ZARKO KORAC, PREDSEDNIK SDU O MOGUCIM KOALICIJAMA, OPOZICIJI I TRECEM BLOKU, IZBORIMA

Verujem u programske koalicije, ali jos vise u veliku zajednicku listu demokratske opozicije. Sve izmedju bi bilo osudjeno na propast, a mi stalno imamo ovo izmedju

Izabela Kisic

- Sve stranke u Srbiji, izuzev koalicije "Vojvodina" i SRS se osecaju nesigurno. Niko nije siguran koliko ce mesta dobiti u republickom parlamentu. Zbog toga ce se vuci nervozni i krajnje iracionalni potezi a pravo udruzivanje ce doci posle izbora. Pravice se neka koaliciona vlada ali je potpuno nejasno da li ce se sastojati od radikala i socijalista ili socijalista i neke od demokratskih opozicionih stranaka, kaze Zarko Korac, predsednik Socijaldmeokratske unije za "Nasu Borbu".

Moze li se opet uspostaviti neka velika koalicija za izbore u kojoj bi bile i DS i SPO?

- Mislim da ce se to desiti uoci izbora, jer postoji opste osecanje slabosti i procena da se puno rizikuje kada se ide na izbore pod svojom firmom. Verovatno ce napraviti neku vrstu tehnicke saradnje i naci pametne formulacije za to. Ali ce se voditi i bitka za nasledje naziva "Zajedno".

Verujem u programske koalicije ali jos vise u veliku zajednicku listu demokratske opozicije. Sve izmedju bi bilo osudjeno na propast, a mi stalno imamo ovo izmedju. Ovo su dve jedine alternative koje prihvatam.

Kako komentarisete vladin paket zakona o izborima?

- Nije bitan broj od 29 izbornih jedinica, vec cinjenica da se predlozenom raspodelom izbornih jedinica teorijski omogucava SPS-u da udje u izbornu bitku sa 35 mandata "fore" na Kosovu.

Pogledajte cinizam oko finansiranja stranaka. Svuda u svetu se one finansiraju na osnovu broja prijavljenih kandidata a kod nas su potpuno drugi kriterijumi. Posle sedam godina visestranackog zivota, a u predlozenom zakonu o finansiranju stranaka, glavno je da stranci ne mogu finansirati stranke.

Prakticno i vlast i opozicija zahtevaju da pristup medijama u predizbornoj kampanji bude razlicit za parlamentarne i vanparlamentarne stranke. Isto vazi i za finansiranje stranaka.

Da li je opozicija trebalo da udje u parlament?

- DS se vratila u parlament da bi poslala poruku biracima da ona hoce da se bori i u skupstini, da je ono na ulici bila samo epizoda i da bi povecala distancu prema SPO. Masina medjutim radi, i svako ko udje u salu zna da ce biti preglasan. Mislim da bi bilo bolje da se celokupna opozicija vratila u parlament. Treba koristiti svaku priliku da se posalje poruka biracima da postoje bolja resenja.

Koji je minimum izbornih uslova pod kojima bi opozicija mogla da izadje?

- Losim izbornim uslovima se parira time sto demokratska opozicija dolazi na jednu listu.

DS i SPO su na primer '90. vukli druge stranke da izadju na izbore i katastrofalno su porazeni. Tada se to tumacilo izbornim uslovima. To se nije moglo tako tumaciti, vec realnim kultom Slobodana Milosevica. Ovo sto se desilo sa izbornim jedinicama na Kosovu je dovoljno da se ni u jednoj zemlji ne izadje na izbore. Ali, ja se pitam da li demokratska opozicija moze tome da parira tako sto ce imati posmatrace na svim birackim mestima. Na nedemokratske poteze vlasti ovde se ne parira pametnim i prakticnim potezima koji bi to anulirali kao u partiji saha, vec se parira lupanjem pesnicom po sahovskoj tabli.

Nasa opozicija treba da bude aktivna gde god vlast povuce los potez. Trebalo bi, na primer, sada da svi opozicioni lideri sazovu zajednicku konferenciju za stampu i da kazu: posto je napravljen ovakav izbor izbornih jedinica, mi smo resili da u svakoj izbornoj komisiji imamo svog predstavnika. Kladim se da SPS ne bi bio zadovoljan takvim odgovorom.

Da li se raspadom koalicije "Zajedno" otvara prostor za treci blok i ko bi ga cinio? Zasto do sada prakticno nije formiran?

- On bi morao biti programski jasan. Neozbiljno je reci da bi ga cinili svi sem SPO i DS. To moraju biti stranke koje su pokazale meru postovanja ljudskih i gradjanskih prava , antisovinizma i antiratnih stavova. Bio bi to nukleus demokratske alijanse u Srbiji. Nema sumnje da bi tu bili koalicija "Vojvodina". Mi bi rado tu videli madjarske stranke, krilo SDA koje vodi Rasim Ljajic, DC, GSS i sve manje grupacije koje su bile protiv rata. Moj san je da tu budu i albanski socijaldemokrati na Kosovu.

U nacelu nemam nista protiv nacionalnih stranaka. One postoje svuda u svetu. Madjarske stranke jesu, naprimer, nacionalne, ali zbog specificnog polozaja u Vojvodini imaju interes da se udruzuju sa strankama koje se bore za gradjansku drzavu, Srbiju regija i Srbiju u Evropi. Medjutim vecina stranaka igra igru da se pridruze prvo velikoj stranci a posle ce lako...

Mnogi kazu da su to utopisticke ideje za Srbiju i da to nije dobro sa stanovista politickog pragmatizma?

- Ideju gradjanskog drustva treba uporno braniti. Gandi se, naprimer, vise od dvadeset godina borio za nezavisnost Indije. Ljudi stalno govore da je Mendela proveo 27 godina u zatvoru. Ali ne vide ono sto je mnogo bitnije, da je on nesto za to vreme radio. Bitne su godine koje je on posvetio jednom cilju. Kod nas se niko ni dve godine ne zalaze za isti cilj.

Kod nas stranke iz treceg bloka kada i imaju neki cilj, nemaju snage da ostanu same, izolovane i usamljene. Hrabri su uvek usamljeni. Kao sto su mnogi od nas bili sami na pocetku rata i sada ce biti sami.

U kom slucaju ce SDU izaci na izbore?

- Pritisak bojkotom ce se vrstii do kraja ali ce uvodjenjem ovih zakona SPS pokazati da je bojkot vise ne brine. Ako procenimo da nema ni minimalnih uslova za fer izbore, mi medjutim, necemo izaci. Rukovodicemo se samo sopstvenom procenom. Sazvacemo u tom slucaju ako treba i skupstinu stranke. Nismo velika stranka, ali upravo zato cemo do kraja istrajavati na politickoj doslednosti i stavovima.

Podmladak vase stranke je predlozio da se organizuju preliminarni izbori za predsednika Srbija ciji bi pobednik bio zajednicki kandidat opozcije. Da li je bilo rekacija?

- Ne, ali i nedostatak te reakcije je takodje reakcija.

U regionu postoje dva sukoba u vladajucim partijama u RS i Crnoj Gori. Srbija, medjutim, ima sukob u opoziciji. Kako to objasnjavate?

- To pokazuje da je harizma Slobodana Milosevica toliko snazna da je SPS jos uvek do te mere monolitna i profesionalno organizovana stranka. To u Crnoj Gori nije bilo, a u RS posebno. Tamo se placa cena izvesnoj rastresenoj strukturi vladajucih stranaka. Sukob u SDS-u u RS se mogao ocekivati od trenutka kada je harizma Radovana Karadzica pala i kada se on povukao.

U Crnoj Gori je od pocetka to bio trijumvirat takozvane trojke mladih pametnih i lepih. E pa sada se ta trojka podelila. U prirodi autoritarne svesti mora biti jedan pobednik.