Petak, 11. jul 1997.

ZASTO CE 1. SEPTEMBAR OVE GODINE UCI U ISTORIJU ROMA U JUGOSLAVIJI

Romski jezik ulazi u skole

Oko 200 ucenika u tri osnovne skole na teritoriji backopalanacke opstine pocece ove jeseni da slusaju nastavni predmet "Jezik i nacionalna kultura Roma"

Prvi septembar ove godine zasigurno ce uci u istoriju ovdasnjih Roma. Tog dana u tri osnovne skole na teritoriji backopalanacke opstine oko 200 malih Roma pocece da slusaju nastavni predmet "Jezik i nacionalna kultura Roma". Bice to prvi korak u ostvarivanju programa obrazovanja Roma na njihovom maternjem jeziku.

Ucenici ce ovaj predmet slusati jednom nedeljno i to fakultativno, po svom slobodnom izboru i izboru svojih roditelja. Prema tome, to jos uvek nece biti prava skola, ali ce svakako biti kamen temeljac za neku buducu redovnu osnovnu skolu na romskom jeziku.

Predsednik Matice romske u Jugoslaviji Trifun Dimic kaze da je i ranije bilo pokusaja da se osnuju slicne skole ali bez nekog veceg uspeha. Tako je 1925. godine u romskom naselju u Apatinu organizovana nastava iskljucivo za romsku decu, ali je izvodjena na rumunskom i srpskom jeziku. Taj pokusaj je, medjutim, ubrzo propao jer nije bilo dovoljno novca da se podrzi. U nekim osnovnim skolama na Kosovu vec 20 godina funkcionisu odeljenja u kojima se fakultativno uci romski jezik, ali ni dan danas ne postoji nikakav plan i program nastave, a nema ni udzbenika. U takvim uslovima ucitelji improvizuju kako znaju i umeju.

Fakultativna nastava na romskom jeziku koja od naredne skolske godine pocinje u skolama na teritoriji opstine Backa Palanka temeljno je pripremljena. Matica romska je usvojila nastavni plan i program sacinjen po modelu koji se primenjuje za fakultativno izvodjenje nastave na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini. Odstampani su udzbenici i angazovani su nastavnici za romski jezik.

Mimikrija

Prema popisu stanovnistva iz 1991. godine, na teritoriji sadasnje Jugoslavije je zivelo oko 350 hiljada Roma. Etnografska istrazivanja pokazuju, medjutim, da ih ima izmedju 600 i 700 hiljada. Ovako velika razlika izmedju onih koji se deklarisu kao Romi i onih koji nastoje da prikriju svoje poreklo objasnjava se mimikrijom zbog diskriminacije u sredinama u kojima zive.

U Novom Sadu, koji se dici imenom "srpske Atine", zivi oko 15.000 Roma. Od tog broja vise od tri cetvrtine su nepismeni ili polupismeni - tvrdi Dimic.

Direktor Osnovne skole "Zarko Zrenjanin" u Obrovcu Stojan Temerinac obavestio je ovih dana Maticu romsku da je Nastavnicko vece te skole dalo saglasnost da se u njoj od 1. septembra ove godine organizuje fakultativna nastava na romskom jeziku. U dopisu se kaze da ovu skolu trenutno pohadja 42 ucenika Roma i da ce se fakultativna nastava za njih organizovati u dva odeljenja. Nastavu ce izvoditi nastavnici te skole uz saradnju strucnog saradnika za romski jezik Aleksandre Nikolic i pedagoga Ljiljane Stupar.

Obrazovanje na romskom jeziku ce poceti, prema slicnom dogovoru, i u Osnovnoj skoli "Mileta Protic" u Tovarisevu i u nekoliko skola u Backoj Palanci. Ocekuje se da ce ovim primerom poci i druge osnovne skole ne samo u Vojvodini nego i celoj Srbiji u kojima nastavu pohadja veci broj romske dece.

Projekat obrazovanja Roma na maternjem jeziku ima cilj da ocuva nacionalni identitet i kulturu ovog naroda. On uziva podrsku prosvetnih vlasti Vojvodine i Srbije, Srpske akademije nauka i umetnosti, Srpske pravoslavne crkve, humanitarnih organizacija kao sto je Fond za otvoreno drustvo i nekih drugih organizacija i institucija.

Teskoce oko ostvarivanja ovog projekta nisu, tvrdi Dimic, samo materijalne prirode iako su i one velike. Najveci problem je, po njemu, u tome sto je romska zajednica kao ekonomski, kulturno i politicki marginalna, gotovo iskljucena iz obrazovnog sistema zemlje. Prema nekim nedavnim istrazivanjima u Vojvodini, ispostavilo se da je oko 80 odsto romske populacije nepismeno ili polupismeno.

Dimic upozorava da stvari stoje jos mnogo gore sa srednje i visokoobrazovanim kadrovima. Tako je, prema podacima pokrajinskog Sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu, 1993. godine u Vojvodini od 25.000 Roma ( po zvanicnoj statistici, a 200 hiljada po nezvanicnoj ) samo 53 pohadjalo srednju skolu. Na fakultet se upisalo samo dvoje ili troje. Znaci, obrazovanih Roma je vrlo malo, a i oni nisu skole zavrsili na romskom jeziku. Prema tome, izuzetno je tesko obezbediti kvalifikovani kadar za izvodjenje nastave na romskom jeziku.

- U Rumuniji postoji osnovna skola za Rome. U Madjarskoj i gimnazija, a u Slovackoj cak i Katedra za romologiju. Zasto ne bi nesto od toga bilo i ovde? - kaze Dimic.

Jan Briza

Od bukvara do "Gilgamesa"

U prvoj skolskoj godini ucenici ce se sluziti "Pismenicom" - zapravo prvim bukvarom na romskom jeziku - i dvema radnim sveskama. Jedna od njih je slovarica uz ciju ce pomoc deca da uce glasovni sistem romskog jezika, a druga ce ih uvesti u gramatiku i pravopis. Autor ta tri udzbenika je Trifun Dimic. On je ovih dana okoncao rad i na dvotomnoj knjizi "Tradicijska romska knjizevnost" koja u obimu od 500 strana sadrzi izbor dela iz narodne poezije i usmene narodne knjizevnosti Roma. Ona je, medjutim, namenjena starijim uzrastima i onima koji se bave jezikom i knjizevnoscu Roma.

Dimic je na romski jezik preveo "Novi Zavet", delove "Starog Zaveta", liturgijske tekstove i neka kapitalna dela svetske knjizevnosti kao sto je, na primer, "Ep o Gilgamesu". Te knjige uvode ovdasnje Rome u red pismenih naroda.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /