Ponedeljak, 14. jul 1997.

ISTINOM DO POMIRENJA U JUZNOJ AFRICI

Vini Mandela pred saslusanjem

Dokazano je da su Vinini telohranitelji kidnapovali, mucili i ubili 14-godisnjeg decaka Stampija

Predrag Stameniovic
specijalno za "Nasu Borbu" iz Hararea

Predsednica zenske lige Africkog nacionalnog kongresa (ANC) i bivsa supruga juznoafrickog predsednika, Vini Madikizela - Mandela pozvana je, uz pretnju privodjenja, da se u roku od mesec dana pojavi pred Komisijom za istinu i pomirenje radi saslusanja povodom optuzbi da je umesana u likvidaciju dece osumnjicene da su "spijunirala u korist rezima aparthejda".

Vini Mandeli, koja je prethodnih decenija dala izuzetan doprinos borbi protiv rezima bele manjine, zbog cega je bila vise puta hapsena, stavlja se na dusu da je umesana u otmicu, mucenje i likvidaciju vise crne dece. Ona je vec jednom uslovno osudjena na sest godina robije zbog vlastitog udela u "aferi Stompi" jer je dokazano da su Vinini telohranitelji kidnapovali a zatim mucili 14-godisnjeg decaka Stompija Seipeija ciji je les nadjen kasnije u blizini njene kuce u Sovetu, crnackom naselju pored Johanesburga.

Vini Mandela se tada izvukla sa uslovnom osudom, cak je postala i zamenik ministra za kulturu, ali je ubrzo bila primorana da podnese ostavku jer je vise puta kritikovala vladu da je izneverila obecanja i nade miliona crnaca, dok je istovremeno njeno ime pocelo da se ucestalo pojavljuje u raznim skandalima.

Sada su se pojavile nove optuzbe i svedoci, pa cak je dostavljena i mapa jednog napustenog rudnika u okolini Johanesburga u cije okno su navodno bacani lesevi prethodno mucene dece. Vini terete bivsi clanovi "Mandelinog fudbalskog kluba", zapravo njeni telohrnaitelji, kao i jedna bivsa saradnica koja je izasla iz zatvora gde je provela dve godine zbog ucesca u "aferi Stompi".

Nove optuzbe sadrzane su u njihovim molbama Komisiji za istinu i pomirenje ciji je predsedavajuci Nobelovac za mir crni svestenik Dezmond Tutu.

Ta Komisija je donedavno primala molbe za amnestiju za zlocine i druga nedela izvrsena u vreme aparthejda - stiglo ih je ukupno oko 7.600 a samo poslednjeg dana cak vise od trecine tog broja. Vise lica, pripadnika ranijeg rezima, kao i Mandelinih aktivista, vec je dobilo amnestiju, za sta su glavni preduslovi da usledi potpuno priznanje zlocina i da se dokaze da je to ucinjeno iz politickih pobuda.

Od predsednika Mandele niko, razume se, nije trazio da podnese takvu molbu jer je punih 27 godina proveo u zatvorima rezima aparthjda.

Medjutim, dugogodisnji sef rezima bele manjine i odlucni zagovornik aparthejda Piter Bota i njegov naslednik Frederik de Klerk, koji je Mandelu oslobodio izdrzavanja dozivotne robije, nisu hteli da podnesu molbe jer tvrde da nikad nisu davali saglasnost za teroristicke akcije protiv ANC i drugih protivnika aparthejda.

Iz slicnih razloga takvu molbu nije podneo ni lider Zulu Partije slobode Inkata dr Mangosutu Butelezi koji je bio tradicionalni rival Mandele i ANC dok je sada ministar unutrasnjih poslova.

Vise ministara a posebno vojnih i policijskih generala iz perioda aparthejda podnelo je molbe za amnestiju. Najveci je broj pripadnika raznih obavestajnih i specijalnih jedinica armije i policije iz tog vremena, a nisu izostali ni neki Mandelini najblizi saradnici.

Medju njima su potpredsednik republike i Mandelin najverovatniji naslednik Tabo Mbeki, koji je godinama bio sef medjunarodnog odeljenja ANC i raniji lider "Koplja nacije", vojnog krila ANC, a sadasnji ministar odbrane Dzo Modise.

U njihovoj molbi za amnestiju priznaje se, izmedju ostalog, da je tadasnji predsednik ANC, Oliver Tambo, naredio da se 1983. godine podmetne eksploziv u sedistu Ratnog vazduhoplovstva u Pretoriji, gde je poginulo dvadesetak lica, sto je objasnjeno osvetom za likvidaciju cetrdesetak aktivista ANC koju su izvrsili komandosi tadasnjeg rezima bele manjine na teritoriji susednog Lesota.

Otvaranje starih rana

Komisija za istinu i pomirenje zamisljena je kao juznoafricki recept za istorijsko pomirenje crne vecine i bele manjine posle skoro tri i po veka dominacije belih doseljenika i vise od cetiri decenije najbrutalnije rasne diskriminacije. Njeni idejni tvorci ocakuju da ce s istinom najsigurnije stici do nacionalnog i rasnog pomirenja odnosno da ce se tako jednom zauvek izleciti rane iz proslosti.

Doduse, i oni sami priznaju da ce amnestija neminovno obuhvatiti i lica koja su izvrsila zlocine protiv humanosti, ali to pravdaju tvrdnjom da je bolje ostaviti nekaznjene neke zlocince nego rizikovati mirnu transformaciju vlasti sa bele manjine na crnu vecinu.

Medjutim, za porodice tajno likvidiranih protivnika aparthejda, o cemu istina izbija na videlo tek za vreme sadasnjih saslusanja, ovo ipak predstavlja otvaranje starih rana

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /