ISTINOM DO POMIRENJA U JUZNOJ AFRICI
Vini Mandela pred saslusanjem
Dokazano je da su Vinini telohranitelji kidnapovali, mucili i
ubili 14-godisnjeg decaka Stampija
Predrag Stameniovic
specijalno za "Nasu Borbu" iz Hararea
Predsednica zenske lige Africkog nacionalnog kongresa
(ANC) i bivsa supruga juznoafrickog predsednika, Vini
Madikizela - Mandela pozvana je, uz pretnju privodjenja, da se u
roku od mesec dana pojavi pred Komisijom za istinu i pomirenje
radi saslusanja povodom optuzbi da je umesana u likvidaciju dece
osumnjicene da su "spijunirala u korist rezima aparthejda".
Vini Mandeli, koja je prethodnih decenija dala izuzetan
doprinos borbi protiv rezima bele manjine, zbog cega je bila vise
puta hapsena, stavlja se na dusu da je umesana u otmicu, mucenje i
likvidaciju vise crne dece. Ona je vec jednom uslovno osudjena na
sest godina robije zbog vlastitog udela u "aferi Stompi" jer je
dokazano da su Vinini telohranitelji kidnapovali a zatim mucili
14-godisnjeg decaka Stompija Seipeija ciji je les nadjen kasnije u
blizini njene kuce u Sovetu, crnackom naselju pored Johanesburga.
Vini Mandela se tada izvukla sa uslovnom osudom, cak je
postala i zamenik ministra za kulturu, ali je ubrzo bila
primorana da podnese ostavku jer je vise puta kritikovala vladu da
je izneverila obecanja i nade miliona crnaca, dok je istovremeno
njeno ime pocelo da se ucestalo pojavljuje u raznim skandalima.
Sada su se pojavile nove optuzbe i svedoci, pa cak je
dostavljena i mapa jednog napustenog rudnika u okolini
Johanesburga u cije okno su navodno bacani lesevi prethodno
mucene dece. Vini terete bivsi clanovi "Mandelinog fudbalskog
kluba", zapravo njeni telohrnaitelji, kao i jedna bivsa saradnica
koja je izasla iz zatvora gde je provela dve godine zbog ucesca u
"aferi Stompi".
Nove optuzbe sadrzane su u njihovim molbama Komisiji za
istinu i pomirenje ciji je predsedavajuci Nobelovac za mir crni
svestenik Dezmond Tutu.
Ta Komisija je donedavno primala molbe za amnestiju za
zlocine i druga nedela izvrsena u vreme aparthejda - stiglo ih je
ukupno oko 7.600 a samo poslednjeg dana cak vise od trecine tog
broja. Vise lica, pripadnika ranijeg rezima, kao i Mandelinih
aktivista, vec je dobilo amnestiju, za sta su glavni preduslovi da
usledi potpuno priznanje zlocina i da se dokaze da je to ucinjeno
iz politickih pobuda.
Od predsednika Mandele niko, razume se, nije trazio da
podnese takvu molbu jer je punih 27 godina proveo u zatvorima
rezima aparthjda.
Medjutim, dugogodisnji sef rezima bele manjine i odlucni
zagovornik aparthejda Piter Bota i njegov naslednik Frederik de
Klerk, koji je Mandelu oslobodio izdrzavanja dozivotne robije,
nisu hteli da podnesu molbe jer tvrde da nikad nisu davali
saglasnost za teroristicke akcije protiv ANC i drugih protivnika
aparthejda.
Iz slicnih razloga takvu molbu nije podneo ni lider Zulu
Partije slobode Inkata dr Mangosutu Butelezi koji je bio
tradicionalni rival Mandele i ANC dok je sada ministar
unutrasnjih poslova.
Vise ministara a posebno vojnih i policijskih generala iz
perioda aparthejda podnelo je molbe za amnestiju. Najveci je broj
pripadnika raznih obavestajnih i specijalnih jedinica armije i
policije iz tog vremena, a nisu izostali ni neki Mandelini
najblizi saradnici.
Medju njima su potpredsednik republike i Mandelin
najverovatniji naslednik Tabo Mbeki, koji je godinama bio sef
medjunarodnog odeljenja ANC i raniji lider "Koplja nacije", vojnog
krila ANC, a sadasnji ministar odbrane Dzo Modise.
U njihovoj molbi za amnestiju priznaje se, izmedju ostalog, da je
tadasnji predsednik ANC, Oliver Tambo, naredio da se 1983.
godine podmetne eksploziv u sedistu Ratnog vazduhoplovstva u
Pretoriji, gde je poginulo dvadesetak lica, sto je objasnjeno
osvetom za likvidaciju cetrdesetak aktivista ANC koju su
izvrsili komandosi tadasnjeg rezima bele manjine na teritoriji
susednog Lesota.
Otvaranje starih rana
Komisija za istinu i pomirenje zamisljena je kao
juznoafricki recept za istorijsko pomirenje crne vecine i bele
manjine posle skoro tri i po veka dominacije belih doseljenika i
vise od cetiri decenije najbrutalnije rasne diskriminacije. Njeni
idejni tvorci ocakuju da ce s istinom najsigurnije stici do
nacionalnog i rasnog pomirenja odnosno da ce se tako jednom zauvek
izleciti rane iz proslosti.
Doduse, i oni sami priznaju da ce amnestija neminovno
obuhvatiti i lica koja su izvrsila zlocine protiv humanosti, ali
to pravdaju tvrdnjom da je bolje ostaviti nekaznjene neke zlocince
nego rizikovati mirnu transformaciju vlasti sa bele manjine na
crnu vecinu.
Medjutim, za porodice tajno likvidiranih protivnika
aparthejda, o cemu istina izbija na videlo tek za vreme sadasnjih
saslusanja, ovo ipak predstavlja otvaranje starih rana
|
|