Vuk Vidor, slikar - Vuk Velickovic gradjanin

Crne kese me asociraju na univerzalni pokret izbeglica. Napunio sam ih zemljom, napravio kolonu od njih...

Radovan Kupres

Slikar Vuk Vidor i gradjanin i video-artist Vuk Velickovic. Mladi umetnik s dva imena, dva razlicita stvaralacka usmerenja, dva stanista, Parizom i Beogradom. I, zasto to ne reci, sa odlicnim genetskim predispozicijama - sin Vlade Velickovica. U Paviljonu Veljkovic, prostoru Centra za kulturnu dekontaminaciju, sinoc je otvorena izlozba "Transformers", kojom on svojevrstan autorski dijalog vodi sa svojim prijateljima i kolegama iz Francuske Fabrisom Langladom i Fabrisom Domerkom. Prikazane su njihove instalacije inspirisane industrijskim svetom, reciklazom, ljubavlju, duhovnim svetom ili, kao u slucaju Vidorovog ostvarenja, egzodusom, raseljavanjem populacije. Vuk Vidor je u svojih 30-ak godina izlagao u Belgiji, Spaniji, Francuskoj, gde je proslog meseca nagradjen za slikarstvo. Kao Vuka Velickovica, reditelj spota "Znaj" benda Plejboj, prosle godine ga je relevantni beogradski casopis "Kvadart" proglasio BOLJIM u tom fahu.

Do izlozbe "Transformers" doslo je najvise zahvaljujuci njegovom angazovanju i za njegove dugogodisnje prijatelje prilika da izlazu u Jugoslaviji doimala se prilicno egzoticno, stoga i privlacno. U slucaju njih trojice ipak se ne radi ni o kakvoj umetnickoj grupi u povoju jer se, kako kaze Vidor, bitno razlikuju i umetnicka veza koja je uspostavljena medju njima ovim projektom prilicno je "tajna" i mozda nece biti lako uocljiva. Ovo, ocenjuje nas sagovornik, uopste i nije trenutak za egzistiranje umetnickih grupa, jer - individualizam caruje. On je apsolutni zakon vremena, ne samo u umetnosti, nego uopste.

Nasa Borba: Koliko se izlozena instalacije razlikuje od onoga sto i kako inace stvaras?

Vuk Vidor: Ja uglavnom radim te "hronicne" stvari, znaci slikarstvo - slika, crtez...Sada se, medjutim, okrecem i nekim drugacijim objektima koji imaju veze s mojim idejama. U ovom slucaju, to su one ogromne kese, vrlo jeftine, koje mogu da se nadju svuda u svetu, crvene, plave, bele boje, takozvane sanerke. I te kese sam poslednjih godina tako cesto vidjao; kada ne televiziji daju neke snimke iz Bosne, videli su se ljudi koji jure, spasavaju zivote i vuku te kese. Zato me ta kesa asocira na neki univerzalni pokret izbeglica. Napunio sam ih zemljom, napravio kolonu od njih... Bitan za ovu instalaciju je citat jedne pesme EKV: "Ovo je zemlja za nas/ ovo je zemlja za sve nase ljude".

NB: Dakle, rec je o tzv. angazovanom umetnickom delu, koje reaguje na nase aktuelnosti. Koliko su i kako, po Tvome sudu, umetnici ovde reagovali na dramu koju smo ziveli poslednjih godina?

- Kada sam poslednji put izlagao ovde, takodje u Paviljonu, izlozba se zvala "Vrati mi zastavu" i bila je direktno vezana za moje osecanje raspada zemlje. Ne, znaci, ni rata, nego bas gubitka zemlje. I kada sam govorio o toj izlozbi, govorio sam kako mi je cudno da umetnicka scena nije reagovala na to. Ili je reagovala vrlo malo, diskretno, na neki skriveni nacin. Znam da je, recimo, Mrdjen Bajic napravio nesto, znam za mog oca posto ga vidjam svaki dan, ali mi je bilo sokantno da niko od mladjih umetnika nije napravio jednu izlozbu, grupnu ili samostalnu, koja bi tretirala te teme. Trebalo je to nekako "prezvakati", ali se to nije desilo.

