Zasto srpski socijalisti drze novu sednicu republickog parlamenta, kad prethodna jos nije zvrsena

Hitnim donosenjem izbornih propisa i zakona o privatizaciji, vlast hoce da stvori osnovu za jacanje Miloseviceve pozicije na saveznoj funkciji, a sebi pobedu na pedstojecim parlamentarnim i predsednickim izborima. Nema pogodnijeg trenutka od raspada koalicije "Zajedno"

Milica Torov

Socijalistima u Srbiji se ne bi moglo prigovoriti da nemaju maste kad politickog protivnika treba "skloniti s puta". Najnoviji "hit" republicke vlade, kojoj su i poslanici priznali "bogatstvo ideja", jeste prekid druge vanredne sednice parlamenta u jeku rasprave o kontroverznom Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi - koja je, zbog obilja amandmana, pretila da se oduzi do jeseni" - i zakazivanje trece, sa izbornim propisima i zakonom o privatizaciji na dnevnom redu.

Kao sve zakone koje inace, sami donose, socijalisti pocinju da krse i zakon logike. Red poteza im je ozbiljno poremecen, sto ne znaci da u tome nema neke logike. Na primer, "kad su oni mogli da zazmure dok je opozicija drzala svoj paralelni parlament, zasto se ona ne bi strpela dok oni odrade svoje paralelne sednice".

Naravno, vlada u ovom slucaju samo predlaze, a predsednik Skupstine je tu da njene zelje ispunjava, ne mareci za to da li poslanici odobravaju prekid sednice, ili ne, iako je po Poslovniku duzan da ih pita za misljenje. Za ovaj "mali nestasluk" iskupio se obecanjem da ce nastaviti tamo gde su stali kad odrade zadatak. A to znaci, kad hitno donesu zakone koji, ako je verovati upucenima, predstavljaju "sitnu podvalu" vlasti sracunatu na to da se, maltene, ukinu protivnicke stranke, odnosno izbace iz izborne trke.

Cena nije mala - to je najsigurniji nacin da se Milosevicu obezbede sto bolje pozicije za prelazak na saveznu funkciju, ali i u Srbiji stvori milje za pobedu vladajuce partije. Pogodniji trenutak za to se nije mogao ni zamisliti - svi pomenuti, vidljivi, ali i oni manje vidljivi, manevri vladajuce stranke, odvijaju se u vreme raspada koalicije "Zajedno", kada ne preti opasnost da bi opozcija mogla da osujeti namere socijalista.

U prvi mah ucinilo se da im i radikali idu naruku. Vecito bucni i buntovni, poslednjih dana, za skupstinskom govornicom, kao da su se nekako stisali, (na zalost demokrata koji su razradili poseban program kako da im u diskusijama pariraju). Za uzvrat vlada je ponudila izborne zakone sa kojima radikali ne bi trebalo da budu nezadovoljni. Nisu pokazali preveliku odbojnost prema povecanju broja izbornih jedinica sa devet na 29, jer je to bila neka gornja granica koju su sudeci, bar prema nekon njihovom pocetnom raspolozenju, bili spremni da prihvate. Za ocekivati je da ce im, po inoviranom izbornom zakonu, biti vraceni "oteti" mandati (sto, uzgred, sa najavljenim prevremenim izborima, gubi svaki smisao). Utisak je da su izborni zakoni bili krojeni po njima, pa se postavlja pitanje: cime su zasluzili toliku predusretljivost njihovih tvoraca.

Da li samo time sto su prestali da provociraju, odnosno odgovaraju na replike demokrata, i time omogucili brze "napredovanje" vladinog zakonskog predloga o lokalnoj samoupravi, ili se iza toga krije neka pogodba? Na primer - da ne ometaju Milosevicevo pozicioniranje, ili da Seselj ne istrcava "na teren" i prepusti socijalistima predsednicku funkciju u Srbiji. Sve je moguce, znajuci da su slicni "dil-ovi" izmedju ekstremne desnice i levice u ovoj republici vec vidjeni.

S druge strane, vec pomenutim vladinim manevrom, demokratama su pobrkani racuni, sto je, izgleda, i bio cilj. Iako je u javnost jos u utorak lansirana vest o prekidu rasprave o zakonu o lokalnoj samoupravi, ona je u sredu nastavljena, cime je demokratama, fizicki, oduzeto dragoceno vreme da smisljaju amandmane na izborne zakone.

Ono sto ih je najvise, izgleda, razoruzalo, to je spoznaja da nece moci da ubace u proceduru svojih 2.000 amandmana na Predlog zakona o privatizaciji, jer su svu paznju posvetili zakonu o lokalnoj samoupravi.

Koliko im se trud isplatio, ostaje da se vidi, jer sav napor koji su ulozili da "sprece donosenje ovog drustveno stetnog zakona", postao je uzaludan onog trenutka kada je prekinuta sestodnevna rasprava o njemu. Iako je, izgleda, socijalistima do njega bilo posebno stalo, jer je garantovao njihovu sigurnu pobedu na lokalnim izborima, pretvorio se u dnevno-politicki pamflet koji ih privremeno, a mozda i trajno, ugrozava.

Stoga je kljucno ptianje, da li je zakon o lokalnoj samoupravi samo privremeno "zamrznut", ili definitivno povucen zarad visih ciljeva, a to su, sto ni socijalisti vise ne kriju, prevremeni parlamentarni izbori, kako bi mogli da budu odrzani istovremeno kad i predsednicki. Jer, ako aktuelni predsednik Srbije podnese ostavku na sadasnju funkciju do 25. jula, predsednik Skupstine morao bi da raspise izbore pocetkom avgusta, kako bi zajednicka predizborna kampanja mogla da traje bar 45 dana.

Vremena za odugovlacenje nema, jer bi opozicija jos i mogla da se udruzi i krene u kontrakampanju. Stoga su verovatnije pretpostavke da je zakon o lokalnoj samoupravi, u ovoj rundi, bar, zrtvovan i, kako je krenulo, nije iskljuceno da se nece vise ni pojaviti pred ovim skupstinskim sazivom.

Za takve pretpostavke postoje dva razloga - prvi je sto parlament mozda vise nece ni stici da se o njemu izjasnjava, a drugi, sto njegovo zagusenje mahom opozicionim amandmanima, moze da bude savrseni povod za njegovo raspustanje. Pod uslovom da lukavim manevrom vlade uspe da progura jos one zakone koji su joj u ovom trenutku najpotrebniji (o izborima i o privatizaciji). Od daljeg raspleta dogadjaja, odnosno Milosevicevih pozicija, zavisice da li ce vlast, ipak, uciniti ustupak opoziciji i odreci se povecanja izbornih jedinica, ili produziti rok za izbore.

Opozicija, tacnije demokrate, imaju satisfakciju da su, tokom minule maratonske sestodnevne debate, pokazale besmisao vladine koncepcije lokalne samouprave. Da ih je sreca posluzila, mozda su mogli i da izdejstvuju njegovo zvanicno povlacenje, jer je, izgleda i vlada "bila na muci" kada je predlagala nova resenja. To se vidi i iz protivrecnih formulacija, i u samom zakonskom tekstu, i u obrazlozenju, a narocito iz cinjenice da se preko noci odrice jednog izbornog sistema u korist drugog bar kada se radi o opstinskim i gradskim odbornicima. Ocito je, medjutim, da vanredni lokalni izbori sada mogu da pricekaju, jer za socijaliste trenutno postoje preca posla, a to je da svog "zamrznutog" predsednika SPS "lansiraju u orbitu".