove odnose i da im ne pada na pamet da krenu putem svadja; imamo snage, znanja i smelosti da vodimo svoj grad i opstinu bez potresa i da u svemu budemo bolji od prethodnika, zakljucuje Milosev.

Iako Sombor, nakon svega sto ga je zadesilo poslednjih godina, vise nije onaj miran ravnicarski grad usporenog ritma, on je preziveo nasrtaje na tradicionalno tolerantan suzivot pripadnika 27 nacija, upade naoruzanih radikala na skupove "izdajnika Srbije" i pretnje iseljavanjem svim nesrbima i "losim" Srbima.

Pobeda demokratske opozicije i normalno funkcionisanje nove vlasti znak su da je Sombor pregrmeo najgore. Pod bujnim bodjosima, drvecem kakvog, vele Somborci, ima samo kod njih, ipak se lakse dise.

"Bi-Bi-Si" na Radio-Somboru

Informativni centar Sombor ima u svom sastavu radio-stanicu i nedeljnik "Somborske novine". Za njegovog direktora je, nakon izbora, postavljen profesor Danilo Sekulic, a za glavnog i odgovornog urednika lista, Slobodan Jerkovic, koga je ranija vlast otpustila zbog toga sto nije prihvatio mesanje SPS u uredjivacku politiku. Direktor istice da se on ne smatra nikakvim komesarom i da uredjivacku politiku u potpunosti prepusta novinarima, verujuci njihovoj strucnosti. Informativni centar 16 odsto od ukupnih prihoda dobija od opstine koja je njegov osnivac, za ostatak se bori na trzistu. Javnost je, veli Jerkovic, izuzetno dobro prihvatila zaokret u uredjivackoj politici. Tiraz od oko sedam i po hiljada bi mogao i da se poveca da nije problema s distribucijom. Naime, morala se otkazati saradnja s prodajnim mrezama "Politike" i "Dnevnika", zbog njihove nekorektnosti.

Nakon ukljucivanja Radio-Sombora u Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Radio-Sombor od 23. juna dvaput dnevno prenosi informativne emisije "Bi-Bi-Sija", kao i dve magazinske, odnosno informativne, emisije Radija B-92. istovremeno, vise se ne prenose "zloglasne", kako ih ovde zovu, "Novosti dana" Radio-Beograda.

Oni koji to zele mogu da slusaju i jedan privatni Radio-Spektar (pod kontrolom JUL-a) ili da gledaju (divlju) privatnu televiziju blisku SPS-u. Televizija je pod starom vlascu bila, navodno, u vlasnistvu opstine, da bi je ona, nakon izbora, na brzinu predala privatnom vlasniku. U toku je spor koji treba da razjasni da li je u tom poslu bilo nezakonitosti.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /