GOJKO TESIC, KNJIZEVNI ISTORICAR, O RECEPCIJI "KORE" VASKA POPE U SRPSKOJ KNJIZEVNOJ KRITICI OD 1952-1955 GODINE

Kriticari su poeziju Vaska Pope krstili sa: "intelektualna onanija", "silovanje obdarenosti", isprazna verbalistika"... Knjiga "'Kora' Vaska Pope u srpskoj knjizevnoj kritici od 1949-1952" je prica o vecitom sporu oko modernog i modernizma u knjizevnosti uopste

Pred citaocima ce se uskoro pojaviti knjiga, tacnije roman Gojka Tesica cija "radnja" govori o recepciji zbirke "Kora" Vaska Pope u srpskoj knjizevnoj kritici pocetkom sezdesetih godina ovog veka. "Knjiga je, kaze Gojko Tesic, jedan dokument o vremenu, o kritickim i intelektualnim promasajima, o robovanju ideoloskom projektu pevanja i misljenja". Mnoga, danas ugledna imena srpske knjizevnosti "ostrila" su svoja pera na ovoj prevratnickoj knjizi srpske poezije i verovatno da bi mnogi od njih najradije nekom gumicom istorije izbrisali pocetke svoje karijere.

- Jos kao gimnazijalac brizljivo sam sabirao sve o Vasku Popi verujuci da ce mi njegovo delo biti podareno za maturski rad. Nastavio sam istrazivacke radove i u toku studija knjizevnosti, sacinio sam obimnu bibliografiju literature o Popi... Kao maturant gimnazije zakucao sam, daleke 1970. godine na vrata pesnikove volsebne radionice - prica Gojko Tesic o korenima ovog dela.

- Od tada sam bio vrlo cest gost na, kako sam jednom s punim pravom rekao i napisao, Univerzitetu Vaska Pope gde sam zapravo najvise i naucio o modernoj literaturi... Vec tada sam Vasku rekao da nameravam napraviti veliki zbornik "Kriticari o Vasku Popi". Vrlo cesto smo prepricavali fascinantne promasaje srpske kritike. Mnoge je citirao s njemu svojstvenim majstorstvom za humornu intonaciju.

NB: Dakle, tako je pocelo, i zasto je taj projekat ostao nerealizovan...

G.T. : Naravno, iz zajednickog razgovora rodila se ideja o pravljenju tematskih zbornika o pojedinacnim zbirkama. Tada su na dnevnom redu bile zbirke "Kora", "Nepocin-polje", "Sporedno nebo". Ponudio sam Matici srpskoj u tri maha elaborate o svom projektu - te papire i dan-danas cuvam a o tome cu napraviti jednom prilikom i pricu. Otuzna je. I Vaska je zabolela neosetljivost sredine kojoj je on sve darovao... Nudio sam i drugim izdavacima... Posle Vaskove smrti sacinio sam elaborat cele biblioteke koja bi bila posvecena delu Vaska Pope - neobican, cini mi se i vrlo originalan u nasem izdavackom kontekstu. U Beogradu nije bila moguca realizacija. Nisam odustajao i o nameri sam upoznao i jednog pesnikovog prijatelja koji je smatrao da je najprirodnije da se to uradi u Vrscu. Po njegovoj preporuci i po zelji knjizevnika Dragog Bugarcica koji je jedan od glavnih u necemu sto se zove "Vrsac, lepa varos" taj elaborat sam poslao u februaru 1996. godine jer je nareceni pokazao toboz veliko interesovanje. I naravno, kao sto je to i obicaj na ovim prostorima, nikada iz lepe varosi od tzv. pesnikovog prijatelja nisam dobio odgovor. Nevidjenu hitrinu je pokazao u casu kada je saznao da ce biblioteku "Sporedno nebo" posvecenu Vasku Popi pokrenuti gospodin Petru Krdu u Kovu i da ce roman o "Kori" biti objavljen kao prva knjiga... To lazno lepovarosko dusebriznistvo mi se zgadilo.

NB: Sta su u ono vreme kriticari zamerali poeziji Vaska Pope? Da li je to roman o knjizi?