NB:Sta je uzrok tome?

Ne znam. Mene su kritikovali sto ja to radim a ne zivim ovde. Taj argument mi je jako sumnjiv, jer ja ipak mnogo vremena provodim ovde i znam sta se dogadja.

NB: Olja Ivanjicki je pre izvesnog vremena u jednom intervjuu rekla da je Marina Abramovic mogla da napravi taj barok od balkanskog rata posto nije zivela u njemu, nego ga gledala preko CNN-a. Mozda je nekakav eskapizam i prirodna reakcija direktno ugrozenog neznog umetnickog bica.

- Eskapizam nikada nije resavao nikakve probleme. Eskapizam vlada ovde u svakodnevici, na televiziji, u muzici, narodnoj zabavi, od njega ne uspeva da se vidi pravi zivot. Medjutim, umetnik bi morao da bude svesna osoba, informisana, koja gleda na svet kroz jedan svoj sistem. To sto je Marina uradila je fantasticno. Svi ovi nasi umetnici koji su se bavili kosovskim bitkama, gradjenjem nekakvog balkanskog epskog stila, ljudi su koji nisu dobro razumeli situaciju ili su je previse dobro razumeli i odlucili da iskoriste politicki trenutak za neke svoje pragmaticne ciljeve, lazuci sebe i lazuci masu. Ali, tako nesto ne moze da traje dugo i sada, kada je proslo, hajde da vidimo prave umetnike, da vidimo pravu stvar. Jer, to je nase bogatstvo, iako je tragedija, nasa je i moramo da je tretiramo.

NB: Moze li biti pomalo stresna ta stalna "setnja" izmedju Pariza i Beograda, s obzirom na drasticnost razlike koja se verovatno ispoljava u bilo kakvom poredjenju?

- Ja i ne pravim nikakva poredjenja, znam da tu poredjenja nema. Mada, interesantno je posmatrati kako ljudi tamo i ovde prezivljavaju odredjene situacije. Znamo kako se ovde tesko zivelo, ali ljudi su ipak uspevali da sacuvaju neki duh. Dok u Francuskoj izobilja, primecivao sam da lakse padaju u depresiju, beznadje. Valjda je to prirodno da kada ti je sve dato, lakse pljunes u to. Tako da mi je uvek bilo drago da vidim da se ljudi ovde bore.

NB: Kako "uskladjujes" svoje potrebe da se bavis razlicitim stvarima, razlicitim medijima?

-To su dve potpuno odvojene stvari. Moje bavljenje videom proizlazi cisto iz toga sto pripadam toj MTVgeneraciji, generaciji televizije i videa. Mene interesuje sve sto je slika. Slikarstvo je, naravno, na prvom mestu.

NB: U oblasti videa se potpisujes kao Vuk Velickovic a u slikarstvu kao Vuk Vidor?

- Morao sam da promenim ime, jer u Francuskoj Velickovic znaci jednu stvar i tesko je, vezujuci se za to ime, napraviti nesto za sebe u ovoj umetnosti. Zelim da ako me neko kritikuje ili gleda sta radim, radi to zbog mene. U enciklopediji sam nasao ovo Vidor. Trazio sam pod "v" i nasao sam jednog rezisera. To zvuci onako slovenski.

NB: Kakva je komunikacija izmedju dvojice umetnika, Vlade Velickovica i Vuka Vidora?

- Pa, on svrati, pogleda, kaze - Ovo valja, ovo ne valja. Ne znam da li mu je sasvim jasno sta ja to radim, ali ume da bude vrlo kritican. Uostalom, on je i pedagog, mora da bude i tako pedagoski strog.