Poljuljana stabilnost RS u dejtonskoj BiH

Kao entitet dejtonske BiH sa ogranicenom drzavnoscu RS je upravo u jeku borbe za sopstvenu spoljnju i unutrasnju stabilizaciju. To je vreme kada su joj najmanje potrebni bilo kakvi potresi. Uz nepovoljan geopoliticki i jos nepovoljniji geostrategijski polozaj, opste stanje RS uslovljavaju i opredeljuju i posledice proslog rata i katastrofalno stanje nacionalne ekonomije

Pise: Dragan D. Marcetic

Nema sumnje da sadasnjost i buducnost RS sustinski opredeljuje njeno opste stanje koje, na zalost, nije nimalo ruzicasto. Medjutim, njena buducnost, ili njen put ka njoj, predodredjena je mnogim usputnim ogranicenjima, a to su sposobnost RS za dalju implementaciju Dejtonskog sporazuma, mogucnosti agresije na ovaj entitet dejtonske BiH, eventualna podela njene teritorije na zapadni i istocni deo kao moguca posledica sadasnjih desavanja, pa cak i mogucnost izbijanja medjusrpskog gradjanskog rata na ovim prostorima.

Iako se na ovim prostorima ne puca skoro dve godine ne treba pomisliti da u RS vlada apsolutan mir. Pravog mira u RS je bilo samo nepunu godinu dana posle Dejtona (21. novembra 1995). Cim nema rata, Srbi odmah zapocinju razmirice i deobe. Istini za volju, to je bio nacionalni specijalitet i u toku rata ali sa mnogo manjim obimom, sadrzajem i intenzitetom. Tako je i ovoga puta i izgleda da ce tako biti sve dok se ne rode neki novi Srbi. Vec u novembru 1996. godine (sedmoga) doslo je do prvih potresa u RS. Vrhovni savet odbrane i predsednica RS (gospodja Plavsic) doneli su Odluku o preimenovanju (u stvari smeni) Glavnog staba Vojske RS u Generalstab. Sve do 28. 11. komandant tog staba (general Mladic) uporno je odbijao izvrsenje te Odluke. Ovdasnje srpstvo se odmah podelilo na one za i one protiv. Za tih dvadesetak dana malo je nedostajalo pa da nije doslo do medjusrpskog oruzanog sukoba. Smena je ipak obavljena, a na vrh vojske RS su dosli neki novi ljudi za koje je general Mladic smatrao da nisu dorasli tim polozajima. Sadasnja desavanja i ponasanje Generalstaba Vojske RS potvrdjuju njegove stavove. Nije proslo ni pola godine od tog sukoba politike i vojske RS koji jos tinja, a entitet je zapao u jos dublju krizu. Krajem juna predsednica Plavsic je pokusala da suspenduje ministra unutrasnjih poslova Vlade RS (D. Kijac) zbog dokazanog ucesca u drzavnom kriminalu. To je trebalo da bude pocetak borbe za uspostavu ustavnosti i zakonitosti u RS i eliminisanje drzavnog i ostalog kirminala koji su poprimili alarmantne razmere.

SDS (Srpska demokratska stranka), koja ima apsolutnu zakonodavnu i izvrsnu vlast u RS, takav je potez pretsednice shvatila kao objavu rata. Nije ni cudo, jer su joj ugrozeni temelji funkcionisanja i opstanka. Predsednik Narodne skupstine RS (dr Kalinic) odmah zakazuje 10. sednicu NS sa ociglednom namerom opoziva predsednice. Nije bitno sto do tog opoziva moze doci samo na ponovnim izborima, odnosno referendumu. Nemajuci izlaza, a shodno Ustavu RS, predsednica je raspustila NS. U takvoj situaciji kao melem na ranu je 2. jula dosla izjava Generalstaba (general Colic) da ce vojska ostati van tog sukoba i da ga treba resavati tamo gde je i nastao (u politici). Nikad ne reci nikad, ali se ipak nikad ne treba prerano radovati. Odmah posle te Odluke predsednice RS (3.jula), nacelnik Generalstaba prisustvuje sednici raspustene NS navodno da bi trazio artikle za ishranu vojske. 6. jula upucuje pismo predsednici RS u kome je optuzuje da je svojim odlukama ugrozila bezbednost i uspesnu odbranu entiteta i prakticno joj postavlja ultimatum od tri tacke. Prva i najvaznija jeste da je predsednica RS pre donosenja bilo kakve odluke duzna da obavesti Generalstab i zatrazi misljenje od njega. Predsednica RS je ujedno i vrhovni komandant vojske RS pa je takav zahtev prvo nevojnicki, pa onda sve ostalo. 8.jula, posle sastanka sa kolegijumom nacelnika Generalstaba, predsednica RS je ucinila sve da zastiti Vojsku. Vodi se borba da se ustanovi kako je to strogo poverljivo (vojna tajna) pismo doprlo u javnost iako to svi u RS znaju. Istog dana kada je Generalstab objavio to pismo, suspendovani ministar unutrasnjih poslova D. Kijac je izdao saopstenje u kome je ocenio da je bezbednosno-politicka situacija RS povoljna i stabilna. Politicke borbe i prepucavanja su jedno, a istina i stvarnost su nesto sasvim drugo. Istina, Ustav RS i njeni zakoni su na strani predsednice RS cije je odluke podrzao i Zapad. Krjnji ishod politicke borbe ne zavisi od neistina i dezinformacija vec od cinjenica. Nema niti moze biti Republike sa dva predsednika (zvanicni i nezvanicni) koji svaki sa svojih pozicija upravljaju entitetom. Jos je gore stanje kada nezvanicni na sve moguce i nemoguce nacine onemogucava onog drugog. Nema niti moze biti ni Republike ni bilo kog drugog oblika drzavnog organizovanja tamo gde caruju bezakonje, pravna anarhija i kriminal, pri cemu su i vojska i policija stranacke. Ako se tome dodaju zbog toga neresivi problemi RS (politicko-diplomatska izolacija entiteta od spoljnjeg okruzenja, nedostatak ekonomske pomoci sa strane, polumrtva ekonomija, opsta nezaposlenost i sl.), onda onaj koji to sve pokusava da resi ne moze da ne bude u pravu.

