Dr Marija Bogdanovic, dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu o drustvenom miljeu u kome radi Univerzitet

Vlast u Srbiji ostaje nepromenljiva jer je to sistemsko pitanje. Kao kad imate sistemsku i lokalnu bolest, onu lokalnu mozete lako da otklonite operacijom ili lekovima. Ali, kad je ceo sistem zahvacen vlascu, koja je autoritarna, to je vrlo tesko menjati. Za demokratiju treba dosta vremena, menjati mentalitet i radne navike

Olga Nikolic

Privilegovani polozaj obrazovnog sistema normalna je pojava u svakoj zemlji koja drzi do svoje buducnosti. Sudeci po tretmanu drzave, u Srbiji ovaj deo drustvene nadgradnje je daleko od toga da ima povlasceni status. O prilikama na univerzitetu, odnosu vlasti prema visokoskolskom obrazovanju i drustvenom miljeu u kome radi univerzitet, za "Nasu Borbu" govori profesor dr Marija Bogdanovic, dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jedan od sedmoro kandidata za rektora najstarije i najvece akademske ustanove u zemlji.

Prijem koji je za dve hiljade zvanica organizovao predsednik Republike Srbije, Slobodan Milosevic, ogorcio je univerzitetske profesore, jer oni jos nisu dobili ni prvi deo aprilskih zarada.

- Cinjenica je da je organizovanje jednog takvog prijema, u trenutku kad univerzitet tri i po meseca nije dobio ni dinara, ogorcilo univerzitetske nastavnike i saradnike. Nastavnici ne samo da su otisli ispod svakog egzistencijalnog minimuma, nego vise nisu u stanju ni da obavljaju svoj posao normalno. Ja sam to prenela ministru, dr Jovi Todorovicu, i rekla da je taj prijem zapravo bila "poslednja kap", "prst u oko" svim gladnim na Filozofskom fakultetu i na Beogradskom univerzitetu, koji od kraja marta cekaju plate - i da sada nije trebalo praviti tako masovan prijem. Rekla sam takodje kolegi Todorovicu da to moje misljenje moze da citira bilo gde da ode.

Da li besparica podjednako pogadja sve kolege, ili su neki kolektivi u povoljnijem polozaju?

- Znam da je Filozofski fakultet u veoma nepovoljnom polozaju, on ni u najmanjoj meri nije komercijalizovan, tako da u potpunosti zavisimo od Ministarstva i to je ono ocajno stanje do koga su resorno Ministarstvo i Vlada doveli najstariji fakultet na Beogradskom univerzitetu. Ovom prilikom postavljam pitanje gospodinu predsedniku Vlade, Mirku Marjanovicu - da li on ne cuje, ne vidi, ili se namerno pravi gluv za ono sto se dogadja u ovoj zemlji? Nema on nikakvog prava da univerzitet dovede do egzistencijalnog minimuma.

Sto se tice drugih fakulteta, oni koji su vezani za privredu i imaju mogucnosti da upisu veci broj studenata, koji su komercijalizovani, mogu mesec- dva da izdrze duze od nas.

Da li te "varijacije" menjaju postojeci (los) status najstarije akademske ustanove u drzavi?

- Te varijacije, mislim da nisu tolike da bi ih trebalo uvaziti kao diskriminacioni faktor razlike u polozaju pojedinih fakulteta - u celini Univerzitet jako lose stoji, kako u pogledu visine licnih dohodaka, tako i u pogledu odrzavanja zgrada, materijalnih troskova za odrzavanje nastave... Univerzitet je doveden u situaciju da mu vlada oduzima dostojanstven polozaj, koji on, inace, po svom znacaju za drustvo mora da ima. Vlada je ta koja mora da cini sve da na nekim institucionalnim i moralnim principima odrzava visok nivo univerziteta, a ne da ga svaki put sve vise snizava - forsirajuci, na racun univerziteta, neke druge stvari koje su izvan onoga sto je ovom drustvu zaista neophodno.

Da li se to radi svesno...?

- Do skoro sam smatrala da drustvo jeste u teskoj situaciji, da smo dosta toga pretrpeli, previse je slozena i slojevita i drustveno-ekonomska i politicka situacija, ali sada kada vidim sta se sve u drustvu radi, gde sve novac ide i koje se potrebe podmiruju - moram da kazem da tu nigde nema visokog obrazovanja. Sa punom odgovornoscu mogu da kazem da se to radi svesno.

Moze li takav tretman drzave da ugusi klice ideja koje nisu u skladu sa ideologijom vlasti...?

- Mislim da Univerzitet u Beogradu traje dovoljno dugo, 160 godina - i da taj duh ucenosti i moralnosti nece dozvoliti da bude potopljen od bilo kog politickog rezima. Mi moramo da se izborimo za svoj status, ne samo u materijalnom pogledu. Nije akcenat samo tu, ali smo sada dovedeni u situaciju da o tome toliko govorimo. Jer taj materijalni polozaj univerziteta odrazava se na mogucnost odrzavanja nastave. Ne mozete izvoditi nastavu, ako nemate sredstva i ako tri i po meseca profesorima i saradnicima ne dajete licne dohotke koji su oni savesnim radom zasluzili.

Da li imate "tajno oruzje" kojim mozete prisiliti Vladu da ispunjava obaveze?

