Samar Milosevicu

Jan Briza

Predsednik Srbije Slobodan Milosevic definitivno vise nije gospodar situacije s one strane Drine. Da jeste, predsednica Republike Srpske Biljana Plavsic ne bi se usudila da mu javno udari onakav politicki samar kakav je bilo odbijanje da na njegov poziv-ultimatum dodje na pregovore u Beograd.

"Ne!", koje je rekla, politicki je hrabar, a jos vise mudar potez. Narocito kada je u pitanju njena bezbednost. Sada ce Milosevic licno brinuti da joj ne fali ni dlaka s glave jer bi u suprotnom ceo svet odmah u njega upro prst.

Plavsickino otvoreno i odlucno suprotstavljanje Milosevicu imace dalekosezne posledice s obe strane Drine. Tamo ce povecati izglede da bivsi sef rezima na Palama Radovan Karadzic dospe pred Haski tribunal, a ovde ce doskora neprikosnovenom vodji otezati i ovako dosta tesko probijanje do funkcije predsednika Jugoslavije.

Karadzicev odlazak u Hag ozbiljno bi uzdrmao Milosevica. I to najpre ovde - kod kuce. Jer, mnogi bi Karadzicevo izrucenje Medjunarodnom sudu za ratne zlocine doziveli kao Milosevicevu "izdaju" i "kapitulaciju" pred "svetskim mocnicima". On bi tako postao zrtva sopstvene propagandne masinerije koja ga je promovisala kao "vodju svih Srba" - cija se rec bez pogovora slusa s obe strane Drine - a od Rase nacinila romanticnog nacionalnog heroja koji se borio za "nasu stvar".

Poraz u sukobu s Biljanom Plavsic - zenom - uzdrmao bi Milosevica i kao "pater familijasa" kod ovdasnjeg patrijarhalno vaspitanog sveta. A upravo je taj svet bio njegov glavni adut na svim dosadasnjim izborima.

Najzad, gubitak autoriteta s one strane Drine oslabio bi i njegove medjunarodne pozicije. Jer, dosad je upravo zbog presudnog uticaja na tamosnja zbivanja vazio kao "gospodar rata i mira" na Balkanu. Ako to vise nije, prestace da bude potreban velikim silama kao garant sprovodjenja u zivot Dejtonskog sporazuma. I prvom prilikom ce ga pustiti niz vodu.

Malo je, medjutim, verovatno da ce se to dogoditi brzo. Jer, ostalo je jos dosta da uradi od onoga na sta se obavezao. A nekog drugog, ko bi to s vise entuzijazma i efikasnosti obavio, ovde je zasad jako tesko naci. I zato je Milosevic jos uvek potreban. I to upravo ovakav - uzdrman i oslabljen. Najpre pobunom Crnogoraca koji odbijaju da mu dopuste da po sopstvenom nahodjenju menja Ustav Jugoslavije i lisi ih i poslednjih ostataka drzavnosti njihove republike, a potom i "samarcinom" koju mu je udarila Biljana Plavsic.

Milosevicevo vreme prolazi. Polako - ali sigurno.