Ajsak Hejs, bluzer, covek jutra gost ovogodisnjeg Jazz Festivala u Beogradu

Prvi bluz cuo je od B. B. Kinga. Prvu polocu snimio je posto je ukrao pet minuta na tonskoj probi. Prvi album snimio je za noc i njime utro put za jos 26 albuma. Postigao izvanredan uspeh sa muzkom u filmu "Saft" ali nije uspeo da dobije glavnu ulogu u njemu. Bori se protiv nepismenosti. Ne pusi, ne pije, cuva covekovu okolinu

Vojislav Pantic

Ajsak Hejs se rodio u Kovingtonu, drzava Tenesi, a preselio se u Memfis kada je napunio sedam godina. Prvi dodir sa muzikom imao je u crkvi. Pevao je sa svojom sestrom u uskrsnjim programima. Odrastao je kod majcinih roditelja. Prvi ucitelj klavira bila mu je njegova baba.

Bluz je poceo da slusa 1947. godine, kada je otkrio jednu crnu radio stanicu. Disk dzokej je bio izvesni Em Di Vilijams. On je od dva do sest popodne pustao dobru muziku: stvari koje ja ranije nije imao prilike da cuje.

Prva muzika koji ste slusali bila je bluz. U Beogradu ste odsvirali dva bluz standarda. Da li mozemo da se vratimo malo na Vase detinjstvo?

- Prvi bluz cuo sam od B. B. Kinga, koji je vodio sou "B. B. King, The Beale Streat Blues Bodz" na lokalnoj stanici WDIA. A onda sam slusao i Gospel, pa naravno nastavio da slusam i kantri, a onda i dzez koji mi je pokazivao moj mentor u Memfisu Luis Kolmen. Potom sam slusao i pop muziku: Peri Koma, Net King Kola, Toni Beneta i Endi Vilijemsa. Slusao sam i klasiku, dok sam jos bio u srednjoj skoli. Ucitelj nam je pustao simfonijsku muziku sto nas je potpuno opcinilo. Bili smo zapanjeni. Onda sam presao na ritam i bluz: Rut Braun, The Drifters, The Clovers i druge. I upijao sam svu tu muziku. Pa kada je doslo vreme da i ja pocnem da nesto nudim iz svog licnog rezervoara ja sam napravio nesto inspirisan svom muzikom koju sam ranije slusao.

Kako ste dosli na ideju da se i sami oprobate u muzici, da odete do Stax Records i kazete im da zelite da udjete u posao?

- Kada je Stax poceo sa radom, ja sam se prijavio na audiciju. Tri puta sam odbijan: jednom sa rokenrol bendom, jednom sa bluz grupom, jednom sa duvap sastavom. Ali studio je bio u mom komsiluku, a ja sam vec tada dobro svirao klavir i moj najbolji prijatelj me je pozvao da jednom zamenim Buker Tija. Ljudi iz Staxa su to culi, pa su mi ponudili ugovor. Bilo je to 1962. godine. Ubrzo sam na jednoj tonskoj probe ukrao par minuta da snimim dve numere za svoju prvu plocu: "Laura We Gonna Last Go Round"/"C. C. Rider". Singl se prodao u tri primerka! (smeh). I onda su mi rekli: "O kej, ali sacekaces malo sa svojim snimcima". E onda sam se ja usredsredio na studijski rad kao klavijaturista i polako sa bendom planirao kako bi trebalo da izgleda nesto sto bi sami radili. Tako je pocela moja karijera muzicara.

Postali ste clan porodice Stax...

- Da. Udruzio sam snage sa svojim starim prijateljem Dejvid Porterom. Nas dvojica smo pisali pesme, radili aranzmane, oformili bend, i ubrzo etablirali tim "Hejs i Porter". I pisali smo skoro za sve najvece zvezde produkcije Stax.

I zapanjili ste svet krajnje neobicnim aranzmanskim pristupom. Recimo, za Sam & Dave ste pripremili aranzmane sa violinama...

- Da. Jer moja glava je bila potpuno otvorena za drugaciji pristup muzici od uobicajenog. Mene je cinilo jako srecnim sto su te nase kompozicije i prihvacene. "Hold on! I'm Comin'", "Soul Man", "I Thank You... Sve smo mi to uradili.