G.T.: Bas tako! Skerlicevski sindrom u srpskoj knjizevnosti je cudesna stvar. Dis je imao jednog Skerlica, Popa je bio bolje srece pa su svoje paskvilantske, pamfletske rukopise na "Kori" okusali brojni mladji kriticari. Po njima poezija Vaska Pope je "intelektualna onanija", "silovanje obdarenosti", "vulgarizacija", "kindjurenje", "besmislovanje" "isprazna verbalistika", poezija sa toliko toga "nepoetskog cak i direktno antipoetskog". Zamislite naslov "Suva Kora Vaska Pope" koja je zbircica ciji je pesnik "doneo nesto vise od sitnostrucnih biologizama". "Ako je Vasko Popa pesnik, ja sam Bizmark" - ovaj intelektualni biser Vasko je vrlo cesto citirao. Tvorac ove gluposti, budalastine, ispisao je dva pamfleta koji vrve od uvreda, niskosti, izmisljotina - i sto je najplakatskije od apsolutnog neznanja. Jedan nesrecni marksisticki esteticar objavio je svoje najznacajnije delo - paskvilu protiv moderne poezije inspirisanu bas poezijom Vaska Pope. Njegova marksisticka optuznica je beskrajno uzbudljiva, i taj tip kritickog govora je po pesnika bio vrlo opasan. To je jednostavno ideoloska optuznica koju su potpisivali sa strascu mnogi mladi kriticari kojima su to bili poceci. To je paradoks svoje vrste u ranim pedesetim godinama. "Kora", kao radikalan zaokret u pevanju posle Drugog svetskog rata postaje onaj projekat oko koga se polarizuju kriticka stanovista sa izuzetno eksplozivnim ideoloskim punjenjem. Ne radi se vise o sukobu starih i mladih - na sceni je neverovatan paradoks: veliki broj mladih kriticara manifestuju neobjasnjiv konzervativizam, ponavljajuci onu blasfemicnu tezu o zapadnjackom uticaju, antimodernisticki koncept sa najrigidnijom ideoloskom matricom. Ako je sukob starih i mladih ranih dvadesetih godina bio prevashodno esteticke prirode, sukob pedesetih godina je bio prevashodno ideoloske prirode. Na zalost, ideoloskog sloja ima i u tekstovima onih izuzetnih kriticara koji su osetili veliku vrednost inovativnog projekta Vaska Pope. Sukob je imao u svome podtekstu suvise eksplozivnog marksistickog, socrealistickog, novorealistickog materijala. Socijalisticki projekat su zastupali brojni mladji stvaraoci. To je nesto sto je i danas neshvatljivo...

Antimodernisticka perjanica koja je bila neka vrsta intelektualnog podstreka, inspiratora za rat protiv svega modernog tih pedesetih godina, bio je, verovali ili ne isti onaj kriticar koji je dvadesetih godina branio moderniste - Milan Bogdanovic.

NB: Prica o "Kori" je, ocigledno, i mnogo vise od, kako rekoste, romana...

G.T.: Neosporno, radi se o uzbudljivoj knjizi (u kojoj su sabrani kriticki i polemicko-pamfletski tekstovi objavljeni u razdoblju 1952-1955) oko koje su polomljena mnoga spisateljska koplja. Mnoga su pojedena rdjom i zavrsila su na bunjistu istorije. Salu na stranu, knjiga je mnogo vise od obicne price o jednoj prevratnickoj zbirci stihova. To je prica o vecitom sporu oko modernog, modernizma u knjizevnosti i umetnosti uopste. Jedan dokument o vremenu, o kritickim i intelektualnim promasajima, o robovanju ideoloskom projektu pevanja i misljenja. Roman o "Kori" Vaska Pope je i neka vrsta demistifikacije - njenim objavljivanjem mnogi mitovi padaju u vodu, mnoge maske spadaju...

NB: Ima li u knjizi onih koji su mislili drugacije...

G.T.: Naravno, pored onih koji su se okliznuli na "Kori" Vaska Pope ima i onih blistavih kritickih pera koja su ispisala stranice izuzetnog razumevanja poetskog radikalizma, stvaralaca koji su sa fascinantnom energijom istupili u odbranu modernizma pedesetih godina, kriticara koji su beskompromisno uleteli u rat sa kriticarskim autoritetima koji su se skrivali iza partije, Marksa, Engelsa i Lenjina, socijalisticke revolucije...

NB: Navedite bar neka imena...

G.T.: Uzbudjenje prepustam citaocima a i onima kojima je bavljenje istorijom knjizevnosti profesionalna rabota (ovo je roman koji ce im otkriti mnoge nepoznanice!). Knjiga je obogacena informacijama koje ce i jednima i drugima biti od velike koristi.

NB: Sta dalje sledi?

G.T.: Isto tako zanimljive price o "Nepocin-polju", "Sporednom nebu"... Pa tematski zbornici sintetickih tekstova o pesnistvu Vaska Pope. Neobicna je gradja o pesnikovim poetskim zbornicima "Ponocno sunce", "Urnebesnik"...

R. Stanic