- Oni ocigledno racunaju na nasu moralnost - taj moral je jos uvek visok, govorim o svom fakultetu, ali bojim se, da kada siromastvo predje odredjeni prag, da tada moralnost pocinje da se gubi, da ce ljudi jednostavno prestati da rade...

U toku su izbori na Beogradskom univerzitetu - da li ce i ovoga puta biti vaznija imena i pripadnost vladajucoj partiji - nego programi?

- Nije problem u imenima, ako ovaj rezim zadrzi dosadasnji nacin ponasanja. Nemam utisak da popusta, naprotiv, postaje sve otvoreniji i grublji prema univerzitetu, pa zato mislim da ce biti izabrani ljudi koji su u tom sistemu ono sto mi zovemo "rezimski ljudi" - pri cemu to ne znaci da oni koji to nisu, da su protiv svog naroda i drzave. Mi, jednostavno, nastojimo da se uzdignemo izvan svih svakodnevnih politickih interesa, uskih partijskih, kratkorocnih poteza.

Mislim da Univerzitet u Beogradu treba prepustiti ljudima koji nisu optereceni partijskim pritiscima ili partijskim dugovanjima, koji su slobodni ljudi i na objektivan nacin mogu da posmatraju probleme univerziteta i odnos Univerziteta i drustva. Bojim se da vlast nastavlja svoj nacin ponasanja, potpuno nepromisljen, ogranicen po stepenu mudrosti koji pokazuju. Oni ocigledno nemaju definisanu viziju univerziteta i drustva, pa prema tome, svaki korak koji preduzimaju stvara negativne posledice - i onda cemo opet imati studente na ulici, profesore koji ne mogu da rade bez licnih dohodaka, koji ce verovatno ici da se bave sivom ekonomijom...

Ova godina u Srbiji je u znaku izbora, ali, iako su u drzavi sve vitalne sfere u kolapsu, rezim se "ne da" i nema nameru bilo sta da menja...

- Ocigledno, ova vlast nema nameru da drustvo izvuce iz kolapsa. Cini mi se da sve veci broj delatnosti pada u taj kolaps. Nazalost, na povrsini jos uvek plivaju oni koji su van zakona ili na ivici zakona i to je ono sto odrzava ovaj sistem. Vlast nece da napusti ovo sto ima, prave se razne kombinacije i to je ono sto je i prirodno ocekivati. Kada te kombinacije ne bi imale ovako negativne posledice po drustvo u celini i posebno na univerzitet, mene one ne bi ni zanimale. Ocigledno da vlast racuna na najsiri deo drustva za svoju podrsku, a pri tom ga ne interesuje univerzitet, nastavnici, saradnici, studenti, jer to nisu njihovi glasaci.

Utisak je da narod ne moze da se oslobodi TV omamljenosti, iako se stvarni zivot surovo razlikuje od vestacke medijske slike...

- Mislim da narod vrlo tesko "vari" televizijsko prikazivanje njegovog zivota, narod to shvata kao iluziju, propagandu, praznu pricu. Vise niko ne veruje da cemo biti prvi u Evropi po proizvodnji, svako vidi da je to netacno i da je prosto neverovatno da neko to moze da izgovori pred tolikim gledalistem.

Kako se onda objasnjava da vlast u Srbiji ostaje nepromenljiva...

- To je sistemsko pitanje. Kao kad imate sistemsku i lokalnu bolest, onu lokalnu mozete lako da otklonite operacijom ili lekovima. Ali kad je ceo sistem zahvacen vlascu, koja je autoritarna od "vrha do dole", to je vrlo tesko menjati. Ne mozete da eksperimentisete sa celim drustvom, da biste ga promenili radikalno. Ne uvodi se demokratija nikakvim dekretom, za demokratiju treba dosta vremena, promena mentaliteta, radnih navika, politickog sistema...

Imamo vlast takvu kakva jeste i opoziciju ciji maniri su poznati... Gde je onda perspektiva u kojoj ce da proradi mehanizam promene vlasti?

- Imamo deo gradjanstva koji je nezadovoljan i nema kome da se opredeli, niti ka opoziciji ni ka vlasti - i ono sto moze da se dogodi - to je da veliki broj ljudi uopste ne izadje na izbore. Sad smo cak i ispod egzistencijalnog minimuma. U sociologiji je poznat termin "umorne zajednice". Mi smo umorni od nemastine i problema, ogromna vecina stanovnistva, tako da dolazi do apatije, nemoci, nemotivisanosti za bilo sta. Narod je bio zimus raspolozen da nesto menja, stvara. Ta pozitivna energija nije se na pravi nacin iskoristila da bi ova zemlja krenula napred.

Hocemo li opet imati sest-sedam godina apstinencije?

- To je vrlo tesko predvideti, jer vi ne znate koje ce poteze sistem da vuce, da li ce uspeti da se konsoliduje, jer ovo sto sada opozicija radi i kako se ponasa ocigledno daje prostora poziciji da se kosoliduje i da zahvaljujuci sistemskom utemeljenju i dalje nastavi da vlada na nacin na koji je to i do sada cinila.

Da li to znaci da u bliskoj buducnosti ne treba ocekivati promene u Srbiji?

- Iskreno receno, ja ne ocekujem nikakvo poboljsanje, prvi put u zivotu sam pesimista.