A onda ste se okurazili da ponovo sami okusate srecu?

- Da. Bilo je to 1967. godine. Objavio sam album "Presenting Isaac Hadzes". Sasvim ishitreno. Napravili smo parti povodom mog rodjendana. Bio sam prilicno pijan kada mi je Al Bel prisao i rekao: "Sada cemo da radimo tvoj debi album". A ja mu kazemi "Da li se salite?", a on ce meni: "Ne, ja mislim ozbiljno. Hajde da odemo u studio". Tamo su vec sedeli Booker T. And The M. G. 's: Buker Ti na orguljama, Donald Dak Dan na basu i Al Dzekson na bubnjevima. I ja sam im rekao: "Pratite me". A Beli je pustio traku. Posle par sati Bel nam je rekao da smo upravo snimili plocu. Onda su ljudi iz produkcije doveli fotografa i na moje veliko iznenadjenje saopstili mi da cu se upravo slikati za omot svog prvog albuma. Nisam mogao da verujem.

Za sledecu plocu vec je bilo drugacije. Bio sam trezan a onda su mi dali potpunu stvaralacku slobodu da album "Hot Buttered Soul" pripremim na miru. Ploca je postigla ogroman uspeh i utrla put za 26 albuma koji ce slediti.

Oficijelni deo programa u Beogradu ste zavrsili izvodjenjem teme iz filma "Saft". Zar nije neverovatno da ova tema i posle 25 godina nailazi na takve egzaltirane reakcije publike?

- Holivudu tih godina nije islo dobro. Producenti su tragali za nekim stosom koji ce prodati publici. Postojao je neki film "Sweet Bags, Bad As Soul", koji je odlicno prosao kod crne publike i jednom timu je palo na pamet da bi bilo zgodno uraditi film koji ce biti potpuno okrenut crnoj populaciji - u kojem ce glavni glumac biti crnac, njegovo okruzenje crno, film koji ce rezirati crnac, a i muziku izvoditi crni sviraci. Onda su mene zvali i pitali da li bih ja napravio muziku za takav film. Rekli su da ce se film zvati "Saft". Pristao sam ali sam ih zamolio da mi pokazu scenario. I pitao sam ih: "Imate li coveka za glavnu ulogu?" Oni kazu: "Ne". A ja sam im rekao: "Pa, dobro, ja bih mogao da probam da igram glavnu ulogu" i nismo se culi nekoliko nedelja. Onda sam ih nazvao i pitao sta se desava, a jedan od producenata mi je rekao: "Zar ne znas? Nasli smo drugog coveka za glavnu ulogu - Ricarda Rauntrija. Ali, jos uvek od tebe ocekujemo muziku." Tako sam ja njima uradio muziku za film, i ona je postigla ogroman uspeh i zivela sama za sebe, mimo filma. Bilo je to zaista zabavno snimanje: Ja nikad ranije nisam radio muziku za film. U to vreme bio sam na turneji po SAD. I vikendima bih putovao iz Holivuda na istok, na svirke, pa se ponedeljkom vracao u filmski studio. Uopste mi nije jasno kako sam to postigao, ali je rezultat bio izvanredan.

U jednom od Vasih skorih intervjua za NBC Super Channell pricali ste o Vasoj dugogodisnjoj borbi protiv rasizma.

- Da. Ja sam bio veoma militantan u tom pogledu. Sada je to vise rat protiv neobrazovanosti. Pre cetiri godine zainteresovao sam se za sajentologiju. Ja sam medjunarodni portparol Pokreta za borbu protiv neobrazovanosti. Obrazovanje je vrlo vazno. Ako covek nije obrazovan lako upada u beznadje, siromastvo, sklon je drogi, raznim bolestima ili alkoholizmu. Osnovni problem je nepismenost. Ako coveka opismenite tada on je u stanju da sam odgovori na pitanja koja mu se postavljaju i probleme koja ga okruzuju. I moze da se suocava sa tim problemima. Snazna tehnologija je danas razvijena za prevazilazenje neobrazovanosti i, posebno, nepismenosti.

U saglasju sa akcijom koju je pre nekoliko godina pokrenuo Sting, i Vi ste se borili za ocuvanje "kisnih suma"...

- Svaki vid zivota na ovoj planeti je veoma znacajan. Iz svog neznanja mi polako unistavamo nase biolosko okruzenje. Ako ne prestanemo sa tim dozivecemo katastrofu, jer sve ono sto nam priroda lose cini - poplave, elementarne nepogode - to nije slucajno, ljudi su se previse upetljali u eko sistem. Ljudi se probude i vide da im je kuca poplavljena i ne znaju za sto je to. Izgubljeni su ogromni novci, a zasto? Zato sto je to covek izazvao. Covek s jedne strane greje okeane a s druge strane unistava sumu. Ljudi naprosto ne shvataju sta ce se desiti ako kisne sume budu unistene. Zbog profita oni ce poseci sve drvece, a onda ce duplo vise morati da placaju sutra da nadoknade stetu koja ce nastati narusavanjem eko sistema. I neko mora da poklanja paznju, da se odgovorno postavi prema unistavanju prirode. Jer, mozda se u prirodi kriju lekovi za razne, danas, neizlecive bolesti. Ako ih sacuvamo neko ce vec jednog dana iz prirode izvuci ono sto mu je potrebno... Ljudski zivot je vazan. Kad bi nas ego ostavili po strani, pa prestali da se ubijamo zbog granica, zbog etnickog porekla, drustvenog polozaja, zivot bi nam bio sadrzajniji. Mislim da je sve to iz nenznanja. Kad to radite, polako se spustate niz drustvenu spiralu. Mislim da je poslednji cas da se zaustavi negativno samounistenje ljudske rase pa da se vratimo tamo gde smo bili na drustvenoj lestvici. Da bi nesto dobro ostavili nasoj deci...

Posle dvadeset godina vratili ste se sopstvenom studijskom radu, objavljujuci novi album "Branded"...

- Nije to za mene bilo nista neobicno. Ja sam i u medjuvremenu snimao, samo sto je to bio studijski rad za druge kolege. A sad sam se vratio svojoj karijeri. Bio je to dobar sejsn.

Istovremeno sa ovim albumom objavili ste i instrumentalnu plocu "Raw And Refined"...

- O toj ploci odlicno govori sam naslov - nesto na toj ploci je sirovo, a nesto rafinirano. Tu ima i nekoliko pevanih numera, ali je ploca pretezno instrumentalna. Producent Beni Mejbon dosao je jednom i rekao mi: "Ljudi vole tvoju muziku, sto ne bi snimio i jedan instrumentalni album?" Pristao sam pa smo u isto vreme objavili obe ploce. "Raw And Refined" je opustena, nezna ploca idealna za putovanja: recimo iznervira vas guzva u saobracaju, a vi pustite "Raw And Refined" i to vas smiri...

Recite mi nesto o Vasoj karijeri disk dzokeja na Kiss FM radiju u Njujorku.

- Ja sam "covek jutra". Ta emisija ide od sest do deset ujutro, sto znaci da ja ustajem izmedju cetiri i pet ujutro. Mogu da ti kazem da nisam bio takav nekada. Mrzeo sam da ustajem ujutro, kao i svi muzicari. Ali, ponudili su mi to, i to je za mene bio izazov sa kojim sam se potpuno suocio. Imam divnu publiku, verne slusaoce kojima se dopada kako radim. Ukljucujem ih u program. Jutro je vreme kada radio stanice imaju najvise slusalaca, jer tada ljudi idu na posao. Nudimo im servisne informacije koje zele da cuju, a pustamo stari dobri soul, kao i stari ritam i bluz - jer to se sada ponovo slusa u SAD. Ljudi su poceli da shvataju da je to prava muzika. Da ova hip-hop stvar, pa rep, da su to trendovi, a da su prave vrednosti postavljene pre trideset godina.

Odakle crpite snagu da radite toliko razlicitih stvari sa takvim uspehom?

- Ja sam vegetarijanac. Ne pusim, ne pijem, gutam razne vitamine... Pored toga, koristim razne lekovite trave.