Apsolutno je sigurno da je u RS u toku politicki sukob. Njime nije doveden u pitanje opstanak entiteta, vec njegov polozaj i stabilnost u dejtonskoj BiH. Vojska RS (15.000) i MUP (policija) koji ima oko 30.000 ljudi nemaju sta da traze u tom sukobu. Sa tako malobrojnim ljudstvom, pored 1.3000.000 stanovnika RS, ne moze se stvarati privid da neke masovne i mocne organizacije podrzavaju jednu od sukobljenih politika. Nije u pitanju ustavna kriza koja se koristi kao paravan za prikrivanje sustine sukoba. Ustavni sud na Palama, koji je pod uticajem SDS, moze osporiti ustavnost i zakonitost Odluke predsednice RS o raspustanju NS, sto je verovatno. Medjutim, odluka tog suda podleze oceni ustavnosti i zakonitosti od strane Ustavnog suda BiH u Sarajevu, koji je nedavno formiran. Mnogi to u RS i ne znaju a izgleda i neki iz vodjstva SDS koji unapred masu odlukom Ustavnog suda RS.

U ovakvim uslovima posebno treba biti oprezan pri procenama podrske koju ima bilo koja od politicki sukobljenih strana. Ipak, cinjenica je da iza predsednice RS stoji Krajina koji cini 70 odsto ljudskih, privrednih i ostalih potencijala RS. Predsednicu RS je podrzala i medjunarodna zajendica, sto je od vitalnog znacaja za krajnji ishod politicke krize.

U RS se putem civilnog aspekta i Sfora implementira Dejtonski sporazum, koji je kamen temeljac opstanka tog entiteta. Prisustvo medjunarodne zajednice i Sfora u RS i u sferi teorije eliminise mogucnost agresije na RS ili medjusrpskog oruzanog sukoba. Malo je verovatna i podela RS na zapadni (Krajina) i istocni deo (Podrinje, Romanija i Hercegovina). To ne bi bila dejtonska RS, cime bi se dobio prostor za reviziju tog sporazuma. S tom podelom, za relativno kratko vreme, RS bi prestala da postoji. Opste stanje RS se u praksi negativno odrazava iskljucivo u domenu implementacije Dejtona. Ukratko receno, ako je implementacija i do sada tekla traljavo uglavnom zbog opstrukcija SDS, vise je nego jasno sta se sve s njom moze desiti u ovakvim uslovima. Uz sve to, hteli mi to ili ne, politicka kriza sasvim sigurno slabi pozicije tog entiteta i u spoljnjem i u unutrasnjem okruzenju. U ovakvoj opstoj situaciji u RS najbolje bi bilo kada bi partije i stranke iz SRJ, a posebno partija na vlasti, prestale da "pomazu" RS. Od te "pomoci" boli glava, a o konfuziji koju s njom izazivaju na ovim prostorima da i ne govorimo. Verovatno radi toga je predsednica RS odbila razgovor s predsednikom Republike Srbije i gospodinom Krajisnikom. Pored toga, SPS iz SRJ je javno podrzala politicke protivnike (SDS) predsednice RS, pa je svaki razgovor sa njenim liderom o politickoj krizi u ovom entitetu bespredmetan. Prava mogucnost za razresenje politicke krize u RS su vanredni parlamentarni izbori koje je predsednica RS pri raspustanju NS zakazala za 1. septembar. Siguran je odsudan otpor SDS protiv koga rade i vreme i dogadjanja. Ukoliko do njih eventualno ne dodje, problem bi morala da razresi medjunarodna zajendica. Iako nepovoljno za RS i to je resenje jer ako ne bude i njega ko zna gde ce sadasnja politicka kriza odvesti RS.